Ko je odgovoran za rešavanje problema osoba sa invaliditetom u Boru?
Sigurne Staze | 04.01.2022. | 2 minuta čitanja
Počeću od zadate činjenice da se uređenost i veličina jedne zajednice ogleda u njenom odnosu prema najslabijima, a osobe sa invaliditetom su svakako najslabiji i najranjiviji članovi društva!
Nadležne službe i institucije u Boru ne samo da ne primećuju osobe s invaliditetom u saobraćaju, već i same kreiraju prostor u kojem osobe sa invaliditetom ne mogu ravnopravno učestvovati u saobraćaju.
Gradska uprava u Boru je javni servis svih građana, te je stoga dužna i u obavezi da rešava sve probleme na svojoj teritoriji (komunalne, saobraćajne, urbanističke…)!
Ovde treba naglasiti da donosioci odluka i kreatori sistema u GU Bor nisu podržali mobilnu i web GIS aplikaciju pristupacnostbor.com koja se bavi saobraćajnim i urbanističkim problemima koje imaju naši sugrađani sa invaliditetom.
Iako je ova aplikacija predstavljena u Domu Narodne Skupštine R. Srbije, na međunarodnoj konferenciji "Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici" i na 6. CIVINET forumu mreže jugoistočne Evrope za urbanu mobilnost, kreatori sistema u GU Bor smatraju da ovako nešto nije potrebno našem gradu!
Više o aplikaciji pročitajte na narednom linku.
U današnjem svetu dostojanstven život je praktično nezamisliv bez prava na slobodno kretanje. Da bi se ovo osnovno ljudsko pravo ostvarilo neophodno je pre svega obezbediti pristupačnost saobraćajne i urbanističke infrastrukture za osobe sa invaliditetom.
Da li se i kolikoj meri u Boru radi na tome možemo videti po tome što celokupna saobraćajna i urbanističkа infrastruktura nije prilagođena i namenjena osobama sa vidljivim i nevidljivim invaliditetom.
U istraživanju koje je sprovelo strukovno udruženje Sigurne staze, Borani su iznosili svoje mišljenje o tome koliko je saobraćajna i urbanistička infrastrukruta u Boru pristupačna za osobe sa invaliditetom. Sa slike se može videti da su Borani i saobraćajnoj i urbanističkoj infrastrukturi dali veoma niske ocene, što oslikava njihovo nezadovoljstvo ovim površinama.
Iz priloženog se vidi da su Borani svesni problema koje imaju njihovi sugrađani sa invaliditetom i racionalno ocenili pristupačnost javnih, komunalnih, zdravstvenih, obrazovnih, sportskih i kulturnih institucija i ustanova u Boru koje nisu pristupačne za osobe sa invaliditetom!
Više o istraživanju pročitajte na narednom linku.
Problemi sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom u Boru duboko zadiru u pitanje saobraćajne kulture, tolerancije, međusobnog razumevanja i poštovanja, kao i porodičnog vaspitanja. I tako imamo situaciju da vozači redovno parkiraju na mestima koja su rezervisana za osobe sa invaliditetom, iako je član 66. ZOBS definisano da “Vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo na parking mestu koje je dopunskom tablom saobraćajnog znaka ili oznakom na kolovozu obeleženo kao mesto za parkiranje za vozila za osobe sa invaliditetom, ako na vozilu ne poseduje odgovarajuću oznaku”.
Napomena: Parking mesta za osobe sa invaliditetom u Boru nisu obeležana po Pravilniku o saobraćajnoj signalizaciji!
Nije retka pojava na našim ulicama da vozači nemaju razumevanja prema slabijim i ranjivijim učesnicima u saobraćaju, i da u situacijama u kojima su obavezni da stanu na pešačkom prelazu to ne čine, iako je ZOBS definisano da “Ukoliko su pešaci deca, nemoćna lica, slepe osobe koje se kreću uz upotrebu belog štapa i/ili psa vodiča, osobe sa invaliditetom koje se kreću u invalidskim kolicima, ili za kretanje koriste druga ortotičko – protetička pomagala, vozač je obavezan da zaustavi vozilo i da ih propusti.”
Imajući prethodno na umu, i nije iznenađenje da veliki procenat Borana bezbednost saobraćaja na teritoriji grada Bora ocenjuje najnižom ocenom (nedovoljno – 36%). Pored toga, ispitanici saobraćajnu kulturu na teritoriji grada Bora takođe ocenjuju izuzetno nisko ocenom (nedovoljno – 45%).
Kada je reč o postupanju vozača prema osobama sa invaliditetom i drugim ograničeno mobilnim grupama učesnika u saobraćaju (stara lica, deca, majke koje voze decu u kolicima i slično), 50% Borana, na skali od pet stepeni, postupanje vozača obeležava dovoljnom ocenom.
Kako bi uopšte počeli sa rešavanjem postojećih probleme i odgovorili na sve potrebe koje muče naše sugrađane sa invaliditetom moraju biti uključeni svi relavantni društveni čionici i nadležne državne institucije.
Ako želimo da stvorimo i omogućimo bezbedno učestvovanje u saobraćaju osobama sa invaliditetom neophodno je da se prilikom izgradnje novih saobraćajnica ili rekonstrukcije postojećih konsultuju upravo oni, kako bi ukazali na sve moguće probleme i prepreke sa kojima se svakodnevno susreću.
Borani koji su naveli da imaju neki od oblika invaliditeta, u velikoj meri smatraju da problemi osoba sa invaliditetom nisu vidljivi donosiocima odluka (81%). S tim u vezi i nije iznenađujuća činjenica da najveći procenat Borana smatra da je potrebno osobe sa invaliditetom uključiti u proces donošenja odluka (91%).
Svakako nam je neophodan drugačiji pristup saobraćajnom obilkovanju prostora, a posebno za osobe za invaliditetom, imajući u vidu sve probleme sa kojima se susreću svakodnevno u saobraćaju. Mišljenja sam da nam je potrebna primena "Humanog inženjeringa". Koncepta koji se u osnovi fokusira na čoveka i okreće stvarnim zahtevima i problemima koje imaju Borani.
Ovaj princip zapravo predstavlja skup saobraćajnih, urbanističkih, građevinskih, arhitektonskih i drugih mera sa ciljem formiranja jedinstvenog, bezbednog, ambijentalno prihvatljivog i podjednako dostupnog prostora za osobe sa invaliditetom obezbeđujući im adekvatnu infrastrukturu i podršku, kako bi svi korisnici imali podjednako pravo i mogućnost za učešće u saobraćaju.
Primenu humanog inženjeringa i predlog mera za kvalitetnije uređenje saobraćajnog i urbanističkog prostora u Boru udruženje Sigurne staze je izložilo u prvom GIS sofveru za bezbednost saobraćaja i urbanu mobilnost (mobilitybor.com) na teritoriji jugoistočne Evrope.
Kreatori sistema u GU Bor nisu podržali ovaj softver!
Više o softveru pročitajte na narednom linku.
Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada, nije namenjena samo za kretanje motornih vozila, već i za kretanja ostalih učesnika u saobraćaju.
Krajnje je vreme da donosioci odluka i kreatori sistema u GU Bor pruže sistemsku podršku za promociju urbane mobilnosti koja bi svakako dobrinela i stvorila uslove da osobe sa invaliditetom mogu bezbedno da učestvuju u saobraćaju.
Na kraju se postavlja pitanje da li je naša lokalna samouprave uprava sposobna i spremnа za ovako nešto?
Da li ima kadar koji je obrazovan i stručan da se pozabavi problemima saobraćaja i uređenjem grada? Da li ljudi koji su zaduženi za rešavanje ove vrste problema prate inovativna i praktična rešenja koja se već odavno primenjuju u gradovima širom sveta?
Pitanja je svakako bezbroj, dok odgovori izostaju.
Kako bi unapredili saobraćajni i urbanistički prostor u Boru nama su potrebni mladi ljudi visokog integrititeta, koji nisu spremni na kompromis i korupciju i čija diploma i znanje nisu upitni!
Igor Velić, master inž. saobraćaja
