Ključni problem, bezbednosti biciklista u saobraćaju, je njihova ranjivost, s obzirom da i pri relativno malim brzinama često zadobijaju teške telesne povrede, uglavnom zbog toga što je njihova jedina zaštita njihova odeća. Takođe bitan problem je i nepostojanje odgovarajuće infrastrukture (biciklističke staze i trake), te su biciklisti primorani da za kretanje u saobraćaju koriste površine namenjene za kretanje motornih vozila.
Biciklisti su često teško uočljivi od strane drugih učesnika u saobraćaju, a često i sami ne poštuju pravila saobraćaja (postupanje u skladu sa saobraćajnom signalizacijom, zabrana korišćenja mobilnih telefona, audio i video uređaja, upotreba svetala na biciklu i dr.), s tim u vezi su neretko i učesnici u saobraćajnim nezgodama.
Saobraćajne nezgode sa učešćem biciklista, zbog njihove velike ranjivosti, češće za posledicu imaju poginula lica, nego što je to slučaj kod saobraćajnih nezgoda sa učešćem samo motornih vozila sa zatvorenom karoserijom. Tako, kada se uporedo posmatraju podaci o nastradalim biciklistima i nastradalim vozačima i putnicima u putničkim automobilima, dolazi se do podataka da biciklisti kada učestvuju u saobraćajnoj nezgodi imaju oko sedam puta veći rizik da smrtno stradaju nego što je to slučaj sa putnicima i vozačima u putničkim automobilima.
Grafikon 1: Osnovni pokazatelji bezbednosti biciklista u saobraćaju na teritoriji grada Bora u periodu od 2014. do 2018. godine
Analizirajući grafikon na kome su predstavljeni osnovni pokazatelji bezbednosti biciklista u saobraćaju na teritoriji grada Bora za period od 2014. do 2018. godine, uočićemo da u pomenutom periodu poginulih biciklista nije bilo (u Srbiji čine 9% svih poginulih lica u SN), dok je 11 biciklista teže ili lakše povređeno, što čini 3% povređenih lica u SN (u Srbiji čine 8% svih povređenih lica u SN). Najviše biciklista je stradalo 2016. godine kad je 5 lica povređeno.
Ono što je takođe važno kada je bezbednost biciklista u saobraćaju u pitanju, jeste činjenica da biciklisti različite starosne dobi imaju različite psihofizičke sposobnosti, s obzirom da deca biciklisti uglavnom nemaju dovoljno iskustva i znanja, a stariji biciklisti imaju smanjenu moć zapažanja, smanjene fizičke sposobnosti, smanjenu pokretljivost i dr. Najviše nastradalih biciklista je među licima starosti 31-45 godina (5 povređenih).
Biciklisti su najviše zastupljeni u saobraćaju u periodu kada je lepo vreme. Vremenske neprilike, kao što su kiša, sneg ili vetar u velikoj meri utiču na mogućnost upotrebe bicikala i zastupljenost biciklista u saobraćaju, što bi se moglo dovesti u vezu sa podatkom da je najviše povređenih biciklista u julu i avgustu mesecu (6 povređenih) , odnosno u letnjim mesecima kada je i najveće učešće biciklista u saobraćaju
Obaveze, saveti i preporuke za bicikliste
- Ukoliko postoje izgrađene biciklističke staze ili obeležene biciklističke trake biciklisti se moraju kretati duž njih.
- Ukoliko na putu postoji biciklistička traka, vozač bicikla mora da se kreće desnom biciklističkom trakom u odnosu na smer kretanja saobraćaja. Na biciklističkim stazama za saobraćaj u oba smera vozač bicikla mora da se kreće desnom stranom u smeru kretanja.
- Vozač bicikla ne sme da se kreće biciklističkom stazom brzinom većom od 35 km/h.
- Za vožnju bicikla, gde ne postoji posebna staza, odnosno traka, sme da se koristi kolovoz u širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza u smeru kretanja.
- Vozač bicikla mora da upravlja biciklom na način kojim se ne umanjuje stabilnost bicikla i neometa druge učesnike u saobraćaju, a naročito ne sme da: 1) ispušta upravljač iz ruku, 2) sklanja noge sa pedala, 3) se pridržava za drugo vozilo, 4) vodi, vuče ili potiskuje druga vozila, odnosno životinje, osim da vuče priključno vozilo za bicikl, 5) dopusti da vozilo kojim upravlja bude vučeno ili potiskivano, 6) prevozi predmete koji mogu da ga ometaju tokom upravljanja, 7) upotrebljava na oba uva slušalice za audio uređaje.
- Prilikom kretanja noću i u uslovima smanjenje vidljivosti, bicikl mora imati upaljeno jedno belo svetlo na prednjoj strani i jedno crveno svetlo na zadnjoj strani.
- Dete mlađe od 12 godina ne sme da upravlja biciklom na javnim putevima. Izuzetno u pešačkoj zoni, zoni usporenog saobraćaja, zoni "30", zoni škole i nekategorisanom putu, biciklom može upravljati i dete sa navršenih devet godina. Izuzetno u pešačkoj zoni i zoni usporenog saobraćaja, biciklom može da upravlja i dete mlađe od devet godina ako je pod nadzorom lica starijeg od 16 godina.
- Vozač bicikla ne sme da prevozi na biciklu lice koje je pod dejstvom alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci.
- Nosite zaštitne kacige na glavi, jer vas u slučaju pada sa bicikla mogu zaštititi od povreda glave.
- Koristite štitnike za kolena i laktove kako biste ublažili udarce od pada sa bicikla.
- Nosite odgovarajuće cipele i proverite da li su pertle pravilno vezane.
- Dok upravljate biciklom nosite na sebi adekvatnu odeću (pantalone sa užim nogavicama, majice i jakne koje su uz telo i sl.) kako ne bi došlo do zakačinjanja delova garderobe o pedala i druge delove bicikla.
- Vozite ispravan bicikl koji vam po svojim dimenzijama i drugim karakteristikama odgovara. Ručice na upravljaču treba da su čvrste i pravilno podešene. Sedište treba biti podešeno na odgovarajuću visinu tako da stopala obe noge budu u stanju da dodirnu zemlju. Kočnice treba da budu ispravne. Pneumatici na točkovima bicikla treba da budu ispravno naduveni. Svetla (belo svetlo na prednjoj i crveno zadnjoj strani bicikla) moraju biti ispravna i postavljena na odgovarajuće položaje. Zvonce ili sirena moraju biti ispravni. Kada prelazite preko kolovoza, trudite se da se ponašate kao da ste pešak. Pogledajte pažljivo levo, desno, levo. Kada procenite da je bezbedno započnite prelazak kolovoza, gurajući bicikl pored sebe.
- Koristite ručne signale da upozorite druge učesnike u saobraćaju i/ili im date obaveštenje o nameri koju želite uraditi (skretanje, promena položaja na kolovozu i sl.).
- Poštujte saobraćajnu signalizaciju i pravila saobraćaja.
- Ne nosite u ruci predmete (kišobran, šetanje psa i sl.), kako biste bili u mogućnosti da sa obe ruke držite upravljač (ne puštati ruke sa upravljača).
- U noćnim uslovima i kada je smanjena vidljivost, osim što bicikl mora biti osvetljen, nosite na sebi obučenu svetlu odeću i odeću sa retroreflektujućim materijalima.
- Kada vozite bicikl kolovozom, krećite se u širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza, ali ne uz sam ivičnjak. Ukoliko se udaljite na bezbedno i dozvoljeno rastojanje od ivičnjaka bićete uočljiviji za vozače motornih vozila i izbećićete slivnike, poklopce od konalizacije i različiti otpadni materijal koji se može naći uz samu ivicu kolovoza.
- Pažljivo posmatrajte put ispred i saobraćajno okruženje na koje nailazite, kako biste se na vreme pripremili i prilagodili vožnju nailazećoj situaciji, posebno ukoliko može biti potencijalni problem za vašu bezbednost (hrapav i oštećen kolovoz, poklopci i slivnici na kolovozu, parkirani automobili na kolovozu, raskrsnice, pešački prelazi i sl.).
- Vodite računa o pešacima, posebno o deci pešacima i starijim licima.
- Budite posebno obazrivi kada su kamioni u blizini. Mnogi kamioni imaju tzv. ''mrtve uglove'', tako da vozač kamiona često nije u mogućnosti da vas vidi, posebno ukoliko se krećete uz desni bok kamiona i u situaciji kada kamion skreće. Kada ste u blizini kamiona ili mu se približavate, uvek pažljivo procenite situaciju i budite obazrivi.
Literatura
1. IZVEŠTAJ O OSNOVNIM POKAZATELJIMA STANJA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA u periodu od 2014. do 2018. godine za grad Bor, Agencija za bezbednost saobraćaja
2. Bezbednost biciklista u saobraćaju, pregledni izveštaj, Agencija za bezbednost saobraćaja, oktobar 2017. god.
3. Bezbednost biciklista u saobraćaju, pregledni izveštaj, Agencija za bezbednost saobraćaja, maj 2015. god.
