U sklopu projekta "Kreći se održivo-Bor na dva točka" strukovno udruženje Sigurne staze je uradilo Istraživanje "Analiza stavova građana Bora o bezbednom učešću biciklista u saobraćaju na teritoriji grada Bora, sa ocenom stanja bezbednosti".
Rezultati istraživanja su dostupni na narednom linku.
Više o projektu pročitajte na narednom linku.
Najveći procenat ispitanika je bezbednost saobraćaja u Boru ocenio dobrom ocenom (41,09%), a potom sledi dovoljna ocena (35,15%). S druge strane, svega 1,98% ispitanika smatra da je bezbednost saobraćaja u Boru odlična.
Razlog ovako loših ocena stanja bezbednosti saobraćaja u Boru, može biti povezan i sa lošim ocenama građana o tome kakvo je postupanje vozača prema deci u saobraćaju. Najveći procenat ispitanika (35%) postupanje vozača ocenjuje dovoljnom ocenom, a potom slede dobra (32%) i nedovoljna (27%). Dok niko od ispitanika nije dao najveću ocenu za stanje bezbednosti dece u saobraćaju na teritoriji grada Bora.
Više o bezbednosti dece u saobraćaju na teritoriji grada Bora pročitajte na narednom linku.
Više o tome ko je odgovoran za stanje bezbednosti saobraćaja na teritoriji grada Bora pročitajte na narednom linku.
Građani Bora su lošim ocenama ocenili i postupanje vozača prema biciklistima u saobraćaju. Najveći procenat ispitanika (42,36%) postupanje vozača ocenjuje dovoljnom ocenom, a potom slede nedovoljna (32,02%) i dobra (19,21%). Dok je najveću ocenu dalo svega 0,49% ispitanika.
Razlog ovako loših ocena stanja bezbednosti biciklista u saobraćaja na teritoriji grada Bora, može biti povezan i sa lošim ocenama građana o stanju saobraćajne infrastrukture za bicikliste u Boru. Najveći procenat ispitanika (62,87%) ocenilo infrastrukturu za bicikliste nedovoljnom ocenom, dok je 27,23% ispitanika dalo dovoljnu ocenu.
U celokupnom uzorku, svega 12% ispitanika koristi bicikl kao svakodnevni vid prevoza u kombinaciji sa drugim vidovima. Razlog ovome može biti i činjenica da u Boru nedostaje biciklistička infrastruktura, gde 92,57% ispitanika smatra da je Boru potrebna biciklistička infrastruktura. Dok 85,15% ispitanika smatra da je Boru potreban parking za bicikle.
Više o bezbednosti biciklista u saobraćaju na teritoriji grada Bora pročitajte na narednom linku.
Praksa širom sveta je pokazala da političke i inženjerske mere usmerene ka povećanju bezbednosti ranjivih učesnika u saobraćaju doprinose povećanju celokupnog nivoa bezbednosti saobraćaja. Najveći procenat građana Bora (87,68%) podržava formiranje zona 30 i zona usporenog saobraćaja, mere koji imaju za cilj da dovedu do nižih brzina kretanja u gradu, a sve sa ciljem promovisanja aktivnih vidova prevoza.
Ove zone podrazumevaju drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju. Drugim rečima, uređenjem ovih zona treba se fokusirati na čoveka i stvarnim zahtevima i potrebama koje imaju krajnji korisnici.
Da bi došli do zadovoljavajućeg rešenja potrebno je sagledavanje celokupne ulične mreže grada Bora i preduzimanje niza saobraćajno-regulativnih, građevinskih, urbanističkih i arhitektonskih mera čiji bi cilj bio formiranja jedinstvenog i bezbednog prostora dostupnog za sve korisnike.
Prednost ovih zona koja je jako važna je to što i deci omugućava da koriste bicikl kao prevozno sredstvo. Po trenutno važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja, deci ispod 12 godina je zabranjeno da učestvuju u javnom saobraćaju, osim u zoni škole, zoni usporenog saobraćaja, zoni 30 i biciklističkim stazama. Samim tim, uvođenjem ovih zona stvorili bi se uslovi za bezbedno učestvovanje dece u saobraćaju.
Plan održive urbane mobilnosti je važna politička mera koja je definisana kao cilj za poboljšanje pristupačnosti gradskim oblastima, koja obezbeđuje visok kvalitet i održivost mobilnosti i prevoza u nekoj oblasti. S tim u vezi veliki procenat ispitanika (87,68%) smatra da je potrebno da grad Bor donese Plan održive urbane mobilnosti.
Razvoj i implentacija Plana održive urbane mobilnosti treba da prate i izmene Odluke o tehničkom regulisanju saobraćaja na teritoriji grada Bora. Može se videti da veliki procenat građana Bora smatra da je potrebno izmeniti Odluke o tehničkom regulisanju saobraćaja na teritoriji grada Bora (89,66%).
Iz svega priloženog može se zaključiti da su građani Bora nezadovoljni saobraćajnim i urbanističkim uređenjem grada od strane Gradske uprave. Veliki procenat građana (81,19%) je nedovoljnom ocenom ocenilo ulaganje Gradske uprave u razvoj biciklističkog saobraćaja.
Iz svega navedenog proizilazi i zabrinutost ispitanika koja se ogleda u tome da veliki procenat (73,4%) ne bi dozvolili detetu da samostalno upravlja biciklom na teritoriji grada Bora.
Razlog ovako negativnog stava može biti povezan i sa lošim ocenama građana o stanju saobraćajne infrastrukture za bicikliste u Boru kao i sa lošim ocenama građana o tome kakvo je postupanje vozača prema deci u saobraćaju.
Najvažnije činjenice i zaključci proizašli iz ovog istraživanja koje je uradilo udruženje Sigurne staze bi trebalo da budu smernice za identifikaciju problema i za planiranje drugih detaljnih istraživanja i budućih aktivnosti svih subjekata na teritoriji grada Bora, u cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja i saobraćajne i urbanističke infrastrukture.
Dok se u Evropi i svetu sistemski radi na promociji novih vrsta mobilnosti gde se prostor oblikuje kako bi podsticao kretanje drugih vidova (pešačenje, osobe sa invaliditetom, bicikl, električni trotinet, električne bicikle…), kod nas još uvek nema snage, volje i želje da se saobraćajni problemi reše.
Rezultati istraživanja su pedati: gradonačelniku Bora, gospodinu Aleksandru Milikiću, Odeljenju za privredu i društvene delatnosti, Odeljenju za urbanizam, građevinske, komunalne, imovinsko-pravne i stambene poslove, Savetu za bezbednost saobraćaja u GU Bor, Odeljenju za inspekcijske poslove-Saobraćajna inspekcija i J.K.P. za stambene usluge - Upravljaču puta na teritoriji grada Bora.
Projekat je podržan od strane „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT“. ACT je projekat Vlade Švajcarske čiji je cilj aktivno građansko društvo u kome građani više učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou. ACT sprovode dve nevladine organizacije: Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.
