Одговорност управљача пута за настанак саобраћајне незгоде
piše: Igor Velić, master inženjer saobraćaja | 04.03.2024. | 3 minuta čitanja
Како се наводи у стручној литератури, саобраћај је једна од четири егзистенцијалне функције сваког животног простора (рад, становање, рекреација и саобраћај), чији је циљ повезивање осталих функција, уз што мање негативне ефекте. Без саобраћаја није могуће замислити данашњи начин живота и уређење животног простора.
Свакако постоји велики број фактора, узрока и околности који доводе до настанка саобраћајне незгоде. Сви фактори груписани су у четири основна (Хедонова матрица) која утичу на безбедност саобраћаја: човек, возило, пут и околина.
Пут је један од стубова безбедности саобраћаја у националној Стратегији безбедности саобраћаја на путевима Републике Србије.
Смернице националне Стратегије су следеће:
- Пут не сме да буде узрок саобраћајне незгоде;
- Пут треба да спречи саобраћајну незгоду када дође до грешке учесника у саобраћају или грешке на возилу;
- Пут треба да спречи или ублажи последице настале саобраћајне незгоде.
Како се наводи у прегледном извештају Агенције за безбедност саобраћаја Р. Србије, процењује се да су утицајни фактори који се односе на пут и околину пута, у садејству са човеком и возилом, заступљени у свакој трећој саобраћајној незгоди (34%).
Како се наводи у Приручнику за ревизоре и провераваче безбедности пута, анализом утицајних фактора који су евидентирани у саобраћајним незгодама које су се догодиле у 2016. години на територији Р. Србије, утврђено је да је група утицајних фактора „утицај пута и путне околине“ заступљена у 17,2% саобраћајних незгода са погинулим лицима, односно, у 11,6% саобраћајних незгода са настрадалим лицима.
У поменутом Приручнику се наводи и то, да у саобраћајним незгодама са погинулим лицима, најзаступљенији су утицајни фактори „клизав коловоз због временских прилика“ (6,7%), „лош или неадекватно одржаван коловоз“ (3,6%), „утицај пружања пута (превој, усек, засек и сл.)“ (2,7%) и „неодговарајућа/непостојећа или недовољно уочљива саобраћајна сигнализација и/или опрема пута“ (2,5%).
Када се говори о путу као фактору безбедности саобраћаја, посебно се могу издвојити следеће карактеристике које су значајне за безбедност саобраћаја: врста пута, траса/геометрија пута, просечан број прикључних путева, стање коловоза, препреке поред пута и опрема пута.
Оно што је проблематично, што се код нас, пут као фактор, уопште не узима у обзир и да нам недостају анализе и истраживања која се баве утицајем пута на настанак незгоде. Са друге стране, никад управљач пута није одговорао због неадекватног одржавања, неадекватне саобраћајне сигнализације, недостатка опреме, итд.
Једноставно никада нећете чути да је управљач пута одговорао за неку незгоду, већ се одговорност увек пребацује на учеснике у саобраћају. Најчешће што чујете је, да возач није прилагодио брзину стању и условима на путу.
У свету се увелико примењује савремен концепт одговорности за стање безбедности саобраћаја. Који не сагледава само правну одговорност учесника саобраћајне незгоде, већ се акценат ставља на стручну, моралну и политичку одговорност.
Како се наводи у горе поменутом приручнику, у темељу савременог приступа безбедности саобраћаја налази се подела одговорности за настанак незгоде на све чиниоце система, дoносиоце одлука, планере, пројектанте, инжењере, произвођаче возила, саобраћајну полицију, правосудни систем, провериваче безбедности, здравствене организације, медије, и др.
Овакво становиште и поглед на безбедност саобраћаја, које код нас није прихваћено од стране креатора саобраћајне политике, иницирало је развој нових концепата у сагледавању пута и околине у функцији безбедности саобраћаја, као што су концепт опраштајућих и концепт самообјашњавајућих путева.
Овде долазимо до модела и примене активне и пасивне безбедности саобраћаја. Мере активне безбедност саобраћаја имају за циљ да спрече настанак саобраћајне незгоде, односно да смање могућност настанка незгоде. Мере пасивне безбедности саобраћаја имају за циљ да смање последице незгоде, која се већ догодила.
Самообјашњавајући пут треба да својим садржајем, изгледом и функцијом подржи безбедно понашање возача тј. да омогући једноставно, недвосмислено разумевање пута од стране возача и усмери их да своје понашање прилагоде условима на путу.
Самоопраштујући пут се заснива на томе, да уколико дође до саобраћајне незгоде, да се умање њене последице, са посебним циљем да се спрече смртна страдања. Један од примера којим се ово постиже је формирање опраштајуће зоне уз пут, која треба да створи услове да се возило заустави безбедно, без удара у чврсте објекте или препреке.
Погледајте путеве и улице којима се свакодневно крећете и сами донесите закључак да ли су самообјашњавајући и самоопраштајући, као и да ли у свему томе има и одговорности управљача пута.
Игор Велић, мастер инж. саобраћаја
(Сигурне стазе су експертски ЕУРЦ за транспортне политике и урбану мобилност)
Насловна фотографија: Тебризам https://tebrizam.rs/
