Kako unaprediti biciklistički saobraćaj u Timočkoj Krajini? (video)
Sigurne Staze | 26.09.2021. | 3 minuta čitanja
Svake godine u periodu od 16. do 22. septembra održava se manifestacija „Evropska nedelja mobilnosti” čije je osnivač i pokrovitelj Evropska komisija. Tema kampanje za 2021. godinu je održiva mobilnost za zdraviji život sa sloganom „Krećimo se održivo, ostanimo zdravi”.
O tome šta je održiva mobilnost, ali i kako unaprediti biciklistički saobraćaj u Timočkoj Krajini, razgovarali smo sa Igorom Velićem, master inženjerom saobraćaja.
Više o tome kako unaprediti biciklistički saobraćaj u Srbiji pročitajte na narednom linku
„Svakog septembra, već dvadeset godina, govorimo o održivoj mobilnosti i značaju zelene hijerarhije u saobraćaju: pešačenju, vožnji bicikla, nemotorizovanim vidovima saobraćaja, kao i upotrebi javnog prevoza. Jedan od problema je što na nivou Republike Srbije ne postoji jedinstveni rukovodeći dokument, koji se, u smislu saobraćajne politike, sveobuhvatno bavi principima biciklističkog saobraćaja i svim njegovim aspektima, koji postavlja osnovne pretpostavke, daje smernice za njegov razvoj ili postavlja konkretne ciljeve”, kaže Velić.
U proteklih pet godina, u Boru, Zaječaru, Negotinu i Kladovu poginulo je petoro biciklista, dok je 156 teže ili lakše povređeno, podaci su Agencije za bezbednost saobraćaja!
„Problem u Timočkoj Krajini jeste biciklistička infrastruktura. Biciklisti najviše stradaju zbog nedostatka te infrastrukture. Bor nema biciklističku infrastrukturu, Zaječar ima nešto više od dva kilometra staze”, rekao je Velić.
U periodu od 2010. do 2020. godine, biciklistički saobraćaj doživeo je ekspanziju u svetu i u Srbiji. Broj biciklista porastao je u Srbiji za nekoliko desetina hiljada i, prema zvaničnim procenama, samo u Novom Sadu zabeleženo je 20.000 novih biciklista od 2010. do 2018. godine.
Preporučujemo: Bor dobio prvu interaktivnu GIS platformu za urbanu mobilnost na teritoriji Jugoistočne Evrope: Urbana mobilnost
„Jedan od ključnih problema bezbednosti biciklista u Srbiji je saobraćajna infrastruktura koja nije prilagođena ovoj kategoriji učesnika (ne postoje biciklističke staze/trake za bicikliste, uređena parkiralište i tako dalje). Samim tim biciklisti su često prinuđeni da se kreću kolovozom gde ih vozači motornih vozila tretiraju kao neku vrstu stranog tela ili ometača saobraćaja, a ne kao sastavni deo saobraćajnog sistema. Na žalost, rad na promociji biciklističkog saobraćaja i poboljšanju uslova u Srbiji je simboličan u odnosu na druge države. Primera radi iako se radi o glavnoj infrastrukturi za bicikliste, tek nekoliko gradova u Srbiji ima više od 10 kilometara staza namenjenih svakodnevnom biciklističkom saobraćaju”, dodaje Velić.
„Jedino su udruženja građana najviše dala doprinos unapređenju bicikilitičkog saobraćaja. Pohvaljujem udruženja ’Novosadska biciklistička inicijativa’ i ’Ulica za bicikliste’ iz Beograda, pre svega Marka Trifkovića i Zorana Bukvića koji su napisali priručnik ’Kako unaprediti biciklistički saobraćaj u Srbiji?”, ističe Velić.
Priručnik je dostupan na narednom linku
Preuzeto sa: timocka.rs
