Pandemija saobraćajnih nezgoda

edukacija: Igor Velić, master inž. saobraćaja, GIS Udruženje Srbije, Sigurne Staze | 02.04.2020. | 15 minuta čitanja

Ovaj tekst ima obrazovno-edukativan karakter i za cilj ima da predstavi razmere stradanja u saobraćaju, kao i da u formi teksta i video klipova predstavi najvažnije uzroke i posledice saobraćajnih nezgoda.

Svakodnevno stradanje u saobraćajnim nezgodama je rastući globalni problem. Danas u svetu u saobraćajnim nezgodama smrtno strada oko 1.300.000 ljudi godišnje, a oko 50.000.000 biva povređeno (WHO, 2013). Procenjuje se da će 2020. godine u saobraćajnim nezgodama smrtno stradati 1.900.000 ljudi.

U starosnoj grupi od 5 do 44 godine, povrede u saobraćaju predstavljaju jedan od tri vodeća uzroka smrti. Ukoliko ne budu preduzete neke efikasnije mere, posledice saobraćajnih nezgoda će postati peti vodeći uzrok smrti u svetu i rezultiraće brojem od oko 2.400.000 smrtnih slučajeva godišnje. Troškovi saobraćajnih nezgoda iznose od 1 do 3% BDP i dostižu 500.000.000.000 $ (izvor: Globalni plan dekade akcije za bezbednost saobraćaja na putevima, 2011–2020)[1].

Zabrinjavaću podatak je da od ukupnog broja povređenih i smrtno stradalih lica, čak 30% su mlađi od 25 godina starosti . Prema podacima, više mladih ljudi (starosti između 15 i 30 godina) umire od posledica saobraćajnih nezgoda nego od HIV-a, malarije, tuberkuloze ili drugih oblika nasilne smrti.

Istraživanja pokazuju da se svake šeste sekunde  dogodi nezgoda, svake dvadeset tri sekunde pogine jedna osoba u saobraćaju, a na svaka tri minuta na putevima širom sveta jedno dete izgubi život. Neuporedivo veći broj njih zadobije lakše ili teže povrede i kao takve često ih trajno onesposobe za kasniji život. Ovi traumatični događaji izazivaju nemerljivu patnju ali i ekonomske teškoće za porodicu.

Saobraćajne „nezgode” nisu „nesreće”, tj. stradanje u saobraćaju nije slučajno, već je rezultat sistemskih grešaka i nerada!

U periodu od 1981. do 2018. god. u Republici Srbiji, u saobraćajnim nezgodama život je izgubilo  43 000 ljudi, dok je više od 500 000 povređeno. Mi svakako kao društvo ne smemo da prihvatimo ljudske i materijalne gubitke u ovom obimu.  Direktni i indirektni troškovi saobraćajnih nezgoda u Republici Srbiji, po procenama stručnjaka, dostižu sumu od najmanje 470.000 € po glavi smrtno stradalog u saobraćaju.

Grafik: Broj poginulih i povređenih u periodu od 1981 – 2018.god u R. Srbiji[2]

Prema istraživanjima i analizama koje se sprovode postoje pet ključnih faktora rizika koji doprinose nastanku saobraćajnih nezgoda, pa ću u nastavku teksta pokušati da ih objasnim.

Napomena: Video klipovi predstavljeni u ovom testu su potresnog sadržaja.

1. (NE)KORIŠĆENJE SIGURNOSNIH POJASEVA I DEČIJIH AUTO-SEDIŠTA[3]

Ovde treba naglasiti da je jednostavna radnja vezivanje pojasa spasila više ljudskih života nego bilo koja druga inžinjerska mera. Vezivanje pojasa na prednjem sedištu smanjuje rizik od smrtnih povreda do 50%, a na zadnjem sedištu i do 75%.

Rezultati studije Svetske Zdravstvene Organizacije pokazuju da upotreba zaštitnih sistema u cilju zaštite odojčadi i dece smanjuje rizik smrtnog stradanja odojčadi za 70%, a dece za 50%.

Prilikom nezgode pri brzini od 50 km/h dete teško 10 kg zbog inercije postaje teško 500 kg i tom silom udara o unutrašnjost vozila i druge putnike, ako nije pravilno vezano. Prilikom udarca u zaustavljeni autobus pri brzini od 60 km/h, na telo deluje ubrzanje 20 puta veće od gravitacije (20G) što znači da postajemo 20 puta teži. U takvom sudaru, majka koja je teška 50 kg dobija težinu od čak jedne tone, kojom pritiska svoje dete.

Poslednjih desetak godina u Srbiji i Evropi deca češće stradaju kao putnici u automobilu nego kao pešaci. Procene su da bi oko 70 % mališana preživelo ili bi zadobilo lakše povrede da su bili adekvatno vezana u odgovarajućim auto-sedištima.

2. UTICAJ BRZINE NA NASTANAK SAOBRAĆAJNE NEZGODE[4]

Statistički podaci na nivou Republike Srbije pokazuju da se brzina, kao uticajni faktor, prepoznaje kod jedne trećine svih saobraćajnih nezgoda i kod više od 50% smrtnih ishoda u saobraćajnim nezgodama.

Sudar vozila koje se kreće brzinom od 40 km/h sa pešakom ekvivalentan je padu sa drugog sprata zgrade, sudar pri brzini od 60 km/h padu sa petog sprata zgrade, dok pri sudarnoj brzini od 80 km/h padu sa osmog sprata zgrade.

Pri brzini od 30 km/h smrtno strada 10% pešaka;

Pri brzini od 40 km/h smrtno strada 20% pešaka;

Pri brzini od 50 km/h smrtno strada 40% pešaka;

Pri brzini od 60 km/h smrtno strada 80% pešaka.

Pri brzini od 50 km/h, vozilo u pokretu ima otprilike istu energiju kao 20 ispaljenih metaka. Svaki putnik u vozilu ima otprilike istu energiju kao dva ispaljena metka. To znači da ako automobil u kome sedi samo vozač, udari u pešaka brzinom od 50 km/h, to je kao da je u tog pešaka ispaljeno 22 metaka.

Put kočenja se takođe povećava i sa kvadratom brzine, što znači da će pri dvostruko većoj brzini put kočenja biti 4 puta duži. Pri brzini od 40 km/h put kočenja je 16 m a pri brzini od 80 km/h je 64 m.

3. UTICAJ ALKOHOLA I PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI NA NASTANAK SAOBRAĆAJNE NEZGODE[5]

Svaka četvrta nezgoda u Republici Srbiji sa povređenim licama je povezana sa alkoholom. Vozači koji imaju više od 0.15g/100ml alkohola u krvi imaju oko 200 puta više verovatnoće da će umreti u saobraćajnoj nezgodi nego trezni vozači.

Vozač koji nije konzumirao alkohol vidi saobraćajni znak na gotovo 140 m, a pijan vozač na 118 m, pa čak i manje. Alkohol utiče i na sluh, pa tako trezan vozač čuje drugo vozilo na udaljenosti od 340 m, a pijan na 203 m. Pri većoj koncentraciji alkohola smanjuje se vidno polje, vid se pogoršava, prelazi u dubinski vid, a često vozači vide i duplo. I brojke do kojih dolazimo nisu bezazlene, pa tako alkoholisani vozači od 1,5 mg/ml imaju 40 puta veću šansu da naprave neki nepromišljen potez u odnosu na vozače koji nemaju alkohola u krvi, ili za oko 30 puta veću šansu u odnosu na one vozače koji imaju dozvoljenu koncentraciju od 0,20 mg/ml alkohola u krvi.

U vožnji pri brzini od 50 km/h, u mraku, pošto vozača zaseni vozilo koje mu dolazi u susret, vozaču koji nije pod uticajem alkohola potrebno je 68 m da se privikne na novonastalu situaciju, dok je alkoholisanom vozaču potrebno 126 m da obavi istu radnju.

Vozač koji je konzumirao psihoaktivne supstance ima 2-5 puta veći rizik da doživi saobraćajnu nezgodu od vozača koji nije pod uticajem narkotika. Tako je mogućnost da se doživi ozbiljna saobraćajna nezgoda 200 puta veća ukoliko je korišćena marihuana, ukoliko pre toga osoba već ima nivo alkohola u krvi od 0,08%.

4. NEPAŽNJA U VOŽNJI (UTICAJ MOBILNOG TELEFONA NA NASTANAK SAOBRAĆAJNE NEZGODE)[6]

Istraživanja sugerišu da je 25% od svih saobraćajnih nezgoda povezano sa distrakcijom (poremećaj pažnje) zbog korišćenja mobilnog telefona. Dobijeni podaci ukazuju na činjenicu da su vozači koji koriste mobilne telefone u procesu vožnje četiri puta više izloženi riziku od nezgoda u odnosu na vozače koji ih ne koriste.

Moždana aktivnost pri vožnji automobila smanjuje se za čak 37% već pri jednostavnom slušanju glasa koji dopire iz mobilnog telefona. Kašnjenje u reagovanju može se povećati od 0,6 sekundi do 0,9 sekundi zavisno od vremenskih uslova, brzine vozila i starosti vozača.

Vreme reagovanja vozača pri upotrebi mobilnog telefona je i do 50% sporije u poređenju s normalnom vožnjom, a do 30% sporije u odnosu na vožnju sa 0,8‰ alkohola u krvi.

Vozač koji koristi mobilni telefon, ima sporije reakcije i povećana mu je verovatnoća previđanja i neregistrovanja važnih signala u saobraćaju.

Sporije reakcije kočenja s intenzivnim i naglim kočenjem uz zaustavljanje na malom odstojanju od prepreke – vreme reagovanja pri kočenju je sporije za 0,3–0,7 sekundi, vozači naglije i intenzivnije koče, pri čemu je odstojanje na kom se zaustavljaju od prepreke, kraće.

5. Uticaj umora na nastanak saobraćajne nezgode[7]

Na osnovu podataka dobijenih u istraživanjima, gde su se podaci dobijali na osnovu anketa i upitnika, zaključak je da je u 5% do 10% nezgoda umor imao ulogu, dok istraživanja dubinskih analiza nezgoda pokazuju da umor ima ulogu u 10% do 25% nezgoda. Studije pokazuju da vožnja u stanju umora povećava rizik od saobraćajne nezgode skoro četiri puta. Umorni vozači i ne pokušaju da izbegnu nezgodu ili da koče, što saobraćajnu nezgodu čini intenzivnijom i s težim posledicama.

Istraživanja su pokazala da manje od šest sati sna tri puta povećava rizik od saobraćajnih nezgoda, a manje od pet sati sna - čak pet puta!

U budućnosti suočavaćemo se sa činjenicom da će čovek uvek praviti greške u saobraćaju. Zato je potrebno projektovati sistem koji će greške ispravljati. Uspeh u bezbednosti saobraćaja će zavisiti od toga koliko će društvo biti spremno da proširi krug odgovornih za saobraćajne nezgode.

Ostanite kod kuće!

Literatura

1. Strategija bezbednosti saobraćaja na putevima Rebublike Srbije za period od 2015. do 2020. god. (Službeni glasnik br. 64/2015)
2. Statistički izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji u 2018. god, Agencija za bezbednost saobraćaja, Beograd 2019. god.
3. Značaj korišćenja dečijih auto sedišta i sigurnosnih pojaseva link
4. Uticaj brzine na nastanak saobraćajne nezgode i na njene posledice link
5. Uticaj alkohola i psihoaktivnih sustanci na nastanak saobraćajne nezgode link
6. Uticaj mobilnog telefona na nastanak saobraćajne nezgode link
7. Uticaj umora na nastanak saobraćajne nezgode link