KAKO DO SLOBODNOG, ODRŽIVOG I EKOLOŠKOG JAVNOG PREVOZA KOJI ĆE BITI DOSTUPAN SVIMA

Online tribina | 15.03.2021. | 3 minuta čitanja

Onlajn tribina “Javni prevoz Beograda - slobodan, ekološki, održiv i dostupan svima ” održana je u organizaciji mreže “Združene inicijative i pokreti” i „Inicijative za slobodan i održiv javni prevoz“ sa idejom da predstavi moguće modele po kojima bi prestonica konačno mogla da dobije javni transport kakav odgovara savremenim metropolama. Tribina je istovremeno i deo kampanje kojom organizacije i stručnjaci u ovoj oblasti pokušavaju da ukažu na štetne strane najavljenog uvođenja «Beogradske kartice» koja bi trebalo da nastavi štetni «Bus plus» sistem.

Više o unapređenju javnog prevoza u Beogradu u 11 koraka možete pročitati na narednom linku.

U razgovoru su učestvovali Igor Velić, master inž saobraćaja iz udruženja Sigurne staze, Ivan Mladenović, vozač GSPa i predstavnik Sindikata SOS iz GSP-a, Petar Stanić ispred Kampanje za slobodan javni prevoz, Davor Stupar iz udruženja Vratimo trolu 28, Lena Cvetković Kadić, turizmološkinja i članica inicijative Komšije sa Dorćola, Zoran Bukvić ispred kolektiva Ulice za bicikliste i Predrag Stakić iz inicijative Bus = Jednako uz moderaciju Đorđa Miketića ispred ZIP mreže i odborničke grupe GO Stari Grad, Srce grada.

Snimak tribine možete pogledati na narednom linku

Svi sagovornici su složni u jednoj stvari, da ovakav skoro pa deregulisani sistem javnog prevoza u kojem se privatnom preduzeću predaje naplata i organizacija saobraćaja, u kom se ukidaju važne linije ili izmeštaju okretnice, bez planskog akta i znanja građana, a javno preduzeće u konstantnom urušavanju bez novih ulaganja, stvara katastrofalne posledice u pogledu razvoja efikasnije mobilnosti stanovnika Beograda.

Ivan Mihajlović , vozač GSP-a i član Sindikada SOS, izneo je tvrdnju da je GSP unazađen tokom poslednjih 10 godina, da su smanjene plate, da je veliki broj vozača napustio preduzeće i da je izgubljen svaki uvid o frekvenciji, iskoristivosti i značaju linija, kao i da je «novčanik» preduzeća predat privatnom licu kojem nije u interesu razvoj i unapređenje samog preduzeća.

Lena Cvetković je iznela lokalne probleme Komšija sa Dorćola, jer je gradska uprava odlučila da kroz njihov kraj, bez ikakve studije i saobraćajnog elaborata, pa čak i građevinske dozvole, spusti centralni trolejbuski saobraćaj i napravi terminus koji prolazi i kroz zaštićeno kulturno dobro. Žalili su se i Upravnom sudu i postupak je u toku. Naznačeno je i da je ovaj plan spuštanja trolejbuske okretnice na Dorćol, u širem planu ukidanja trolejbuskog saobraćaja u strogom centru grada – konkretno u Vasinoj ulici.

Davor Stupar je naglasio da je trola 28, koja je ukinuta pa vraćena, takođe ukinuta bez ikakve ozbiljne studije te da su oni, kao samoorganizovano komšijsko udruženje morali samoinicijativno da sprovedu studiju kojom bi dokazali neophodnost i veliku potrebu za ovom linijom, te su posle velikog pritiska javnosti u toj borbi i uspeli.

Zoran Bukvić , kao dugogodišnji aktvista i promoter biciklizma je istakao da je nedopustivo da u gradu cirkuliše sve više automobila što je direktna posledica destruiranog javnog prevoza a da ne samo haos već i zagađenje vazduha alarmantno pokazuje da broj privatnih automobila moramo što pre smanjiti u korist javnog prevoza i biciklističkih staza koje moraju postati sistemski integrisane u gradski prevoz.

Petar Stanić se prvo složio sa prethodnim govornicima o katastrofalnom stanju javnog prevoza, a potom i prezentovao svoju višegodišnju studiju o lako izvodljivom planu kako da beogradski prevoz postane slobodan, održiv, ekološki i čak besplatan. Krucijalna promena bi bila da firme svojim zaposlenima nadokandu za prevoz (markicu) uplaćuju direktno u Fond za javni prevoz, čime bi se pokrilo 95% troškova čak i ovakvog neefikasnog prevoza. Ovo bi uz prelazak autobusa na metan (CNG), preusmeravanja malog procenta eko taksi, akcize za gorivo i sl, obezbedilo široki manevarski prostor za kontinuirano unapređenje efikasnosti, širenje saobraćajne mreže, povećanje plata zaposlenima i uz par zelenih biciklističkih koridora, koje je njegov tim do detalja isplanirao, smanjilo gužve i uvelo beogradski saobraćaj i urbanu mobilnost u zeleni, 21. vek.

Igor Velić je istakao da GIS (geografski informacioni sistemi), kao besplatni alat nudi građanima sve informacije o trenutačnom kretanju i poziciji vozila na ulicama, i da je nepotrebno da privatno preduzeće naplaćuje takvu uslugu za velike novce ako može biti besplatna. Ovaj informacioni sistem bi upravo pokazao potrebu/iskoristljivost i opterećenost određenih linija, čime bi građani sami mogli da iniciraju veći broj vozila ili proširenje određene gradske linije.

Na kraju, zaključeno je da grad mora biti odgovoran prema građanima, da je javni prevoz resurs koji zajedničko moramo razvijati, te stoga, nužno je da grad ne samo odustane od potpisivanja ugovora sa privatanim partnerom, već pre svega i izradi studije i nezavisne saobraćajne elaborate o sistemskom planu razvoja gradskog prevoza i da zainteresovanoj javnosti da na uvid pre nego što krene u bilo kakve ad-hoc promene na terenu.

Slušaoci su pozvani da potpišu peticiju kojom se ovo zahteva: potpiši peticiju.