Kolike su kazne za vožnju u alkoholisanom stanju? Da li ih treba povećati?

analiza: Igor Velić, master inženjer saobraćaja | 25.05.2020. | 10 minuta čitanja

Iako je o ovoj temi dosta pisano, nije na odmet da se neke stvari ponove, pre svega zbog mladih vozača, koji zbog svog neiskustva često precenjuju svoje sposobnosti i testiraju svoje mogućnosti. Naime, najviše vozača pod dejstvom alkohola koji su učestvovali u saobraćajnoj nezgodi pripada starosnim grupama od 25-29 godina i 30-34 godine.

Alkohol je jedan od najčešćih uzroka saobraćajnih nezgoda sa poginulim i povređenim licima. Istraživanja pokazuju da je u Srbiji kod oko 15% poginulih i povređenih vozača prisutan alkohol u krvi. Dok godišnje u proseku 80 lica smrtno strada u saobraćaju zahvaljujući alkoholu.

Prema istraživanjima Agencije za bezbednost saobraćaja, iz 2018. godine, u Srbiji prosečno svaki 150-i vozač u saobraćajnom toku upravlja vozilom pod dejstvom alkohola. Moramo priznati da su ovo uznemiravajući podaci koji nam govore da se nešto mora preduziti kako bi smo zaštitili živote ljudi u saobraćaju.

Pogledajte video prilog Agencije za bezbednost saobraćaja, vožnja sa pijanim naočarima (kao da je vozač popio tri rakije i dva piva).

Vozači koji su u vreme nastanka nezgode upravljali vozilom pod dejstvom alkohola su u trenutku nezgode najčešće putovali u svrhu ‘‘zabave’’ (preko 60% vozača), dok je oko 12% vozača putovalo u svrhu ‘‘deo posla’’ (profesionalni vozači, službena putovanja i sl.).

Dejstvo alkohola utiče na smanjenje akomodacije oka, dovodi do poremećaja dubinskog vida, vidno polje se sužava pa vozač ima problema da proceni udaljenost i brzinu vozila. Vozač koji nije konzumirao alkohol vidi saobraćajni znak na gotovo 140 m, a pijan vozač na 118 m, pa čak i manje. Alkohol utiče i na sluh, pa tako trezan vozač čuje drugo vozilo na udaljenosti od 340 m, a pijan na 203 m. Alkoholisani vozači od 1,5 mg/ml imaju 40 puta veću šansu da naprave neki nepromišljen potez u odnosu na vozače koji nemaju alkohola u krvi, ili za oko 30 puta veću šansu u odnosu na one vozače koji imaju dozvoljenu koncentraciju od 0,20 mg/ml alkohola u krvi.

Dalje, smanjuje se i sposobnost odlučivanja jer trezan vozač reaguje na opasnost u opsegu 0,75 i 1 sekunde, a vozaču pod dejstvom alkohola treba najmanje 2 sekunde da donese odluku. U vožnji pri brzini od 50 km/h, u mraku, pošto vozača zaslepi vozilo koje mu dolazi u susret, vozaču koji nije pod uticajem alkohola potrebno je 68 metara da se privikne na novonastalu situaciju, dok je alkoholisanom vozaču potrebno 126 metara da obavi istu radnju.

Pogledajte potresnu ispovest Nikole Kovačevića koji je kao dete pretrpeo teške povrede u nezgodi koju je izazvao vozač pod dejstvom alkohola.

KOJE GREŠKE PRAVE VOZAČI KOJI VOZE POD DEJSTVOM ALKOHOLA

Vozači pod dejstvom alkohola obično prave sledeće greške: nepravilno obilaženje i preticanje, nepoštovanje prednosti prolaska, nepropisna brzina, nepravilno mimoilaženje, kasnije reaguju na svetlosne i zvučne signale, teže raspoznaju crvenu i zelenu boju, teže raspoznaju smetnje pri vožnji noću i u sumraku, često umesto kočnice pritisnu pedalu gasa ili obratno, nekritični su, samouvereni, lakomisleni, precenjuju svoje sposobnosti, potcenjuju opasnost itd.

Najčešće saobraćajne nezgode vozača koji voze pod uticajem alkohola su: sletanje vozila, obaranje ili gaženje pešaka, sudari pri vožnji u istom smeru, sudari iz suprotnih smerova, bočni sudari, prevrtanje vozila na putu, udar vozila u drugo vozilo ili objekat, ispadanje - padanje lica iz vozila u pokretu.

VRSTE ALKOHOLISANOSTI

Utvrđivanje količine alkohola u krvi vrši se: analizom krvi i urina, sredstvima i uređajima, ali i kontrolnim zdravstvenim pregledom.

Vozač ne sme da u svom organizmu ima alkohol ili psihoaktivne supstance, ali i da pokazuje znakove poremećaja koji su posledica konzumiranja istih. Koncentracija alkohola u krvi zavisi od mnogo činilaca: količine hrane, vrste alkoholnog pića, brzine kojom se alkoholno piće ispija, telesne težine, genetike i tolerancije, stanja jetre, lekova itd.

Apsorpcija alkohola počinje odmah posle uzimanja, a u krv dospeva posle samo 1,5 minuta. Nakon pola sata i jednog sata po konzumiranju unesena količina se nalazi u krvi i struji po organizmu, tako da je nakon sat vremena po uzimanju alkoholnog pića i najveća koncentracija alkohola u organizmu.

Da bi se eliminisao alkohol iz organizma potrebno je duže vremena, nego što je to bio slučaj sa apsorpcijom. Za jedan sat kod žena se prosečno eliminiše od 0,10 do 0,12 promila, a kod muškaraca od 0,10 do 0,15 promila. Ove podatke ne treba uzeti zdravo za gotovo, jer stvarna eliminacija alkohola iz organizma zavisi od slučaja do slučaja.

Međunarodna klasifikacija određuje nivoe alkoholne intoksikacije i uticaj alkohola na čoveka (prema Svetskoj zdrastvenoj organizaciji) kao:

Samo dve čaše su dovoljne da se dostigne 0,50 grama alkohola u litri krvi - a to je prag za koji se već naplaćuje kazna i uzima dozvola. Pri toj količini, većina nema osećaj pripitosti, ali piće uprkos tome utiče na njihov organizam. Opada sposobnost opažanja u vožnji i znatno se produžava vreme reakcije. Ova količina alkohola izaziva osećaj opuštenosti, čovek postaje hrabriji, manje pažljiv, pospaniji ili veseliji, bezbrižniji, ali i površniji u proceni sposobnosti za vožnju i uslova na putu, a istovremeno se smanjuje i budnost i usporavaju se refleksi. Vidno polje se sužava u tolikoj meri da vozač ne uočava pešake koji žele da pređu ulicu, kao ni vozila koja nailaze iz smerova pod pravim uglom. Treba imati na umu da alkohol pruža osećaj lažne sigurnosti, jer vozača navodi da potcenjuje rizik i da se lakše upusti u kršenje zabrana.

Važeće kaznene odredbe (Zakon o bezbednosti saobraćaja)

Psihoaktivni lekovi takođe nepovoljno utiču na vožnju. Oni deluju na psihofizičku sposobnost vozača, pa zato pre upotrebe treba pročitati upustvo, i ako je to potrebo posavetovati se sa vašim lekarom ili farmaceutom. Kako biste ih lakše prepoznali na pakovanju ćete ugledati crveni trougao. Trougao može biti prazan i ispunjen. Crveni prazan trougao predstavlja upozorenje da lek deluje štetno u kombinaciji sa alkoholom, dok crveni ispunjen trougao predstavlja upozorenje da lek štetno deluje na vozačku sposobnost.

Razne vrste narkotika takođe predstavljaju opasnost po vozače, pa je zato korišćenje, odnosno uživanje droge zabranjeno. Vozač koji je konzumirao psihoaktivne supstance ima 2-5 puta veći rizik da doživi saobraćajnu nezgodu od vozača koji nije pod uticajem narkotika. Tako je mogućnost da se doživi ozbiljna saobraćajna nezgoda 200 puta veća ukoliko je korišćenja marihuana, ukoliko pre toga osoba već ima nivo alkohola u krvi od 0,08%.

Sada bih želeo da vam predstavim rezulte ankete koju je naše udruženje sprovelo sa portalom mondo.rs. Kao što možete da vidite skoro 43% građana smatra da je najrizičniji oblik ponašanja u saobraćaju vožnja pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci. Dok što se tiče pitanja iz naslova ove kolumne, „Da li treba povećati kazne za vožnju pod dejstvom alkohola?“. Skoro 40% građana je za trajno oduzimanje vozačke dozvole za vozače koji su upravljali vozilom u stanju potpune alkoholisanosti, 31% je da se uvede nulta tolerancija za sve vozače, 14% je za obavezno instaliranje alko-brava za vozače recidiviste, dok 15% smatra da je trenutna kaznena politika dovoljna.

Mere prema vožnji pod dejstvom alkohola su značajno podržane u Evropi: 80% Evropljana podržava nultu toleranciju za alkohol za vozače početnike; u pet zemalja to je najviše podržana mera bezbednosti saobraćaja. Većina evropskih učesnika u saobraćaju podržava obaveznu instalaciju alko-brava za recidiviste.

Literatura

1. Pregledni izveštaj, Alkohol i vožnja, Agencija za bezbednost saobraćaja, Beograd 2019. god.
2. Pregledni izveštaj, Uticaj vožnje pod dejstvom alkohola na bezbednost saobraćaja, Agencija za bezbednost saobraćaja, Beograd 2017. god.
3. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (Službeni glasnik RS“, br. 41 od 2. juna 2009, 53 od 29. jula 2010, 101 od 30. decembra 2011, 32 od 8. aprila 2013 – US, 55 od 23. maja 2014, 96 od 26. novembra 2015 – dr. zakon, 9 od 5. februara 2016 – US, 24 od 26. marta 2018.)
4. Sigurne Staze - Uticaj alkohola i psihoaktivnih supstanci link