Intervju: prof. dr Krsto Lipovac

Intervju: prof. dr Krsto Lipovac | 22.06.2020. | 8 minuta čitanja

INTERVJU SIGURNIH STAZA SA VODEĆIM STRUČNJAKOM ZA BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA PROF. DR KRSTOM LIPOVCEM

Povodom 15. Međunarodne konferencije “Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici” koja će se ove godine održati u Vrnjačkoj banji u period od 24. do 27. juna razgovarali smo sa eminentnim stručnjakom za bezbednost saobraćaja prof. dr Krstom Lipovcem koji više od 25 godina ima iskustva u lokalnim, regionalnim, EU i međunarodnim projektima u vezi sa bezbednošću drumskog saobraćaja.

Poštovani profesore hvala Vam što ste izdvojili svoje vreme za ovaj intervju, i nadam se da će našim čitaocima biti od koristi.

Od 24. do 27. juna u Vrnjačkoj banji biće održana jubilarna 15. Međunarodna konferencija posvećana bezbednosti saobraćaja u lokalnoj zajednici. Vi ste predsednik naučno-programskog odbora.

Šta nam možete više reći o predstojećoj konferenciji? Koja su Vaša očekivanja? Koji su radovi i inovacije koji zavređuju Vašu pažnju? Koliko će biti učesnika i iz kojih zemalja? Šta je sve novo u odnosu na predhodne konferencije?

Ovo je jubilarna, 15 konferencija BSLZ. Na prošloj konferenciji je bilo preko 380 učesnika. Ove godine očekujemo smanjenje zbog pandemije Kovid 19, koja je u toku.

Pandemija nas je primorala da, po prvi put, odložimo konferenciju, sa aprila kada se tradicionalno održava, na juni.  Međutim, pandemija nas je podstakla da u radu konferencije više koristimo savremene tehnologije.

Konkretno, prvi put ćemo imati organizovane online prezentacije uvaženih stručnjaka iz inostranstva: iz Švajcarske, Engleske, Francuske, Nemačke, Ukrajine, Grčke, Slovenije, Severne Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne gore itd. Planirali smo i dve radionice koje će se realizovati kombinovano online i uživo.

Moderator veoma važne radionice koja se odnosi na strategije i strateško upravljanje bezbednošću saobraćaja u regionu, biće predstavnik UNECE - Ujedinjenih nacija Ekonomske komisije za Evropu (Nenad Nikolić). U toku ove radionice bi trebalo da se upoznamo se strategijama bezbednosti saobraćaja u državama regiona, sa merama koje su predvideli i merama koje su sproveli, sa dostignućima i problemima sa kojima se susreću. Izlaganja će imati predstavnici ministarstava i agencija za bezbednost saobraćaja. Predstavnik UNECE će izlagati globalne ciljeve, a predsavnik Evropske unije (Katerina Flora iz Grčke) navu strategiju bezbednosti saobraćaja za EU. Ovakva razmena iskustava se prvi put organizuje u regionu, na tako visokom nivou.

Druga veoma važna tema kojoj ćemo se posvetiti su najnovija iskustva u primeni novih prevoznih sredstava kao što su trotineti, mala električna vozila, električni bicikli i sl (micromobility). Ovu radionicu će voditi predstavnici kompanije DEKRA iz Nemačke koji, u ovom trenutku imaju najviše iskustava u razvoju i primeni ovog vida prevoza. Posebno će biti obrađena pitanja u vezi stavova učesnika u saobraćaju, ponašanja, tehničkih karakteristika ovih vozila, propisa koji uređuju ovu oblast, prilagođavanja infrstrukture, postojećih modela koji se razvijaju u Evopi i u svetu.

Jedan od okruglih stolova će se odnositi na propise u oblasti bezbednosti saobraćaja. U tom smislu smo pozvali predstavnike komisije za prirpemu predloga Zakona o bezbednosti saobraćaja da prisutne upoznaju sa dosadašnjim rezultatima rada i sa dilemema koje su se pojavile.

Pošto se nalazimo na kraju decenije posvećene akciji bezbednosti saobraćaja na putevima (2011. do 2020. god.) koja je imala za cilj da smanji prognozirani nivo smrtnosti u saobraćaju, u svetu za 50% u odnosu na 2011. godinu. Zanima me koliko je naša zemlja uspela u tome? I da li se broj saobraćajnih nezgoda sa smrtno stradalim i povređenim licama u odnosu na 2011. god. smanjio? Kako bi ste ocenili trenutno stanje bezbednosti saobraćaja u našoj zemlji?

Jedno uvodno predavanje (dr Alan Ross iz Velike Britanije) i jedna od radionica će se odnositi na ciljeve održivog razvoja i najnovija iskustva u pripremi Planova održive mobilnosti u svetu i u Srbiji. U tom smislu ćemo analiziirati da li su ciljevi i zahtevi bezbednosti saobraćaja u skladu sa globalnim i nacionalnim ciljevima održivog razvoja.

Izuzetna pažnja će biti posvećena sprovođenju strategije bezbednosti saobraćaja i raspravi o naučnim metodama praćenja rezultata. U tom smislu ćemo izložiti ciljeve nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja za Srbiju, kao i za nekoliko gradova i opština (za grad Beograd itd.) i rezultate koji su postignuti. Nauka se zalaže da se uspeh u bezbednosti saobraćaja meri stepenom dostizanja usvojenih ciljeva u strateškim dokumentima, a ne poređenjem sa odabranim godinama. Samo na taj način se može eliminisati nestručno praćenje rezultata i zloupotreba statističkih podataka u cilju isticanja samo pohvala na vodeće subjekte bezbednosti saobraćaja.

Najviše prostora ćemo posvetiti izlaganju primera iz prakse. Naime, učesnici će imati priliku da čuju predstavljanje odabranih primera mera i aktivnosti koje su pojedine jedinice lokalne zajednice uspešno sprovodile u prethodnom periodu, ali i da izlože svoja iskustva i učestvuju u brojnim diskusijama.

Na konferenciji će biti mesta i za izlaganje naučnih i stručnih radova koji će se naći u zborniku radova. Ovi radovi pokrivaju veoma različite oblasti bezbednosti saobraćaja i svaki pojedinačno izaziva interesovanje, podstiče pitanja i otvara prostor za diskusije.

Pošto je konferencija posvećena bezbednosti saobraćaja u lokalnoj zajednici, da li bi ste mogli našim čitaocima da objasnite koja je uloga lokalne zajednice u unapređenju i u upravljanju bezbednosti saobraćaja? Koje su njihove zakonske obaveze i dužnosti? Koja je uloga lokalnih saveta za bezbednost saobraćaja? Kako vi ocenjujete njihov rad i zalaganje? Primera radi, grad Bor u kome živim i radim nema Strategiju za bezbednost saobraćaja, Katastar saobraćajne signalizacije itd. Da li je to usamljeni slučaj u našoj zemlji ili ovakvih gradova i opština ima više?

Na svim prethodnim konferencijama smo isticali značaj jedinica lokalne samouprave i krilatice: ''Misli globalno, ali radi lokalno''. Mi želimo, na različite načine, ohrabriti predstavnike lokalnih zajednica da preduzimaju mere iz svoje nadležnosti i da shvate da su ogromne mogućnosti lokalnih zajednica. Često oni smatraju da se sve ''događa gore'', na državnom nivou i da su oni nemoćni! To nije tačno. Naime, na lokalu deluju brojni, važni subjekti bezbednosti saobraćaja koji su osnova zaštitnog sistema bezbednosti saobraćaja. Od države se očekuje da stvori dobar normativni i institucionalni okvir. Ali u lokalnim uslovima postoje: gradski/opštinski organi vlasti, radi saobraćajna policija, dečiji vrtići, predškolske i školske ustanove, auto-moto društva, vatrogasna služba, preduzeća za puteve, druga preduzeća i kompanije, auto-škole, tehnički pregledi, udruženja građana itd. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, u Srbiji je dobro propisao nadležnosti i odgovornosti, obavezu osnivanja lokalnih tela za bezbednost saobraćaja, održiv način finansiranja aktivnosti u bezbednosti saobraćaja (30 % novca od kazni ide na račun jedinica lokalne samouprave), a na državnom nivou postoji uprava saobraćajne policije koja dobro pokriva sve jedinice lokalne samouprave, kao i Agencija za bezbednost saobraćaja koja posebnu pažnju posvećuje saradnji sa jedinicama lokalne samouprave. Lokalna tela za bezbednost saobraćaja imaju odličnu priliku da osmisle, sprovode i koordiniraju sve aktivnosti ''na lokalu''. Zakonom su propisani: obaveza osnivanja loaklnih tela za bezbednost saobraćaja, obaveza namenskog korišćenja sredstava od kazni za saobraćajne prekršaje, način raspodele ovih sredstava, namena ovih sredstava, obaveza donošenja strategija i akcionih planova bezbednosti saobraćaja, obaveza donošenja godišnjih programa bezbednosti saobraćaja i izveštavanja o realizaciji programa, praćenje realizacije strateških dokumenata itd. Sve veći broj gradova i opština prihvata koncept strateškog upravljanja bezbednošću saobraćaja, priprema, usvaja i sprovodi mere i aktivnosti prema strateškim dokumentima ... Ove jedinice lokalne samouprave imaju bolje rezultate i uspostavljaju održivo i trajno upravljanje bezbednošću saobraćaja. Nažalost, još uvek postoji značajan broj opština i gradova koji nisu primenili ovakav koncept, nemaju strateške dokumente, ne donose godišnje programe bezbednosti saobraćaja, pa čak i nenamenski koriste novac od kazni za saobraćajne prekršaje.

Često se u javnosti polemiše šta je efikasnije preventivne mere ili stroge mere u vidu kazni? Zašto se kod nas sve svodi na primenu represvnih mera, dok se preventivne mere u vidu  promocije saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja, saobraćajno-tehničkih, saobraćajno-regulativnih, građevinskih, urbanističkih i arhitektonskih mere ništa ili slabo preduzima? Da li je u pitanju to što lokalne samouprave nemaju dovoljno sredstava za ovaj drugi vid mera ili je nešto drugo po sredi?

Ovo je složeno pitanje, ali je u vezi sa doslednim sprovođenjem strateškog koncpeta upravljanja bezbednošću saobraćaja. Naime, neophodno je kombinovano primenjivati sistem mera i aktivnosti, među kojima su preventivne, ali i represivne mere. Posebno se ističe značaj jačanja kapaciteta i integriteta institucija, unapređenja bezbednosti infrastrukture, unapređenja saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja i sistem preventivno-promotivnih mera unapređenja bezbednosti saobraćaja. Samo dosleno i, na nauci zasnovano, kombinovanje ovih mera može, dugoročno, dati dobre i održive rezultate. Ne bih rekao da lokalna samouprava nema sredstava. Mislim da više nedostaju ljudi koji bi bili posvećeni bezbednosti saobraćaja. Ovome doprinose loši stavovi i svest (o obimu problema bezbednosti saobraćaja i o mogućnostima da se stanje unapređuje), slab kapacitet i integritet pojedinaca (posebno donosioca odluka) i institucija na lokalnom nivou. Mi smo na Saobraćajnom fakultetu osnovali i akreditovali poseban smer: Bezbednost drumskog saobraćaja, gde studenti, u toku 4 godine osnovnih i jedne godine master studija, izučavaju različite naučne discipline. Ovo smo uradili kako bismo pomogli i jedinicama lokalnih samouprava u jačanju njihovog kapaciteta. Ubeđen sam da će diplomirani inženjeri i master inženjeri bezbednosti drumskog saobraćaja, u svim opštinama gde budu radili, dati veliki doprinos unapređenju bezbednosti saobraćaja.

Mediji imaju važnu ulogu u promociji bezbednosti saobraćaja i podizanju svesti o bezbednom učestvovanju u saobraćaju. Kako bi ste Vi ocenili odnos medija ka ovom problemu? I koji bi bio Vaš savet za urednike medijskih kuća?

Na Saobraćajnom fakultetu izučavamo i jedan predmet Marketing u bezbednosti saobraćaja. U okviru ovog predmeta, detaljno izučavamo veliki značaj i različite mogućnosti medija da doprinesu bezbednosti saobraćaja. Nažalost, malo je urednika i novinara koji su specijalizovani i posvećeni bezbednosti saobraćaja. Većina njih traži senzacije kako bi prodali novine ili povećali gledanost/slušanost TV i radio emisija. Veoma je malo onih koji se dosledno i u kontinuitetu bave pitanjima bezbednosti saobraćaja.

Mislim da bi bilo vrlo poželjno, ako bi mediji posvetili više pažnje bezbednosti saobraćaja, ali na način da, u saradnji sa stručnjacima (pojedincima i institucijama) pripreme i sprovode planove emisija, članaka, intervjua itd. Ove planove bi trebalo osmisliti tako da prate stategije i akcione planove bezbednosti saobraćaja. Senzacije u vidu saobraćajnih nezgoda sa najtežim posledicama bi trebalo koristiti na pravi način, da se otvore teme i daju jasne smernice koje mere i na koji način bi trebalo sprovoditi, da se podstaknu građani i donosioci odluka da osveže mere i aktivnosti, da ih dosledno sprovode i da trajno menjaju svoje ponašanje.

Takođe bi trebalo medijski promovisati savremeni koncept odgovornosti za stanje bezbednosti saobraćaja. Umesto samo pravne odgovornosti, neophodno je pričati o stručnoj, moralnoj i političkoj odgovornosti. Umesto samo priče o odgovornosti učesnika nezgode, trebalo bi više pričati o odgovornosti kreatora sistema. U tom smislu, u Srbiji smo propisali i započeli sprovoditi niz različitih alata unapređenja bezbednosti puteva, ali i promovišemo ovaj savremeni koncept koji bi trebalo da podstakne brojne subjekte, donosioce odluka da prepoznaju svoju odgovornost i unaprede rad u ovoj oblasti. Mediji bi, zajedno sa stručnjacima, mogli doprineti promociji ispravnih i na nauci zasnovnih stavova o odgovornosti za stanje bezbednosti saobraćaja.

U medijma su se pojavile informacije da nas čekaju izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja. Pa me zanima šta je to novo što će izmene doneti? I da li je trenutni zakon adekvatan razvoju saobraćaja kod nas? I kako bi ste ocenili primenu zakona?

Mislim da postojeći zakon pruža odlične osnove za dalji razvoj i unapređenje bezbednosti saobraćaja. Mnogo je više prostora za unapređenje dosledne primene ovog zakona, nego što mislim da nam je potreban novi zakon. Zato se zalažem za dosledniju primenu postojećeg zakona i drugih propisa, pa tek onda za stalno dorađivanje i prilagođavanje razvoju društva i tehnologije. Na Konferenciji smo planirali jednu radionicu koja bi bila posvećena Propisima u bezbednosti saobraćaja.

U svetu se dosta radi na promociji novih vidova mobilnosti (električni trotineti, eletrični bicikl...). Pa me zanima dokle smo mi stigli sa tim? Da li će izmene zakona koje nas čekaju stimulisati ove vidove prevoza?

Srbija, kao i mnoge druge zemlje, nije uredila tzv. Mikromobilnost na svojim putevima i ulicama. To treba da bude deo izmena zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Na Konferenciji smo planriali jednu radionicu koja će biti posvećena ovom pitanju. Pozvali smo predstavnike kompanije DEKRA iz Nemačke da organizuju radionicu i predstave najnovija iskustva u normativnom regulisanju, tehničkim aspektima vozila, pitanjima infrastrukture, ponašanja, stavova itd.

Kao predavač teorijske obuke u više auto škola zanima me kako ocenjuje rad auto škola? Gde vidite probleme i propuste? Da li je potrebno nešto menjati u sistemu obuke za vozača?

Mislim da stručnjaci u autoškolama nisu, u velikom broju, prepoznali šanse koje im pruža ZoBS. Odlična je ideja o licenciranju i stalnom stručnom usavršavanju predavača, instruktora i ispitivača, ali bi je trebalo dalje razvijati. Posebno bi trebalo posvetiti pažnju sprovođenju propisa u ovoj oblasti, izučavanju i unapređenju naše prakse. Umesto formalnog nadzora nad radom autoškola, mnogo veću pažnju bi trebalo posvetiti stručnom nadzoru i stručnoj podršci za dalji razvoj i unapređenje stručnog osposobljavanja kandidata za vozače.

Na smeru bezbednost drumskog saobraćaja, na Saobraćajnom fakultetu izučavamo poseban nastavni predmet Edukacija za saobraćaj, u okviru kojeg posebnu pažnju posvećujemo edukaciji u auto-školama, kao i ukorenjivanju ispravnih stavova o bezbednosti saobraćaja. Očekujem da će naši diplomirani inženjeri saobraćaja, u budućnosti, sve više učestvovati u radu auto-škola i da će oni predvoditi sve aktivnosti unapređenja ove oblasti

I na kraju Vaš savet i predlog za lokalne samouprave širom Srbije. Koje sve mere trebaju predezuti i kom pravcu treba raditi na unapređenju bezbednosti saobraćaja kako bi se broj saobraćajnih nezgoda smanjio i kako bi dobili bezbednije društvo u kome nema povređenih i smrtno stradalih lica u saobraćaju?

Prvo sugerišem doslednu primenu propisa koji se odnose na nadležnosti, obaveze i mogućnosti lokalnih samouprava i subjekata na lokalnom nivou. Smatram da su neophodni:

• kadrovsko jačanje jedinica lokalne samouprave (u svakoj opštini/gradu bi trebalo da ima makar jedan zaposleni čiji osnovni posao je unapređenje bezbednosti saobraćaja),
• stalno stručno usavršavanje zaposlenih u opštinama i gradovima (neophodne su redovne, godišnje obuke u vidu seminara, konferencija i drugih stručnih skupova koje bi pomogle donosiocima odluka da unaprede rad u bezbednosti saobraćaja),
• osnivanje lokalnih tela za bezbednost saobraćaja i promocija njihovog rada i odgovornosti,
• stalno unapređenje koordinacije i kooperacije između svih subjekata,
• organizovanje i aktivno učešće u razmeni iskustava između opština i gradova (u vidu studijskih poseta, radionica na stručnim skupovima, prezentacija najbolje prakse, praćenja efekata mera itd.),
• priprema i usvajanje strateških dokumenata (strategija bezbednosti saobraćaja i akcioni plan bezbednosti saobraćaja) i njihovo dosledno sprovođenje,
• donošenje i dosledno sprovođenje godišnjih programa bezbednosti saobraćaja koji su u skladu sa strateškim dokumentima,
• izveštavanje o stanju bezbednosti saobraćaja, o rezultatima sprovođenja strateških dokumenata i o sprovođenju programa bezbednosti saobraćaja,
• dosledno i odgovorno, namensko korišćenje sredstava od kazni za saobraćajne prekršaje,
• kontinuirana pomoć i podrška svim lokalnim subjektima bezbednosti saobraćaja,
• promocija savremenog koncepta odgovornosti za stanje bezbednosti saobraćaja,
• organizovanje merenja i snimanja indikatora bezbednosti saobraćaja i drugih obeležja bezbednosti saobraćaja i praćenje stanja na osnovu podataka (bezbednost saobraćaja mora biti zasnovana na podacima),
• podsticanje stručnjaka da kritički učestvuju u svim aktivnostima unapređenja bezbednosti saobraćaja (bezbednost saobraćaja mora biti zasnovana na nauci).

Prof. dr Krsto Lipovac je šef Katedre za bezbednost saobraćaja i motorna vozila i šef modula Bezbednost drumskog saobraćaja. Realizuje nastavu iz nekoliko predmeta na osnovnim, master i doktorskim studijama: Osnove bezbednosti saobraćaja, Strategije bezbednosti saobraćaja, Ekspertize u drumskom saobraćaju, Edukacija za saobraćaj, Marketing u bezbednosti saobraćaja, Bezbednost vozila, Bezbednost puteva, Uviđaj saobraćajnih nezgoda, Metode i analize u bezbednosti saobraćaja, Baze podataka u saobraćaju, Efikasnost i efektivnost u bezbednosti saobraćaja, Projekti i naučno-istraživački rad u bezbednosti saobraćaja itd.

Osnivač je Centra za istraživanja u bezbednosti saobraćaja (CIBS), osnivač i predsednik organizacije Bezbednost saobraćaja i medije (Traffic Safety and Media), potpredsednik Udruženja za bezbednost saobraćaja Srbije, osnivač i predsednik organizacije Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici, osnivač i zamenik predsednika Međunarodnog centra za bezbednost saobraćaja (International Road Safety Centre).

Učestvovao u 15 međunarodnih projekata unapređenja bezbednosti saobraćaja u regionu (Jugoistočna Evropa), u EU i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, i to: 6 projekata Svetske banke kao ekspert bezbednosti saobraćaja (road safety expert, senior expert, deputy team leader) i u 9 projekta Evropske unije (road safety expert, senior expert). Bio je zamenik rukovodioca projekta Svetske banke Jačanje kapaciteta bezbednosti saobraćaja u Republici Srpskoj itd.

Napisao preko 250 naučnih i stručnih radova. Autor je 33 monografske publikacije u oblasti bezbednosti saobraćaja, među kojima se ističe serija publikacija o uviđaju i veštačenju saobraćajnih nezgoda, o saobraćajnom obrazovanju i vaspitanju, metodika obrazovanja i obuke vozača i udžbenici iz bezbednosti saobraćaja.

Koautor je 25 naučnih radova koji su objavljeni u najvažnijim naučnim časopisima, sa SCI liste. Ovi i drugi radovi su citirani u prestižnim međunarodnim časopisima preko 650 puta.

Razgovor vodio Igor Velić, master inž. saobraćaja, osnivač i urednik portala posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com