BORU JE POTREBAN HUMANI INŽENJERING
Igor Velić, master inž. saobraćaja iz Bora i predsednik udruženja za bezbednosti saobraćaja „Sigurne staze“ za IT Rešenja govori o platformi koja moze promeniti svakodnevicu ljudi i urbanu sredinu prilagoditi potrebama svakog pojedinca.
Razvili ste www.mobilitybor.com – prvi softver za urbanu mobilnost na teritoriji Srbije. Šta donosi ovaj softver?
Glavna funkcija GIS (geografski informacioni sistemi) platforme Mobility Bor je unapređenje saobraćajnog i urbanističkog prostora na teritoriji grada Bora primenom humanog inženjeringa, koncepta koji se u osnovi fokusira na čoveka i okreće stvarnim zahtevima i problemima koje imaju korisnici. Ovaj princip na kome se zasniva platforma predstavlja skup saobraćajnih, urbanističkih, građevinskih, arhitektonskih i drugih mera sa ciljem formiranja jedinstvenog, bezbednog, ambijentalno prihvatljivog i podjednako dostupnog prostora za sve korisnike.
Na interaktivnoj GIS mapi predstavljeni su problemi u zonama škola, opasne lokacije, prostorna raspodela saobraćajnih nezgoda, ocena stanja pristupačnosti saobraćajne i urbanističke infrastrukture za osobe sa invaliditetom kao i predlozi građana za kvalitetnije uređenje javnog prostora. GIS platforma obiluje i korisnim informacijama, smernicama i predlozima kako do održive urbane mobilnosti u Boru, kao i predlogom u kojim ulicama u Boru je potrebno formirati zone 30, zone usporenog saobraćaja i biciklističke staze/trake.
Ovaj jedinstven projekat je vezan za jedan od ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija koji nosi naziv Održivi gradovi i zajednice koji ima za cilj stvaranje održivih gradova – gradova koji su pristupačni, sa dobrim sistemom javnog prevoza, biciklističkom i pešačkom infrastrukturom i sa velikom angažovanošću građana.
Na koji način je razvijen softver? Koji sve akteri moraju biti uključeni u jedan ovako složen projekat?
Pre svega potrebno je formirati projektni tim koji moraju da čine ljudi od struke i nauke. Kao strukovno udruženje dosta pažnje posvećujemo upravo tom segmentu. Za dve godine uspeli smo da formiramo tim koji čine saobraćajni inženjeri, prostorni planeri, arhitekte i GIS eksperti. Samo u sadejstvu pomenutih struka može da se kreira prostor koji će zadovoljiti potrebe ranjivih učesnika u saobraćaju (deca, pešaci, biciklisti, starija lica i osobe sa invaliditetom).
Metodologija izrade GIS platforme u sebi uključuje setove različitih podataka za razumevanje saobraćajnog i urbanističkog prostora: open data (otvoreni podaci), naučno-istraživački podaci, obeležja bezbednosti saobraćaja, struktura saobraćajnog toka i opterećenja, skup urbanističkih, građevinskih i arhitektonskih podataka, statistički podaci, analize i istraživanja na terenu, podaci prikupljeni od strane građana itd.
Zahvaljujući GIS-u razvili smo savremenu metodologiju prikupljanja i obrade podataka na osnovu koje smo vršili različite analize svih prikupljenih prostornih i atributativnih setova podataka, konverziju tih podataka u formate neophodne za veb i mobilni prikaz, dizajniranje, kao i izradu veb interaktivnih mapa.
Takođe, smo radili rekognosciranje, snimanje, prikupljanje i konverziju svih dobijenih setova podataka sa terena u digitalni oblik, pogodan za dalju obradu i analizu u GIS softveru.
Platforma je predstavljena u Narodnoj skupštini, na međunarodnoj konferenciji Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici, 6. CIVINET forumu mreže jugoistočne Evrope za održivu urbanu mobilnost, naučno-stručnom skupu Dobra praksa u drumskom saobraćaju i transportu i na konferenciji Partnerstva za otvorenu upravu.
Takođe, za platformu smo dobili i Plaketu koju dodeljuje Društvo za informatiku Srbije za inovativan startup poduhvat za 2021. godinu, kao i godišnju nagradu za Pokretače promena koja se dodeljuje se u okviru projekta „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju” za upotrebu IKT-a u aktivizmu. Kroz ovaj projekat smo dobili i podršku za naše poduhvate, zahvaljujući Beogradskoj otvorenoj školi koja ga realizuje u saradnji sa Fondacijom BFPE za odgovorno društvo i Balkanskom istraživačkom mrežom Srbija uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Softver sadrži i cowdsorcing komponentu. Na koji način je mogu iskoristiti građani i sa kojim ciljem?
Posebnu pažnju bi skrenuli na elemente namenjene participaciji građana koje sadrže naše platforme. Participacija je obezbeđena putem crowdsourcing komponente. Ovakva metodologija i tehnologija prikupljanja, analize, sinteze i prezentovanja podataka je u poslednje vreme poznata je i kao citizen science. GIS sa takvim metodama i tehnologijama participacije se, po našem mišljenju, vrlo efikasno može koristiti kao instrument javnog uvida u prostornom, urbanističkom, saobraćajnom planiranju, ekologiji, i drugim strukama koje se vezuju za prostor.
Crowd-sourcing komponenta omogućuje pregled, unos i izmene podataka od strane građana, čime se pruža mogućnost svim građanima Bora da obeleže lokacije na karti, dodaju fotografije, postave opis i daju svoje predloge u cilju unapređenja urbanističke i saobraćajne infrastrukture na teritoriji grada Bora.
GIS platforma Mobility Bor (www.mobilitybor.com) predstavlja nedvosmisleno sredstvo komunikacije između svih aktera u sferi saobraćajnog i urbanističkog uređenja grada Bora, kao i u dvosmernoj komunikaciji struke i politike, struke i građana, građana i donosioca odluka. Samim tim predstavlja koristan alat za lokalnu samoupravu i donosioce odluka u cilju strateškog upravljanja urbanom mobilnošću.
U tome i jeste poenta rada sa korišćenjem novih tehnologija – saradnja svih direktnih i indirektnih učesnika na prikupljanju, obradi, analizi podataka kako bi se ponudilo najefikasnije rešenje.
Kako ovaj softver može biti dodatno razvijen i da li postoji mogućnost njegove šire primene i na druge gradove?
Razvoj GIS platformi i aplikacija na primeru www.mobilitybor.com imaće svoju primenu i u novim projektima koji se planiraju na nivou Republike Srbije za razvoj pametnih gradova (smart city) i pametne mobilnosti (smart mobility).
Unapređenje saobraćajnog i urbanističkog prostora je nezamislivo bez upotrebe otvorenih podataka, informacionih tehnologija i softverskog inžinjeringa. U ovoj sprezi vidimo razvoj pametnih gradova i primenu humanog inženjeringa.
Razvoj novih tehnologija važan je u cilju pametnijeg donošenja odluka i da će svakako doprineti strateškom upravljanju bezbednosti saobraćaja i urbanoj mobilnosti, pa treba i napomenuti da je model koji je razvilo udruženje Sigurne staze primenjivo na svaki grad i opštinu u Srbiji.
Dodatno razvijanje softvera, zahteva bližu i direktnu saradnju sa gradskim upravama, kao i sa svim relevantnim institucijama u domenu saobraćajnog i urbanističkog planiranja, javnim preduzećima, taxi službama, gradskim prevoznicima… čime bi se obezbedilo redovno ažuriranje podataka (live data), a samim tim i bolje funkcionisanje samog softvera u generisanim predlozima rešenja.
Veliki potencijal se ogleda u mogućnosti integracije različitih senzora za praćenje i kontrolu (pametni semafori, pametni pešački prelazi, izvodjenje radova na saobraćajnoj i urbanističkoj infrastrukturi, preusmeravanje saobraćaja formiranjem bezbednih i brzih ruta, praćenje javnog gradskog saobraćaja, kalkulacije optimalnih trasa, korišćenje senzora o kvalitetu i zagađenosti vazduha, generisanje zelenih pešačkih i biciklističkih ruta, integracija katastra saobraćajne signalizacije unutar samog softvera, kao i automatizacija neophodnih uputstava/predloga o dotrajalosti i potrebi sanacije saobraćajnih i urbanističkih elemenata infrastrukture…
Takođe je bitno napomenuti da softver poseduje pored javne komponente dostupne na uvid svim građanima i administratorske funkcije dostupne registrovanim akreditovanim korisnicima, koji u potpunosti otključavaju sve potencijale korišćenja GIS-a u pametnom i efikasnom donošenju odluka, uz kreiranje izveštaja, generisanje obaveštenja, predloga mera itd.
U potrazi smo za pilot opštinom sa kojom bismo uspostavili kompletan sistem u ovom pionirskom poduhvatu u našoj zemlji. Nažalost, od strane matične Gradske Uprave nismo naišli na razumevanje i podršku i ovom prilikom pozivamo sve zainteresovane gradove i opštine.
Da li softver poput mobilitybor mogu pomoći u rešavanju nekih značajnih urbanističko- saobraćajnih, pa čak i ekoloških pitanja?
Kao izlazni parametri koje softver generiše na osnovu svih neophodnih ulaznih podataka, dobijaju se jasne i nedvosmislene informacije, smernice i predlozi koje nam u mnogome pomažu u domenu postizanja održive urbane mobilnosti, kao krovne ideje i cilja saobraćajnog i urbanističkog planiranja, kroz generisanje geo-podataka i izveštaja (formiranje Zona 30 i zona usporenog saobraćaja, generisanje biciklističkih staza i traka, pešačkih ruta, kao i bezbednih putanja kretanja učenika, formirajući na taj način sigurne staze, uz elemente koji se tiču predloga smanjenja buke i izduvnih gasova, kao i prioretisanju korišćenja javnog gradskog i biciklističkog prevoza.).
Kao što je i napomenuto, softver ostavlja mogućnost dodavanja modula prikupljanja informacija sa mernih stanica kvaliteta vazduha, kao i potencijalnog “real time” praćenja emisija izduvnih gasova. Uz ovakve podatke, svakako bismo dobili kvalitetnije predloge “zelenih ruta” za kretanje biciklista i pešaka, kao i generisanje toplotnih gradskih ostrva.
Načelno, geografski informacioni sistem, posebno u njegovoj web izvedbi, kakav je Mobility Bor, je alat od suštinskog značaja za bilo koju struku koja se bavi prostorom. Pored tradicionalne primene za analziu, sintezu i vizuelizaciju u zatvorenim krugovima, mi koristimo GIS i kao veoma efikasno sredstvo komunikacije koje je otvoreno svima, odnosno kao osnova za širenje svesti o nekoj potrebi ili problemu i kao vrlo efikasan instrument javnog zagovaranja. Imajući ovo u vidu, vidimo GIS kao neophodan alat, u urbanizmu, saobraćaju, ekologiji i svim ostalim prostorno orijentisanim strukama i disciplinama. Ako slika govori hiljadu reči, karta govori još više. Nepregledne su mogućnosti deljenja informacija putem interaktivnih karata, odnosno kompletnih geografskih informacionih sistema, koji služi i za prijem i obradu informacija. Ako se fokusiramo na pitanja ekologije, pored toga što je održiva urbana mobilnost zapravo pitanje ekologije, koliko i urbanizma i saobraćaja, najočiglednija primer primene bi bio prikupljanje lokacija zagađivača životne sredine, akcidenata i potencijalnih akcidenata uz dovođenje u vezu sa ostalim elementima prostora, demografskim, ekonomskim, fizičkim, itd.
Preuzeto sa https://www.itresenja.com/
