Uticaj umora na nastanak saobraćajne nezgode
piše: Igor Velić, master inženjer saobraćaja | 15.07.2019. | 9 minuta čitanja
Današnji užurbani način života i rada utiče na sve aspekte života pa tako i na bezbednu vožnju. Da bi saobraćaj, pri zahtevima koje ispoljava savremeno društvo, funkcionisao na bezbedan način, neophodno je da vozači u toku vožnje poseduju potpunu psihofizičku sposobnost. Psihofizička sposobnost čoveka za upravljanje motornim vozilom podrazumeva i to da vozač mora biti odmoran kako bi na bezbedan način učestvovao u saobraćaju. Međutim, čovek je često primoran da učestvuje u saobraćaju i upravlja motornim vozilom, u uslovima i vremenskim periodima kada nije u potpunosti spreman za to. Prisustvo umora kod vozača u toku vožnje ima višestruke negativne efekte na bezbednost saobraćaja. Na mreži puteva, usled uticaja umora i pospanosti kod vozača u toku vožnje nastaje veliki broj incidentnih situacija i saobraćajnih nezgoda. Smanjenju problema umora u ovoj oblasti moraju prethoditi kvalitetno osmišljene mere, pre svega na nivou lokalne zajednice, koje su posledica sistemski sprovedenih istraživanja.
Glavni faktori koji uzrokuju umor su: nedostatak sna, loš kvalitet spavanja i potreba za snom izazvana unutrašnjim biološkim satom. Iako se osećaj umora može javiti bilo kad tokom dana, nivo energije opada u određenim periodima zbog postojanja dnevnog ritma, tzv. cirkadijalnog ritma. Ovaj ritam funkcioniše kao vrsta unutrašnjeg sata koji, između ostalog, kontroliše i normalan ciklus budnosti i spavanja.
Cirkadijalni ritam izaziva pad nivoa energije između 22h i 6h, i između 14h i 16h. Vozači koji u ovo vreme voze, nalaze se pod povećanim rizikom od vožnje u umornom stanju.
Umor je praćen fiziološkim promenama u moždanoj aktivnosti, u pokretima očiju, glave, mišićnog tonusa i srčanog ritma. Kako se umor povećava, tako se usporava rad srca, opada krvni pritisak, broj udisaja i lučenje adrenalina se smanjuje, a mogu se pojaviti i epizode mikrospavanja. Mikrospavanje su kratki periodi padanja u san koji obično traju oko četiri do pet sekundi.
Sa psihološke strane, umor utiče na raspoloženje, motivaciju, kao i na psihomotorne i kognitivne funkcije: javljaju se osećanja nedostatka motivacije, osećanje iscrpljenosti, dosade, nelagode i želje da se prestane s aktivnošću. Osim ovih efekata, umor utiče i na raspoloženje, motivacija da se nastavi s obavljanjem određene radnje opada, komunikacija i interakcija s okolinom slabe, lakše bivamo iritirani agresivnim ponašanjem drugih ljudi.
Različita istraživanja ukazuju na to da je vožnja u stanju umora česta pojava, pa tako, prema nekim podacima, čak 25% vozača priznaje da im se bar jednom desilo da su zaspali za volanom, dok oko 50% priznaje da su bar jednom bili toliko umorni da su skoro zaspali u vožnji.
Umor negativno deluje na sposobnosti za vožnju, a manifestuje se kao:
- sporije vreme reagovanja;
- smanjena budnost – umornim vozačima treba više vremena da registruju potencijalnu opasnost, kao što su na primer radovi na putu ili pružni prelaz;
- smanjena obrada informacija – umor umanjuje sposobnost obrade informacija i preciznost kratkoročne memorije, pa je tako umornom vozaču teško da se priseti poslednjih minuta vožnje.
Što se tiče specifičnih aspekata kontrolisanja vozila, umor ima za posledicu:
- promene načina upravljanja vozilom (to jest okretanja upravljača), tako da se ređe vrši korekcija upravljanja, a u isto vreme amplituda korektivnih pokreta upravljačem je veća;
- promena brzine – vozači pokušavaju da kompenzuju efekat umora tako što bilo povećavaju, bilo smanjuju brzinu kako bi povećanjem brzine podigli svoj nivo pažnje i „probudili“ se, odnosno smanjenjem brzine smanjili nivo zahteva vožnje i prilagodili ih svojim umanjenim kapacitetima; u svakom slučaju, istraživanja pokazuju da ove kompenzatorne strategije nisu dovoljne da umanje sav rizik vožnje u stanju umora;
- promena u održavanju odstojanja u odnosu na vozilo ispred – što su vozači umorniji, to im je teže da prate vozilo ispred sebe na određenom odstojanju.
Umor je neminovan pratilac vožnje i on se javlja već nakon drugog sata, najčešće između drugog i sedmog sata, odnosno nakon pređenih 200 do 500 km. Sve zavisi po kakvom se putu vozi, kakvi su vremenski uslovi, koje je doba dana, kao i koliko ste bili odmorni kada ste započeli vožnju.
Umor tokom vožnje nastaje usled, pre svega psihičkog naprezanja vozača, zbog pojačane pažnje radi izbegavanja opasnosti i ispravnog i brzog reagovanja u rešavanju rizičnih situacija u saobraćaju. Osim psihološkog naprezanja i fiziološkog trošenja energije koji vremenom dovode do umora, on može nastati kao posledica nedostatka kvalitetnog sna. Najčešće se javlja u toku vožnje u vreme predviđeno za spavanje (između 1:00 i 6:00 ujutru) ili u popodnevnim časovima kada dolazi do fiziološkog pada budnosti (13:00-17:00 popodne), kada je i zabeležen najveći broj saobraćajnih nezgoda izazvan umorom. Na umor utiču i monotonija puta, nepovoljni klimatski uslovi, usamljenost, izrazito duga vožnja ali i smenski rad.
Na osnovu podataka dobijenih u istraživanjima, gde su se podaci dobijali na osnovu anketa i upitnika, zaključak je da je u 5% do 10% nezgoda umor imao ulogu, dok istraživanja dubinskih analiza nezgoda pokazuju da umor ima ulogu u 10% do 25% nezgoda. Studije pokazuju da vožnja u stanju umora povećava rizik od saobraćajne nezgode skoro četiri puta. Umorni vozači i ne pokušaju da izbegnu nezgodu ili da koče, što saobraćajnu nezgodu čini intenzivnijom i s težim posledicama.
Istraživanja su pokazala da manje od šest sati sna tri puta povećava rizik od saobraćajnih nezgoda, a manje od pet sati sna - čak pet puta!
Većina nezgoda u kojima umor ima glavnu ulogu dešava se na auto-putevima, kasno noću i rano ujutru, nakon dugog vremena provedenog u vožnji. Posledice ovih nezgoda su teško jer vozači i ne koče, ili počinju kasno sa kočenjem. Mogu se izdvojiti nekoliko grupa koje su relativno često učesnici ovakvih nezgoda: osobe mlađe od 25 godina, osobe sa poremaćajima sna, osobe koje noću voze, profesionalni vozači i osobe koje rade po smenama.
Literatura
1. Priručnik za licenciranje kadrova u procesu osposobljavanja kandidata za vozače, Agencija za bezbednost saobraćaja,Beograd 2012. godine.
2. Ž. Fićović, Ispit vožnje za desetku, Saobraćajni propisi i tehnika vožnje, Beograd 2018. god.
