Polazim od zadate činjenice da se uređenost i veličina jedne zajednice ogleda u njenom odnosu prema najslabijima, a bicklisti su svakako najslabiji i najranjiviji učesnici u saobraćaju.
Samim tim, biciklisti kao ranjivi učesnici u saobraćaju treba da uživaju posebnu zaštitu u saobraćajnom sistemu i prilikom delovanja u sistemu bezbednosti saobraćaja, bezbednost biciklista treba da bude jedan od prioriteta.
Na teritoriji R. Srbije u periodu od 2015. do 2021. godine dogodile su se 379 saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, 10.458 povređenim licima i 663 sa materijalnom štetom u kojima su učestvovali biciklisti!
U proseku godišnje, u saobraćajnim nezgodama, pogine oko 50 biciklista i bude povređeno oko 1.500!
Naši donosioci odluka i kreatori sistema nekako izbegavaju da konstatuju da je ulica osnovni arhitektonski prostor grada i da nije namenjena samo za kretanje motornih vozila.
Savremen koncept zaštite biciklista u saobraćaju treba da podrazumeva primenu humanog inženjeringa. Koncepta koji zahteva drugačiji pristup u rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog i urbanističkog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju.
Povodom najavljenih izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima odžan je i okrugli sto u organizaciji Biciklističke unije Srbije na kojem su predstavljane izmene koje bi unapredile položaj biciklista na teritoriji R. Srbije.
Predlog za izmene ZOBS-a u korist biciklista je dostupan na narednom linku
OBAVEZNO RASTOJANJE PRILIKOM PRETICANJA
Prilikom preticanja ili obilaženja bicikla van naseljenog mesta, vozač motornog vozila je dužan da izvrši preticanje ili obilaženje krećući se isključivo susednom saobraćajnom trakom.
Prilikom preticanja ili obilaženja bicikla u naseljenom mestu, vozač motornog vozila je dužan da drži najmanje jedan metar rastojanja.
Ovakva rešenja već su primenjena ili su u procesu uvođenja u zakonodavstvo u Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Francuskoj, Belgiji, Poljskoj, Velikoj Britaniji, Portugaliji, SAD, Australiji, Kanadi, dok i u drugim zemljama postoje tendencije ka usvajanju.
DVOSMERNO KRETANJE BICIKLISTA U JEDNOSMERNIM ULICAMA
Kretanje biciklista jednosmernim ulicama u oba smera, praksa je u evropskim gradovima i zemljama među kojima su Velika Britanija, Belgija, Francuska, Nemačka, Austrija, Mađarska, Slovenija, Češka, Danska, Holandija, Crna Gora, Norveška, Irska.
Prilikom primene koncepta u Oslu, zapaženo je da ova mera doprinosi da biciklisti manje koriste trotoar za vožnju (na nekim mestima skoro za 50%), povećavajući komfor i bezbednost pešaka. U pojedinim ulicama, ove mere su povećale vožnju bicikala za čak 50%. Konflikti su registrovani u svega 0,3 – 0,6% slučajeva i bili su povezani sa radovima na putu.
U Briselu, koji je po saobraćajnim navikama i modelu sličan Beogradu, postoji mreža ovakvih ulica od 700 km, u Beču oko 290 km.
KRETANJE BICIKLISTA U PEŠAČKOJ ZONI
Ova izmena se predlaže sa ciljem da predstavnici lokalne samouprave imaju jasan i jednostavan, zakonom utvrđen mehanizam da odobre kretanje bicikala kroz pešačku zonu, kao i definisan zakonski osnov za dizajn primerene saobraćajne signalizacije. Izmena bi naročito pogodovala starijim sugrađanima i sugrađankama koji, svakako, ne voze brzo, koriste bicikl, a pritom im je efikasnost kretanja, dostupnost sadržaja i bezbednost na prvom mestu kod izbora trase kretanja.
BICIKLISTIČKA ULICA
U evropskim zemljama ovo rešenje je popularno u rezidencijalnim četvrtima koje koriste stariji i deca, kao i na pomoćnim saobraćajnicama.
U biciklističkoj ulici dopušteno je kretanje biciklom celom širinom kolovozne trake.
U biciklističkoj ulici nije dozvoljeno preticanje bicikla motornim vozilom, niti vožnja brzinom većom od 30 km/h.
Ovo zakonsko rešenje u biciklistički razvijenim zemljama prate odgovarajući podzakonski akti o širini kolovoza i o protoku vozila koji je preporučen.
Ovo su samo neka od rešenja i predloga koja su predložena donosiocima odluka. Kako stvari trenutno stoje možemo konstatovati da donosioci odluka i kreatori sistema nemaju sluha za predloge kojima bi se povećala bezbenost biciklista i umanjile razmere njihovog stradanja.
Svakako trebamo biti svesni činjenice da se u Republici Srbiji ne ulaže dovoljno razvoj i bezbednost biciklističkog saobraćaja, tako da će ovo biti jako dug put koji mora početi snagom argumenata kojom možemo da se trudimo da ukažemo na potrebe promene svesti građana, nadležnih i struke.
Više o bezbednosti biciklista pročitajte na narednom linku
){kind=link}