Autorski tekstovi Igora Velića, master inžinjera saobraćaja.
Kolumne, Bezbedna vožnja, Uzroci i posledice saobraćajnih nezgoda, Video primeri saobraćajnih nezgoda, Statistički izveštaji...
Klasna borba u saobraćaju (FotoVideo)
Ulica je postala bojište. Saobraćaj odavno ne pripada svima. Pravo na slobodno kretanje je ukinuto. Saobraćaj je politička arena, ogledalo klasnih odnosa i nasilni izraz društvene nepravde. Oni koji hodaju, pedaliraju, koji se kotrljaju u kolicima ili vuku svoje noge po istrošenim trotoarima - svi su oni gurnuti na marginu, zatrti brzinom, betonom, čelikom i motornim pogonom. Ovo je priča o klasnoj borbi u saobraćaju. O nejednakosti koja smrdi na benzin i izduvne gasove.
(Video) Da li je električni automobil rešenje?
U poslednjih par godina počeo je da me privlači jedan od većih mitova i zabluda današnjice -električni automobil. Fama i marketing koju stvaraju autoindustrija, multinacionalne korporacije i političke elite oko ovih vozila ne prestaju da me brinu i poprilično iritiraju. Razlog tome je projekat Jadar i cena koju trebamo da platimo za razvoj tuđe autoidustrije. A ta cena se ogleda u degradaciji i uništavanju naše životne sredine, u zamenu za nešto od čega nemamo nikakve koristi.
Mašinofilija: Gradovi žrtvovani automobilu
Kada govorimo o mašinofiliji, ne govorimo samo o ljubavi prema mašinama – govorimo o opsesiji koja je istovremeno lična, društvena i sistemska. U kontekstu automobila, mašinofilija nadilazi entuzijazam za brzinu ili moć; ona je fenomen koji spaja sociološke, ekonomske i urbanističke niti u mrežu zavisnosti koju kapitalizam pothranjuje, a društvo plaća – često životima. To je podmukli sistem koji nas veže za četiri točka, dok autoindustrija i naftne kompanije pune džepove, gradovi kolabiraju, a groblja se pune.
Ulica protiv Levijatana, protiv njegove priče
Ne znam da li ću ovim tekstom uspeti da dovoljno približim svoj stav, jer nisam teoretičar, politikolog i sociolog, nego saobraćajni inženjer.
Eksploatacija žena u saobraćajnom sistemu
Saobraćaj bi trebalo da bude javno i društveno dobro, i kao takav da pripada svima, bez obzira na pol, ekonomski i društveni status, političku i versku pripadnost, fizičke karakteristike, godine starosti i sl. Međutim, da li to baš tako?
