Saobraćaj bi trebalo da bude javno i društveno dobro, i kao takav da pripada svima, bez obzira na pol, ekonomski i društveni status, političku i versku pripadnost, fizičke karakteristike, godine starosti i sl. Međutim, da li to baš tako?
Ulica nije puka saobraćajna arterija – ona je osnovni arhitektonski prostor grada, žila kucavica zajednice, ali i ogledalo društvenih odnosa. Pored toga ona je simbol, bojno polje, prostor u kojem se ogleda suštinska nepravda našeg društva.
U R. Srbiji postoji jedna grupa biciklista koja nije prepoznata u našoj transportnoj politici i koja ne zanima kreatore saobraćajne politike.
Tekst koji je ispred vas upravo posvećujem svim marginalizovanim biciklistima, položaju romske zajednice u r. Srbiji, infrastrukturnim izazovima u oblasti reciklaže i ulozi bicikla u sakupljanju sekundarnih sirovina.
Gostujući u emisiji Glas naroda, kod Milana Milenkovića, jedan gledalac se javio i izneo podatak, da je godišnji budžet u opštini Grocka, za osobe sa invaliditetom 1000 dinara. Neki odbornici novoformirane političke elite su svi do jednog digli ruku da se ovako nešto usvoji. Dakle, godišnji budžet, za osobe sa invaliditetom su dve pakle cigareta.
Verovatno se mnogi od vas pitaju: kakav je to pokret, koja ideja stoji iza jedne „obične“ biciklističke vožnje, koja se iznova i iznova ponavlja više od trideset godina? Zašto su predstavnici vlasti, ne samo kod nas već i širom sveta, neretko reagovali oštrim policijskim merama, pa čak i hapšenjima.I kako to da je bicikl postao sredstvo otpora prema autoidustriji i investitorskom urbanizmu?
Na samom početku treba definisati šta je to saobraćaj. U stručnoj literaturi možete naći više definicija i stanovišta ali meni najdraža, saobraćaj je jedna od četiri egzistencijalne funkcije svakog životnog prostora (rad, stanovanje, rekreacija i saobraćaj), čiji je cilj povezivanje ostalih funkcija, uz što manje negativne efekte.
Često sam imao priliku da razgovaram sa kreatorima saobraćajne politike u Srbiji. U tim razgovorima sam predlagao i zastupao stanovište da moramo da se okrenemo primeni humanog inženjeringa i implementaciji koncepta održive urbane mobilnosti.
Na samom početku da ne bi bilo pogrešnog tumačenja namere, onim što je izneto u tekstu nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće te kognitivne ili logičke sposobnosti, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je samo iznošenje činjenica. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju unapređenja bezbednosti dece u saobraćaja na teritoriji R. Srbije. Jedino to i ništa drugo.
Mediji su jedan od subjekata koji značajno može doprineti unapređenju bezbednosti saobraćaja. Rezultati istraživanja pokazuju da je digitalni marketing nadmašio po dostupnosti ostale vrste marketinga, tako da se „digitalnim pristupom“ i u oblasti društvenog marketinga u koji se svrstavaju i aktivnosti vezane za unapređenje bezbednosti saobraćaja, mogu postići vrhunski rezultati.
U današnjem svetu, dostojanstven život je praktično nezamisliv, bez prava na slobodno kretanje. Da bi se ovo osnovno ljudsko pravo ostvarilo, neophodno je pre svega, obezbediti pristupačnost saobraćajne i urbanističke infrastrukture za osobe sa invaliditetom.
Svakako postoji mnogo razloga zbog kojih vozači tokom vožnje skreću pažnju sa saobraćajne situacije. Pored korišćenja mobilnog telefona, što je i zakonom zabranjeno, poremećaj pažnje izazivaju i reklamni panoi pored puta (bilbordi), igranje igrica, paljenje cigarete, menjanje pesme na radiju, šminkanje, razgovor u kolima, itd.
Како се наводи у стручној литератури, саобраћај је једна од четири егзистенцијалне функције сваког животног простора (рад, становање, рекреација и саобраћај), чији је циљ повезивање осталих функција, уз што мање негативне ефекте. Без саобраћаја није могуће замислити данашњи начин живота и уређење животног простора.
Na samom početku, bitno je naglasiti, da je bezbednost saobraćaja socijalni, ekonomski i javno-zdravstveni problem u istoj meri koliko je i problem transporta.
Na konferenciji Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici, koje je ove godine održana na Kopaoniku, domaćoj stručnoj javnosti je predstavljena Strategija bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije (2023-2030) i Akcioni plan bezbednosti saobraćaja 2023-2025.
Na samom početku da ne bi bilo pogrešnog tumačenja namere, onim što je izneto u tekstu nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće te kognitivne ili logičke sposobnosti, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je samo iznošenje činjenica. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju unapređenja bezbednosti dece u saobraćaja na teritoriji R. Srbije. Jedino to i ništa drugo.
Na samom početku da ne bi bilo pogrešnog tumačenja namere, onim što je izneto u tekstu nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće te kognitivne ili logičke sposobnosti, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je samo iznošenje činjenica. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja na teritoriji grada Bora. Jedino to i ništa drugo.
Na samom početku da ne bi bilo pogrešnog tumačenja namere, onim što je izneto u tekstu nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće te kognitivne ili logičke sposobnosti, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je samo iznošenje činjenica. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja na teritoriji grada Bora. Jedino to i ništa drugo.
Pred Vama je Izveštaj o osnovnim pokazateljima stanja bezbednosti saobraćaja za grad Bor za period od 2015. do 2019. god. koji je objavljen na sajtu Agencije za bezbednost saobraćaja (www.abs.gov.rs).
Konkretan povod za pisanje ovog komentara je nešto što se konstantno dešava na ulicama i putevima i izaziva medijsku pažnju na pogrešan način. Svedoci smo velikog broja saobraćajnih nesreća (pogotovo u prethodnom periodu) i broja stradalih u istim.
Radom komunalne policije, odnosno po novom milicije, već sam se bavio u raznim tekstovima (Ko je nadležan za buku u stambenim zonama?, Ovlašćenja komunalne policije kod primene sredstava prinude) objavljivanim na Pravnom portalu. Poslednji u nizu bio je osvrt na novi zakon, tekst „Da li će milicija efikasnije održavati komunalni red od policije?“, gde sam razmatrao pitanja opravdanosti donošenja novog zakona, te pitanja nadležnosti i ovlašćenja ove službe. Između ostalog, u tom komentaru bavio sam se i pitanjem iz naslova ovog teksta, kojim sam se bavio i u posebnim tekstovima objavljivanim u časopisu Advokatska kancelarija i na Pravnom portalu (Nadležnost komunalne policije u vezi parkiranja i zaustavljanja vozila, Nadležnost komunalne policije u vezi saobraćajnih prekršaja, Nadležnost lokalne samouprave da propisuje saobraćajne prekršaje).
U ovoj kolumni imam za cilj da predstavim prostornu raspodelu saobraćajnih nezgoda i ukažem na probleme i propuste u ulici „Timočke divizije“. Ovo je sedma u nizu kolumna koja se bavi problemima bezbednosti saobraćaja na teritoriji grada Bora. Jedan od ciljeva našeg strukovnog udruženja je pružanje građanima Bora informacije od javnog značaja u vidu stručnih analiza, a sve u cilju pametnijeg donošenja odluka i uspostavljanju novih tehnologija, koje će doprineti da se broj saobraćajnih nezgoda u Boru smanji.
U ovoj kolumni imam za cilj da predstavim prostornu raspodelu saobraćajnih nezgoda i ukažem na probleme i objektivno opasne lokacije u ulici Zeleni Bulevar, a posebno bih naglasio značaj otvorenih podataka od javnog značaja, a sve u cilju pametnijeg donošenja odluka i uspostavljanju novih tehnologija, koje će doprineti da se broj saobraćajnih nezgoda u Boru smanji.
Ulica „Moše Pijade“ je glavna ulica u gradu i zbog svog bogatog sadržaja karakteriše je intezivan saobraćaj motornih vozila kao i gradski prevoz putnika. Ona takođe predstavlja glavni koridor kretanje dece u dolasku i odlasku iz škole, što dodatno komplikuje situaciju. Na pometu ulicu izlaze četiri osnovne škole (Branko Radičević, Sveti Sava, ŠOSO Vidovdan i Vuk Karadžić) kao i tri predškolske ustanove (Bambi, Boško Buha i Crvenkapa). Takođe, tu se nalazi i trgovinski centar „Maksi“, Dom kulture i dečije igralište.
Ulica „Kralja Petra I“ spada u primarnu gradsku saobraćajnicu i zbog svog bogatog sadržaja karakteriše je intezivan saobraćaj motornih vozila. Njena važnost ogleda se u tome što opslužuje dve osnovne škole „Dušan Radović“ i „3. Oktobar“, „Studentski centar Bor“, gde je smešten dom za učenike srednjih škola i dom za studente, novu gradsku poštu, naselja za stanovanje koje pripadaju mesnoj zajednici „Mladost“, i niz trgovinskih i ugostiteljskih objekata koji su zbog svoje sadržine zanimljive kako deci tako i odraslima.
Analiza saobraćajnog sistema je obuhvatila obilazak zone škola i uočavanje problema bezbednosti dece u saobraćaju. Problemi bezbednosti dece u saobraćaju koji su uočeni prilikom obilaska su evidentirani, fotografisani i detaljno analizirani. Pre obilaska zone škola, prikupljene su osnovne karakteristike i specifičnosti škola kao i njihovog okruženja.
Jedan od uzročnika nastanka saobraćajnih nezgoda je neispravnost puta. Kada se kaže neispravnost puta ne misli se na neko trenutno oštećenje kolovoza, već na postojanje određene neregularnosti na putu, koja usled svojih osobina može dovesti do nastanka saobraćajnih nezgoda. Jedan od vidova nedostatka puta je i nedovoljna preglednost odnosno smanjena preglednost usled postojanja fizičkih prepreka, urbanističke infrastrukture, geometrije raskrsnice, parkiranih vozila, drvoreda itd.
Na teritoriji grada Bora za period od 2014. do 2018. godine, uočićemo da u pomenutom periodu poginulih biciklista nije bilo (u Srbiji čine 9% svih poginulih lica u SN), dok je 11 biciklista teže ili lakše povređeno, što čini 3% povređenih lica u SN (u Srbiji čine 8% svih povređenih lica u SN).
U prethodnih pet godina na teritoriji Republike Srbije (od 2013. do 2017. godine) poginulo je 742 pešaka, dok je povređeno 14.466 pešaka. Drugim rečima, u proseku, svake nedelje pogine po tri pešaka, a svakog dana bude povređeno oko 8 pešaka.
U proseku, godišnje u Srbiji u saobraćajnim nezgodama pogine više od 160 i biva povređeno više od 2.000 starijih lica. Drugim rečima, u proseku, svaki drugi dan jedno starije lice pogine u saobraćajnim nezgodama, i svakoga dana bude povređeno oko 5 starijih lica.
