U Domu Narodne skupštine održano je javno slušanje na temu „Digitalizacija u Srbiji – Otvoreni podaci i njihova upotreba“ , u organizaciji Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. U javnom slušanju su kao i do sada učešće uzeli narodni poslanici, predstavnici Kancelarije za IT i eUpravu, a ovaj put su se prisutnima obratili i predstavnici UNDP-a i predstavnici organizacija Šume i Klime i Sigurne staze.
U kontekstu četvrte industrijske revolucije, otvoreni podaci našli su se među prioritetima Vlade Srbije i oni predstavljaju nezamenljivo javno dobro na koje imamo pravo u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi.
Izvor: Kancelarija za IT i eUpravu
Više o javnom slušanju, pročitajte na narednom linku (kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu) , kao i na sajtu Narodne Skupštine Republike Srbije.
Igor Velić je ispred strukovnog udruženja Sigurne staze predstavio projekte čiji su temelj korišćenje otvorenih podataka upotrebom informacionih tehnologija i vizuelizacija i prostorizacija tih podataka u cilju strateškog upravljanja bezbednošću saobraćaja i urbane mobilnosti.
Projekti su dostupni na mobilitybor.com, pristupacnostbor.com i sigurnestaze.com
Projekti se vezuju za ciljeve upravo proglašene dekade bezbednosti saobraćaja (2021. do 2031.) od strane Ujedninjenih nacija, kao i za jedan od ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija koji nosi naziv „Održivi gradovi i zajednice“ koji ima za cilj stvaranje održivih gradova – gradova koji su pristupačni, sa dobrim sistemom javnog prevoza, biciklističkom i pešačkom infrastrukturom i velikim brojem zelenih površina.
Naše interaktivne GIS platforme obiluju podacima koji se tiču ranjivih učesnika u saobraćaju (deca, starija lica, osobe sa invaliditetom, pešaci, biciklisti...). Naime, zahvaljujući upotrebi otvorenih podataka dobili smo obeležja bezbednosti saobraćaja na teritoriji grada Bora kao što su prostorna raspodela saobraćajnih nezgoda, probleme u zonama škola, ocena stanja pristupačnosti infrastrukture za osobe sa invaliditetom, lokacije vizokog rizika itd. A sve u cilju davanja predloga na kojim mestima je u Boru potrebno projektovati zone 30, zone usporenog saobraćaja, biciklističke staze/trake, sigurne staze za kretanje učenika osnovnih i srednjih škola itd.
Zahvaljujući GIS-u razvili smo savremenu metodologiju prikupljanja i obrade podataka na osnovu koje smo vršili različite analize svih prikupljenih prostornih i atributativnih setova podataka, konverziju tih podataka u formate neophodne za veb i mobilni prikaz, dizajniranje, kao i izradu veb interaktivnih mapa.
GIS platforme "mobilitybor.com", „pristupacnostbor.com“ i “bor.sigurnestaze.com” predstavljaju nedvosmisleno sredstvo komunikacije između svih aktera u sferi saobraćajnog i urbanističkog uređenja grada Bora, kao i u dvosmernoj komunikaciji struke i „politike“, struke i građana, građana i donosioca odluka. Samim tim predstavlja koristan alat za lokalnu samoupravu i donosioce odluka u cilju strateškog upravljanja urbanom mobilnošću.
S tim u vezi, naše GIS platforme sadrže i crowdsourcing komponentu koja omogućuje pregled, unos i izmene podataka od strane građana, čime se pruža mogućnost svim građanima Bora da obeleže lokacije na karti, dodaju fotografije, postave opis i daju svoje predloge u cilju unapređenja urbanističke i saobraćajne infrastrukture na teritoriji grada Bora.
Posebnu pažnju bi skrenuli na elemente namenjene participaciji građana koje sadrže naše platforme. Participacija je obezbeđena putem crowdsourcing komponente. Ovakva metodologija i tehnologija prikupljanja, analize, sinteze i prezentovanja podataka je u poslednje vreme poznata kao citizen science. GIS sa takvim metodama i tehnologijama participacije se, po našem mišljenju, vrlo efikasno može koristiti kao instrument javnog uvida u prostornom, urbanističkom, saobraćajnom planiranju, ekologiji, i drugim strukama koje se vezuju za prostor.
Unapređenje saobraćajnog i urbanističkog prostora je nezamislivo bez upotrebe otvorenih podataka, infomarcionih tehnologija i softverskog inžinjeringa. U ovoj sprezi vidimo razvoj pametnih gradova i primenu "Humanog inženjeringa". Koncepta koji se u osnovi fokusira na čoveka i okreće stvarnim zahtevima i problemima koje imaju korisnici.
Preuzmite publikaciju „Pametni gradovi Srbije“ na narednom linku
Podaci na kojima se zasnivaju naši projekti zapravo predstavljaju skup saobraćajnih, urbanističkih, građevinskih, arhitektonskih i drugih mera sa ciljem formiranja jedinstvenog, bezbednog, ambijentalno prihvatljivog i podjednako dostupnog prostora za sve korisnike.
Snimak javnih slušanja je dostupan na sledećem linku