Svake godine, treće nedelje u novembru mesecu obeležava se Svetski dan sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda. Međutim, umesto da dođe do smanjenja broja saobraćajnih nezgoda, naprotiv brojka se uvećava, a sve više je i poginulih i povređenih u istim.
O stanju bezbednosti saobraćaja u Zaječaru i u Timočkoj Krajini razgovarali smo sa Igorom Velićem, master inž. saobraćaja i osnivačem i urednikom portala posvećenog bezbednosti saobraćaja (www.sigurnestaze.com).
Opširnije o ovoj temi, možete pogledati u našoj emisiji:
„Srbija, na žalost, nije ispunila nijedan zacrtan cilj iz Nacionalne strategije za bezbednost saobraćaja. Tu strategiju donela je Vlada Republike Srbije 2015. godine, a jedan od ciljeva strategije bio je da od 2020. godine nemamo smrtno stradale dece u saobraćaju i da se broj povređene dece prepolovi u odnosu na 2011. godinu. Trenutno imamo i porast broja smrtno stradale dece u saobraćaju u Srbiji i porast broja povređene dece”, istakao je Igor Velić, master inž. saobraćaja.
„U periodu od 2014. do 2018. prema statistici koja je dostupna za lokalne samouprave, u Zaječaru se dogodilo 713 saobraćajnih nezgoda, u kojima je 28 lica izgubilo život, a 475 lica pretrpelo je lakše ili teže telesne povrede. U proseku se godišnje u Zaječaru desi oko 170 nezgoda, a oko 6 lica izgubi život. Tu se vidi da se ne radi dovoljno na sistemskom upravljanju bezbednosti u saobraćaju. Generalno problem u Timočkoj Krajini je što sve lokalne samouprave nemaju Strategiju o bezbednosti u saobraćaju, kao ni akcione i godišnje planove koji se rade povodom toga”, dodaje Velić.
Stručne tekstove gospodina Igora Velića o stanju bezbednosti saobraćaja i o uzrocima i posledicama saobraćajnih nezgoda možete pročitati na sledećem linku.
Prema rečima Velića, na svakih 27 sekundi u svetu neko smrtno strada, a na svakih četiri minuta strada dete u saobraćaju.
Takođe, jedan od ciljeva Nacionalne strategije za bezbednost saobraćaja bio je da se poveća upotreba pojasa na zadnjem sedištu i da se poveća procenat upotrebe dečijih auto-sedišta.
Uzroci i posledice saobraćajnih nezgoda su nekorišćenje pojasa i dečijih auto-sedišta, brzina, upotreba mobilnih telefona, alkohol, umor itd.
„Ni ovaj cilj iz Nacionalne strategije za bezbednost saobraćaja nije ispunjen. Po studijama Svetske zdravstvene organizacije u momentu saobraćajne nezgode ko ima pojas napred, šanse su 50% da posledice nezgode budu manje. Posledica nezgoda uvek ima, samo govorimo o šansi da te posledice budu manje. Ko koristi pojas na zadnjem sedištu, tu se šanse da posledice saobraćajne nezgode budu manje, kreću od 35% do 75%”, rekao je Velić.
Velić dodaje da ako se automobil kreće na primer 50 km/h, sve što je u vozilu takođe se kreće tom brzinom. To znači da ukoliko vozač ima 80 kilograma, i dođe do naglog kočenja odnosno prekidanja kretanja vozila koje se kretalo 50 km/h, u toj milisekundi, telo od 80 kilograma nastavlja da se kreće tom brzinom unutar auta, što dovodi do težeg povređivanja te osobe.
Odgovornost lokalne samouprave ogleda se kroz strateško upravljanje bezbednošću saobraćaja. Održiva urbana mobilnost i novi koncept oblikovanja prostora je od velike važnosti za bezbednost učesnika u saobraćaju, a ogleda se u uređenju biciklističkih staza i traka, sigurnih staza za decu, kao i postojanja zone 30 i zone usporenog saobraćaja. Veliki značaj ima i uloga saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja svih učesnika u saobraćaju, a naročito dece.
Preuzeto sa www.timocka.rs