Naš predlog je dostupan na prvoj interaktivnoj GIS platformi za bicikliste www.bicibor.rs u regionu.
Cilj je da se tehničkim regulisanjem saobraćaja i saobraćajnim povezivanjem zona 30, stvore uslovi ranjivim učesnicima (deca, pešaci, starija lica, osobe sa invaliditetom, biciklisti itd.) za bezbedno učestvovanje u saobraćaju .
Gradska naselja u kojima treba razmisliti o drugačijem planiranju saobraćajnog i urbanističkog prostora pošto nemaju infrastrukturu za ranjive učesnike u saobraćaju ili je infrastruktura u lošem stanju su sledeća: Bor 2, Metalurg, Novi gradski centar, Slatinsko, C-16, Staro i Novo Selište, Brezonik, Bolničko naselje, itd.
OPRAVDANOST INICIJATIVE
Uslov za kreiranje i unapređenje tehničkog regulisanja saobraćaja je da grad Bor donese i usvoji Plan održive urbane mobilnosti, kao i izmene Odluke o tehničkom regulisanju saobraćaja na teritoriji grada Bora.
U prilog tome govore i rezultati našeg istraživanja. Naime, veliki procenat Borana (87,68%) smatra da je potrebno da grad Bor donese Plan održive urbane mobilnosti. Takođe, veliki procenat građana Bora smatra da je potrebno izmeniti Odluke o tehničkom regulisanju saobraćaja na teritoriji grada Bora (89,66%) i prilagoditi je trenutnom saobraćajnom sistemu.
Praksa širom sveta je pokazala da političke i inženjerske mere usmerene ka povećanju bezbednosti ranjivih učesnika u saobraćaju doprinose povećanju celokupnog nivoa bezbednosti saobraćaja. Najveći procenat građana Bora (87,68%) podržava formiranje zona 30 i zona usporenog saobraćaja, mere koji imaju za cilj da dovedu do nižih brzina kretanja u gradu, a sve sa ciljem promovisanja aktivnih vidova prevoza.
Kako bi došli do zadovoljavajućeg rešenja potrebno je formiranje Saobraćajno-urbanističkog tima pri GU Bor koji bi se bavio kreiranjem javnih politika za održivi razvoj grada.
Najveći procenat ispitanika (na skali od 1 do 5, gde je 1 najniža a 5 najviša ocena) je bezbednost saobraćaja u Boru ocenio dobrom ocenom (41,09%), a potom sledi dovoljna ocena (35,15%). S druge strane, svega 1,98% ispitanika smatra da je bezbednost saobraćaja u Boru odlična.
Razlog ovako loših ocena stanja bezbednosti saobraćaja u Boru, može biti povezan i sa lošim ocenama građana o tome kakvo je postupanje vozača prema ranjivim učesnicima u saobraćaju. Najveći procenat ispitanika (35%) postupanje vozača ocenjuje dovoljnom ocenom, a potom slede dobra (32%) i nedovoljna (27%). Dok niko od ispitanika nije dao najveću ocenu za stanje bezbednosti dece u saobraćaju na teritoriji grada Bora.
Unapređenje saobraćajnog i urbanističkog prostora na teritoriji grada Bora je nezamislivo bez primene „Humanog inženjeringa", koncepta koji zahteva drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog i urbanističkog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju.
Drugim rečima, uređenjem grada Bora treba se fokusirati na čoveka i stvarim zahtevima i potrebama koje imaju njegovi građani.
PREDNOSTI ZONE 30
Zakon o bezbednosti saobraćaja zonu 30 definiše kao deo puta, ulice ili naselja u kojoj je brzina kretanja vozila ograničena do 30km/h. I ova zona mora biti obeležene propisanom saobraćajnom signalizacijom.
U stručnoj literaturi se može naći i sledeća definicija: Zona 30 je kompaktan i jasno ograničen deo urbanizovanog područja naselja ili grada, unutar kog je definisan poseban režim saobraćaja svih korisnika i posetilaca, uz ograničenje brzine motornih vozila do 30km/h.
Da bi došli do zadovoljavajućeg rešenja potrebno je sagledavanje celokupne ulične mreže grada Bora i preduzimanje niza saobraćajno-regulativnih, građevinskih, urbanističkih i arhitektonskih mera čiji bi cilj bio formiranja jedinstvenog i bezbednog prostora dostupnog za sve korisnike.
Takođe, prilikom formiranja ovih zona posebna pažnja mora se posvetiti osobama sa određenom vrstom invaliditeta kojima bi trebalo obezbediti adekvatnu infrastrukturu i podršku, kako bi svi korisnici imali podjednako pravo i mogućnost za učešće u saobraćaju.
U ovim zonama deca treba da uče da voze bicikl, skejt ili rolere. Koliko samo ima ulica na teritoriji grada Bora na kojoj su pešaci primorani da se kreću kolozovom pošto su trotoari zauzeti parkiranim vozilima.
Formiranjem ovih zona dobili bi multifunkcionalnost.
Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada, nije namenjena samo za kretanje motornih vozila, već i za kretanja ostalih učesnika u saobraćaju (pešaka, biciklista, osoba sa invaliditetom, itd.) i od nje zavisi život naselja i ljudi koji tu žive.
Bezbednost bi se podigla na viši nivo. Smanjenjem brzine, smanjuje se broj i posledice saobraćajnih nezgoda.
Takođe, sa smanjenjem brzine dolazi i smanjenje buke, emisije štetnih gasova, gužve, stresa itd. Ovim konceptom smirivanja saobraćaja i humanog inženjeringa svakako dolazi do poboljšanja kvaliteta javnog prostora i dobija se prijatan i usklađen izgled.
Prednost ove zone koja je jako važna je to što i deci omugućava da koriste bicikl kao prevozno sredstvo. Po trenutno važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja, deci ispod 12 godina je zabranjeno da učestvuju u javnom saobraćaju, osim u zoni škole, zoni usporenog saobraćaja, zoni 30 i biciklističkim stazama.
Samim tim, uvođenjem ovih zona stvorili bi se uslovi za bezbedno učestvovanje dece u saobraćaju.
Ovo je svakako veoma dug put koji počinje snagom argumenata, kojom možemo da se trudimo da ukažemo na potrebe promene svesti građana, nadležnih i struke. Takođe smo svesni da je ta promena neminovna, jer u suprotnom će nam kompletan javni prostor biti zauzet automobilima, što parkiranim, što njima namenjenom infrastrukturom.
Trebalo bi svako samo da pogleda ulicu u kojoj živi i videće koji je odnos javnog prostora namenjen motornom saobraćaju a koji ostalim učesnicima u saobraćaju.
Inicijativa je upućena: gradonačelniku Bora, gospodinu Aleksandru Milikiću, predsedniku skupštine grada, gospodinu Draganu Žikiću, zameniku predsednika skupštine grada, gospodinu Ivanu Vučkoviću, Gradskom veću, gospodinu Igoru Jankoviću, Odeljenju za privredu i društvene delatnosti, Odeljenju za urbanizam, građevinske, komunalne, imovinsko-pravne i stambene poslove, Savetu za bezbednost saobraćaja i J.K.P. za stambene usluge - Upravljaču puta na teritoriji grada Bora.
Inicijativa se realizuje u sklopu projekta „Kreći se održivo - Bor na dva točka" koji je je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.
Da grad Bor bude bezbedan, pristupačan i saobraćajno uređen!
Naslovna fotografija: www.eltis.org
