Ne znam koliko je realno pisati o bilo kakvoj vrsti turizma u Boru. U gradu koji je poznat po rudarenju, bakru, zlatu, zaganjenju vazduha, devastiranoj životnoj sredini i da svaki osmi stanovnik Bora ima karcinom.
Takođe, Gradska uprava u Boru ne ulaže u razvoj turizma i kreiranju turističkih ponuda vezanim za prirodne lepote grada Bora, već svojim delovanjem kreira sistem koji će te prirodne lepote devastirati.
Možda je još nerealnije pisati o razvoju biciklističkog saobraćaja u Boru jer Gradska uprava odbija da unapredi položaj biciklista u Boru i u svojoj istoriji nikad nije odvojila sredstva za razvoj biciklizma.
Iako je grad Bor jedini u regionu koji ima GIS platformu za planiranje biciklističkog saobraćaja „Bici Bor(www.bicibor.rs)“, Gradska uprava je odbila da to podrži.
Sada se postavlja pitanje zašto ovo pišem i čemu uopšte ovaj tekst. Pored svega lošeg, što je gore navedeno, Bor ima predivnu okolinu, prirodne lepote i kulturno nasleđe koje svakako treba posetiti. Tu su planina Stol, Crni vrh, Dubašnica, Veliki Krš, Lazarev kanjon, Zlotka pećina, Borsko jezero i Brestovačka banja.
Pored prirodnih lepota tu se nalaze kulturno istorijski spomenici koje treba posetiti, kao što su Konak Kneza Miloša Obrenovića, Knežev dvorac dinastije Karađorđrvić, tursko kupatilo-Hamam, arheološki lokalitet Manastirište, park na otvorenom Rudarsko-metalurške opreme itd.
Sa prirodnim lepotama grada Bora možete se upoznati preko aplikacije ”Virtuelna razglednica Bora” koju je napravio Muzej rudarstva i metalurgije u Boru. Na razglednici su predstavljeni kulturno-turističkih i prirodni resursi grada Bora.
Aplikacija je dostupna na linku
I sad konačno dolazimo do teme iz naslova teksta. Cikloturizam je novi način za razumevanje niza ekonomskih aktivnosti koje uključuju bicikl. Tu se susreću biznis, ekonomija, privreda, turizam, zdravlje, sport i rekreacija.
Biciklizam je jedan od najbrže rastućih vidova rekreacije i turizma. Procenjuje se da 48 miliona ljudi rekreativno vozi bicikle godišnje, što doprinosi privredi od 96,7 milijardi dolara godišnje (2017, Outdoor Industry Association)[1]. Biciklizam takođe doprinosi boljem zdravlju zajednice, manjoj gužvi i zdravijoj životnoj sredini.
Cikloturizam je jedan od primarnih načina na koji zajednice mogu iskoristiti mogućnosti održivog ekonomskog razvoja.
Cikloturizam je po prirodi multidisciplinaran. To znači uključivanje ne samo zagovornika biciklizma, već i širokog spektra preduzeća i institucija koja se bave kreiranjem turističkog i kulturnog identiteta regiona (lokalne samouprave, privredne komore, turističke agencije i organizacije, marketinške agencije, seoska domaćinstva itd.).
Cikloturizam omogućava ljudima da imaju koristi iako oni sami možda nisu biciklisti, a sa uspesima dolazi i veća empatija i podrška biciklizmu.
Putovanja biciklom su posebno korisna za ruralne zajednice. Cikloturisti obično traže seoske puteve sa slabim saobraćajem koji su van urbanih mesta. Putuju sporije, što rezultira dužim boravcima u regionu, kao i većom potrošnjom za usluge koje taj region može da im pruži. Pojedine studije sprovedene u razvijenim zemljama pokazuju da cikloturisti troše 40% više u poređenju sa prosečnim motorizovanim turistom.
Cikloturizam bi mogao da postane ključan turistički proizvod naše zemlje. Postojanje sistemskih ulaganja i objedinjenih usluga ove vrste ne predstavlja veliku investiciju, a na duže staze mogu da daju dobre rezultate. Posebno ako uzmemo u obzir podatak da za dobre usluge cikloturisti u proseku troše 50 EUR na dan.
Cikloturizam je vrsta turističke aktivnosti koju svaki region u Srbiji može da neguje i promoviše u skladu sa svojim kapacitetima i potrebama.
Jedan od glavnih motiva za putovanje biciklom predstavlja upoznavanje drugih kultura, naroda, lokalnih običaja, interakcija i iskustvo autentičnog načina života ljudi u malim mestima. Uzimajući u obzir prirodu bicikla kao prevoznog sredstva, za razliku od klasičnog turiste, cikloturisti sa sobom mogu da nose ograničen broj stvari. Stoga lokalni preduzetnici i ugostitelji sve više mogu svoje usluge da prilagođavaju cikloturistima, omogućavajući im da se osećaju ugodno i sigurno tokom svojih dugih putovanja.
Iz svega navedenog u Boru bi mogle da se formiraju nekoliko cikloturističkih ruta. Predlog udruženja Sigurne staze je da se jedna ruta zove „Biciklom kroz prirodne lepote grada Bora“, koja bi obuhvatila obilazak Borskog jezera, Brestovačke banje, Lazarevog kanjona, Zlotke pećine itd., i na na tom putu kulturno-istorijske spomenike.
Druga ruta bi se zvala „Biciklom kroz granice rudaranja u Boru“ kojom bi se obuhvatila sela Krivelj, Slatina i Oštrelj. Ova ruta bi bila edukativna i potresna, sa ciljem pokazavanja šta sve čovek može da uradi prirodi i njenim resursima.
Zbog konfiguracije terena i okruženosti Bora planinama (Stol, Dubašnica, Crni vrh, Veliki Krš) imamo mogućnost i za razvoj planisko-brdskog biciklizma (MTB) koji je popularan među našim mlađim sugrađanima.
Prednost koju ima Timočka Krajina je biciklistička ruta EuroVelo 6, koja povezuje Atlantski okean i Crno more, i koja je jedna od najatraktivnijih biciklističkih ruta u Evropi. Ova 4.500 km duga trasa poznata je pod nazivom Dunavska biciklistička ruta. Ovom rutom između Pasaua i Beča, godišnje prođe preko 750.000 biciklista. Poređenja radi, ovom rutom u Srbiji godišnje prođe oko 10.000 biciklista.
U Srbiji, EV6 ruta ulazi na severu Vojvodine, kod Bačkog Brega, a izlazi nakon 667 km kod Negotina.
EuroVelo 6 predstavlja veliki potencijal našeg regiona, kako za lokalne samouprave i turističke organizacije, tako i za lokalne i male biznise. Na žalost, lokalne samouprave u Boru, Negotinu, Kladovu, Zaječaru i Donjem Milanovcu još uvek ne prepoznaju ovu razvojnu šansu.
Ono što takođe predstavlja veliki problem u našoj zemlji je, što cikloturisti ne mogu naći sigurne i bezbedne "biciklističke-puteve", odmorišta, servise, smeštaj, informacione table duž puta, kao i nedostupnost i loše planiranu biciklističku infrastrukturu.
Kada vozite bicikl, obraćate više pažnje na svet oko sebe, više komunicirate sa svojim okruženjem i uzimate više od ukupnog iskustva putovanja. Primera radi, kada pedalirate do pijace ili nekog drugog mesta, dobijate autentičnost razgovora sa lokalnim stanovništvom i direktne interakcije sa pejzažom i kulturom, nešto što ćete verovatno propustiti dok se vozite autom ili autobusom. Jednom rečju, vožnja bicikla vas uranja u svet oko vas. U potpunosti ste obavijeni mirisima, zvucima i prizorima sve vreme tokom vaše biciklističke ture, pružajući ono zaista istinsko iskustvo koje ste tražili. A prirodne lepote okoline grada Bora će Vas svakako iznenaditi.
Da se vratim na naslov teksta. Bor i Timočka Krajina imaju mogućnost za razvoj cikloturizma i tu razvojnu šansu treba iskoristiti.
Literatura
- Bicycle Tourism 101, dostupno na linku
