Povod za pisanje ovog teksta je upotreba novih tehnologija u strateškom upravljanju urbanom mobilnošću. Naime, konačno se u poslednjih tri godina stvar pomerila sa mrtve tačke i u Republici Srbiji je počelo da se radi na planovima održive urbane mobilnosti. Zahvaljujući zalaganju i požrtvovanju pojedinica i organizacija gradovi Kruševac, Šabac, Valjevo i Beograd su dobili i usvojili ove planove i dali primer ostalim lokalnim samouprava da krenu u ovom smeru, što nam je prekopotrebno.
Ono što bi upotpunilo ovu priču i podiglo je na znatno viši nivo je upotreba i razvoj novih tehnologija, tačnije geografskih informacionih sistema (u nastavku teksta GIS).
GIS kao informaciona tehnologija se kod nas u saobraćajnom i urbanističkom planiranju ne koristi u meri u kojoj bi trebala i često je to korišćenje neadekvatno i na ameterskom nivou. Najveći razlog tome je što donosioci odluka i ljudi iz struke ne vide i ne prepoznaju značaj i ulogu tehnološkog razvoja i što se genaralno kod nas ne ulaže u nauku i razvoj naučne misli.
(Izvor:armacad.info/)
Značaj i uloga GIS-a je prepoznata u “Vodič kroz održivu urbanu mobilnost: životna sredina i energetika, Programa za razvoj Ujedinjenih nacija. Vodič je dostupan na narednom linku.
Pametne tehnologije, a posebno GIS mogu značajno doprineti ekološkijem, bezbednijem, jeftinijem i efikasnijem transport ljudi i sredstava u urbanim sredinama. Ono što je ključno, razvojem inovativnih i revolucionarnih rešenja u saobraćaju mogu se zadovoljiti sve veće potrebe građana za drugačijim vrstama usluga koje saobraćajni sitem treba da im pruži.
Zahvaljujući GIS-u može se razviti savremena metodologija prikupljanja i obrade podataka na osnovu kojih se mogu vršiti različite analize svih prikupljenih prostornih i atributativnih setova podataka, konverzija u formate neophodne za web i mobilni prikaz, dizajniranje, kao i izrada web interaktivnih mapa. Takođe, može se raditi rekognosciranje, snimanje, prikupljanje i konverzija svih dobijenih setova podataka sa terena u digitalni oblik, pogodan za dalju obradu i analizu u GIS softverima.
Primera radi, kako se navodi u gore pomenutom Vodiču, celokupan inventar saobraćajne i urbanističke infrastrukture za ceo grad može se razvijati na osnovu GIS platformi. Prevoz motornim vozilima, javnim prevozom ili šetnja i vožnja bicikla, mogu postati direktniji i logičniji korišćenjem novih inovativnih pametnih mera. Integrisane informacije koje se odnose na mobilnost, kao što je red vožnje javnog prevoza, dostupnost infrastrukture za bicikle na nekim destinacijama, lokacije objekata za iznajmljivanje bicikala i podaci u realnom vremenu, koji se odnose na uslove saobraćaja u gradu, mogu pomoći građanima da izaberu zelenije i pametnije načine prevoza u gradskim naseljima.
Takođe, zahvajući GIS softveru mogu se obuhvati sve vrste objekata i sadržaja, uključujući opis kolovoza, opis raskrsnice, osvetljenja, parking prostora, parking troškova i parametara vezanih za operativno održavanje i upravljanje, sisteme deljenja automobila i bicikala (engl. car-sharing, odnosno bike-sharing) ili pametni sistemi izdavanja karata.
Primer upotrebe GIS-a možete videti u projektu urbane mobilnosti GIS udruženja Srbije “Sigurne staze i putanje kretanja učenika osnovnih i sredenjih škola u Boru” koji podržan od Programa Ujedinjenih nacija za ravoj i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Projekat je dostupan na linku.
(Izvor: Sigurne staze)
Pored gore navedenih prednosti i korisnosti, geografski informacioni sistemi nam mogu pomoći prilikom analiza, obrade i prikupljanja podataka vezanih za društveno-ekonomske činioce, sociološke, demografske, itd. Ove vrste podataka nam mogu pomoći prilikom izrade urbanističkih i drugih razvojnih planova i strategija kako na državnom tako i na lokalnom nivou.
Zahvaljujući crowd-sourcing kompenenti, geografski informacioni sistemi mogu efikasno da posluže kao nedvosmisleno sredstvo komunikacije između svih aktera u sferi saobraćajnog i urbanističkog projektovanja, kao i u dvosmernoj komunikaciji struke i „politike“, uz aktivno uključenje građana.
Crowd-sourcing (prikupljanje podataka od strane građana) komponenta je zamišljena sa osnovnim ciljem dodavanja fotografija, video klipova, komentara, predloga, rešenja, itd. od strane građana, za već postojeće elemente koji se nalaze na web platformi kako bi se sa njih prikupili nedostajući podaci o kvalitetu, odnosno o upotrebnoj vrednosti samih elemenata na saobraćajnoj i urbanističkoj infrastrukturi.
Ovakav vid web i mobilne aplikacije koja se sastoji od elektronskog interfejsa, izgrađenog na temelju web komunikacije i mobilne aplikacije je urađena za grad Bor. Više o aplikaciji “Prijavi saobraćajni problem u Boru” možete pročitati na sledećem linku.
Kako se navodi u gore pomenutom Vodiču, efikasna komunikaciona platforma sa građanima, namenjena zadovoljavanju njihovih potreba za mobilnošću, pomoći će lokalnoj samoupravi u identifikaciji potreba i problema zajednice koje će doprineti i razvoju mera održive urbane mobilnosti.
Ulogu GIS-a možemo sagledati i iz koncepta “Humanog inžinjeringa” koji se kod nas praktično ne primenjuje, a koji zahteva drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog i urbanističkog prostora, uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju. Drugim rečima, GIS nam omogućava upravljanje i uređenje prostora koji se fokusira na čoveka i okreće stvarnim zahtevima i potrebama koje imaju krajnji korisnici.
Preporuka za donosioce odluka i ljude iz struke je da pročitaju „Vodič za održivu urbanu mobilnost u zemljama Jugoistočne Evrope“ koji je dostupan na narednom linku.
GIS se veoma uspešno primenjuje za potrebe monitoringa zagađenja životne sredine, kao i modelovanja aktivnosti za suzbijanje zagađenja i minimiziranje negativnih efekata. Kao primer, pre samo godinu dana je pomoću sistema GIS aplikacija i senzora za praćenje pm10 i pm2.5 čestica, konačno stiglo do svesti nas na Baklanu, kakav vazduh dišemo.
Tema uticaja na životnu sredinu je u GIS-u decenijama veoma temeljno razrađivana širom sveta. Postoji veliki broj gotovih i proverenih rešenja, a najbolje je što su neka od najnaprednijih otvorenog izvornog koda, što znači da su nam dostupna za korišćenje bez ikakve suštinske prepreke. Samo treba znanje i dobra volja.
Dobar primer su geoprostorni algoritmi za modelovanje disperzije polutanata vazduhom iz gorionika. Neki od faktora koje uzimaju u obzir su visina dimnjaka, dominantan vetar, nadmorska visina tj. razlika odnosno konfiguraciju terena i uz stručno rukovanje, tačno unete i validne podatke, odabirom adekvatnog algoritma, mogu da pruže veoma preciznu sliku kretanja polutanata kroz vazduh na nekom prostoru kroz vreme.
(Izvor: www.gislounge.com)
U sličaju uticaja na životnu sredinu saobraćajnica motornih vozila, postoje isto tako brojni modeli i algoritmi za proračun i prikaz njihovog uticaja na zagađenje česticama, gasovima i bukom. Potrebno je samo uzeti poznate srednje vrednost zagađenja za koje znamo da važe za određeno područje, jer poznate su karakteristike svih registrovanih vozila, broj vozila koje se kreću nekom saobraćajnicom u nekoj vremenskoj jedinici, primeniti opet spreman, proveren i besplatno dostupan nam prostorni algoritam i dolazimo do preciznih modela mreže linijskih zagađivača nekog grada npr.
Sve navedene mogućnosti čekaju dostupne i za ostale vrste zagađivača, ne samo vazduha, nego svih elemenata životne sredine. Sve što je potrebno da bismo koristili ovakve tehnologije je volja donosioca odluka da pruže poverenje stručnjacima za GIS i specijalistima iz ovih oblasti.
Svakako trebamo biti svesni činjenice da se u Republici Srbiji ne ulaže dovoljno u nauku i razvoj novih tehnologija, tako da će ovo biti jako dug put koji mora početi snagom argumenata kojom možemo da se trudimo da ukažemo na potrebe promene svesti građana, nadležnih i struke.
U širenju ovih poruka, pre svega, onda i u studijama izvodnjivosti, mogućim i optimalnim rešenjima, snagama, slabostima, mogućnostim, pretnjama, kao i u izvođenju samih rešenja i prezentovanju širokom auditorijumu, na putu do održivih gradova i zajednica, u velikoj meri mogu da pomognu informacione tehnologije, a GIS se namaće kao neophodan alat iz te kategorije.
Nama je u Srbiji potrebna revolucija ideja, projekata i inovativnih rešenja u oblasti saobraćajnog i urbanističkog planiranja i davanje šanse mladim i stručnim ljudima koji nisu spremni na kompromis i korupciju i čije znanje i diploma nisu upitni!
Izvor za naslovnu fotografiju: link.
Igor Velić, master inž. saobraćaja
Vojislav Jović, dipl. prostorni planer, gis ekspert
