Igor Velić, master inž. saobraćaja jedan je od dobitnika specijalne zahvalnice za upotrebu IKT-a u aktivizmu, koju u okviru projekta „Aktivni građani: bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju” dodeljuje Beogradska otvorena škola uz podršku USAID. Nagrada je namenjena pokretačima promena, onima koji koji istrajavaju u naporima da poboljšaju živote svojih sugrađana u oblastima kao što su razvoj lokalne zajednice, pristup socijalnim uslugama, zagađenje životne sredine, dostupnost kulturnih sadržaja.
Sa gospodinom Velićem iz Udruženja Sigurne staze razgovarali smo o tome kako informacione tehnologije, i projekat koji je implementirao u Boru, pomažu u unapređenju zajednice i svakodnevnog života ljudi.
- Mobilna i web GIS platforma (mobilitybor.com) je prvi softver za urbanu mobilnost na teritoriji Srbije. Kako ste došli na ideju da razvijete ovu platformu?
U udruženju polazimo od činjenice da je ulica osnovni arhitektonski prostor grada. Samim tim nije namenjena samo za kretanje motornih vozila, već pripada i ostalim učesnicima u saobraćaju (deca, pešaci, biciklisti, osobe sa invaliditetom itd.)
Tragično je da nadležne službe i institucije u Srbiji ne samo da ne primećuju ranjive učesnike u saobraćaju, već i same kreiraju prostor u kojem oni ne mogu ravnopravno učestvovati u saobraćaju.
Takođe, unapređenje saobraćajnog i urbanističkog prostora je nezamislivo bez primene “Humanog inženjeringa”, koncepta koji se u osnovi fokusira na čoveka i okreće stvarnim zahtevima i problemima koje imaju korisnici. Ovaj princip na kome se zasniva naš projekat predstavlja skup saobraćajnih, urbanističkih, građevinskih, arhitektonskih i drugih mera sa ciljem formiranja jedinstvenog, bezbednog, ambijentalno prihvatljivog i podjednako dostupnog prostora za sve korisnike.
Kreiranje takvog prostora je nezamislivo bez upotrebe otvorenih podataka, infomarcionih tehnologija i softverskog inžinjeringa. U ovoj sprezi vidimo razvoj pametnih gradova (smart city) i primenu humanog inženjeringa.
Smatramo da je došlo vreme da se Bor vrati deci, pešacima, biciklistima i osobama sa invaliditetom! Odatle i ideja za razvoj GIS platforme.
- Recite nam više o načinu funkcionisanja platforme? Na koji način platforma Mobitily Bor pomaže građanima Bora, koje informacije su im dostupne?
Na interaktivnoj GIS platformi predstavljeni su problemi u zonama škola, opasne lokacije, prostorna raspodela saobraćajnih nezgoda, ocena stanja pristupačnosti saobraćajne i urbanističke infrastrukture za osobe sa invaliditetom kao i predlozi građana za kvalitetnije uređenje javnog prostora.
GIS platforma obiliju i korisnim informacijama, smernicama i predlozima kako do održive urbane mobilnosti u Boru, kao i predlogom u kojim ulicama u Boru je potrebno formirati zone 30, zone usporenog saobraćaja i biciklističke staze/trake.
Ukrštanjem i analizom podataka dobili smo digitalni model “Staza urbane mobilnosti u Boru” kao i digitalni model “Sigurnih staza za kretanje učenika osnovnih škola u Boru”. Drugim rečima, GIS nam je omogućio upravljanje i uređenje prostora koji se fokusira na čoveka i okreće stvarnim problemima koje imaju Borani.
Pametne tehnologije, a posebno GIS mogu značajno doprineti bezbednijem, jeftinijem i efikasnijem transportu ljudi i sredstava u urbanim sredinama i da su ujedno ekološki prihvatljiva. Ono što je ključno, razvojem inovativnih i revolucionarnih rešenja u saobraćaju mogu se zadovoljiti sve veće potrebe građana za drugačijim vrstama usluga koje saobraćajni sistem treba da im pruži.
- Mobilitybor sadrži crowd-sorcing komponentu koja omogućava interakciju građana. Na koji način ova komponenta doprinosi unapređenju urbanističke i saobraćajne infrastrukture?
GIS platforma “mobilitybor.com” predstavljaja nedvosmisleno sredstvo komunikacije između svih aktera u sferi saobraćajnog i urbanističkog uređenja grada Bora, kao i u dvosmernoj komunikaciji struke i „politike“, struke i građana, građana i donosioca odluka. Samim tim predstavlja koristan alat za lokalnu samoupravu i donosioce odluka u cilju strateškog upravljanja urbanom mobilnošću.
S tim u vezi, naša platforma sadrže i crowdsourcing (citizen science) komponentu koja omogućuje pregled, unos i izmene podataka od strane građana, čime se pruža mogućnost svim građanima Bora da obeleže lokacije na karti, dodaju fotografije, postave opis i daju svoje predloge u cilju unapređenja urbanističke i saobraćajne infrastrukture na teritoriji grada Bora.
U tome i jeste poenta rada sa korišćenjem informacionih tehnologija – saradnja svih direktnih i indirektnih učesnika na prikupljanju, obradi, analizi podataka kako bi se ponudilo najefikasnije rešenje.
- Da li postoje planovi i prostor da platforma bude kreirana i za druge delove Srbije?
Ovim projektom je pokazano ne samo koliko su GIS aplikacije o ranjivim učesnicima u saobraćaju neophodni svakom gradu, već i kolika je važnost informacionih tehnologija za kreiranje boljeg, bezbednijeg, humanijeg i uspešnijeg života na svakodnevnom nivou i u svakoj zajednici.
U sklopu ovog projekta smo razvili model i savremenu metodologiju prikupljaja i obrade podataka koji su primenjivi za svaki grad i opštinu u R. Srbiji.
Cilj nam je kreiranje i razvoj pametnih gradova (smart city) u R. Srbiji, koji imaju za cilj da kroz korišćenje informacionih i drugih pametnih tehnologija olakšavaju život građana u nekoj lokalnoj zajednici.
O primenjivosti i kvalitetu naše platforme govori podatak da je bila predstavljena na međunarodnoj konferenciji “Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici”, u Domu Narodne skupštine R. Srbije i na 6. CIVINET forumu mreže Jugoistočne Evrope za održivu urbanu mobilnost.
Iako je priznata na međunarodnom i nacionalnom nivou, kao i od strane stručne javnosti u R. Srbiji kreatori sistema u GU Bor nisu podržali naš projekat!
Veliki problem je što se kod nas GIS, kao informaciona tehnologija, u saobraćajnom i urbanističkom planiranju ne koristi u meri u kojoj bi trebala i često je to korišćenje neadekvatno i na amaterskom nivou. Najveći razlog tome je što kreatori sistema i ljudi iz struke ne vide i ne prepoznaju značaj i ulogu tehnološkog razvoja i što se genaralno kod nas ne ulaže u nauku i razvoj naučne misli.
U širenju ovih poruka, pre svega, onda i u studijama izvodljivosti, mogućim i optimalnim rešenjima, snagama, slabostima, mogućnostim, pretnjama, kao i u izvođenju samih rešenja i prezentovanju širokom auditorijumu, na putu do održivih gradova i zajednica, u velikoj meri mogu da pomognu informacione tehnologije, a GIS se namaće kao neophodan alat iz te kategorije.
- Koliko je za vas značajna specijalna zahvalnica za upotrebu IKT-a u aktivnizmu koja će vam biti dodeljena u sredu u okviru konferencije projekta Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije?
Iskreno govoreći nagradu nismo očekivali. Kod nas je inženjerska struka marginalizovana i ponižana! Možemo slobodno reći da ne učestvuje u društvenom i javnom životu, a i za tako nešto joj se ne daje prostor. Takođe, strukovna udruženje nisu aktivna i ne dejstvuju u svom punom potencijalu iako imaju šta da ponude društvu i zajednici u kojoj žive i rade.
Ovu nagradu vidimo kao motivaciju i prepoznavane inženjerske struke kao faktora koji može i ume da stvara. I da kroz konkretan rad zasnovan na podacima i nauci donosi promene na državnom i loklanom nivou.
Koristim ovu priliku da se u ime strukovnog udruženja Sigurne staze zahvalim Beogradskoj otvorenoj školi i USAID-u na podršci i prepoznavanju strukovnih udruženja kao bitnog faktora u procesu kreiranja javnih politika i zagovaranju ka demokratskom razvoju naše zemlje.
Takođe bih pozvao svoje kolege saobraćajne inženjere, prostorne planere, arhitekte, građevinske inženjere itd. da se uključe svojim znanjem i iskustvom u lokalnoj zajednici u cilju kreiranje bezbednijeg, pristupačnijeg i humanijeg životnog prostora.
Preuzeto sa: ogledalo.rs
