Zakon o bezbednosti saobraćaja zonu 30 definiše kao deo puta, ulice ili naselja u kojoj je brzina kretanja vozila ograničena do 30 km/h i da mora biti obeležena propisanom saobraćajnom signalizacijom.
U stručnoj literaturi se može naći i sledeća definicija. Zona 30 je kompaktan i jasno ograničen deo urbanizovanog područja naselja ili grada, unutar kog je definisan poseban režim saobraćaja svih korisnika i posetilaca, uz ograničenje brzine motornih vozila do 30 km/h.
Realno stanje na terenu nam govori da u Srbiji zone 30 postoje samo kao mrtvo slovo na papiru, dok njihova primena izostaje. Postoji nekolicana primera u Srbiji gde je zona 30 obeležana samo saobraćajnom signalizacijom, dok uređenje prostora nije ni na vidiku. Grad Bor nema formirane zone 30, kao što nema ni zone usporenog saobraćaja, biciklističke staze, Katastar saobraćajne signalizacije, Strategiju za bezbednost saobraćaja itd.
Pravilnik o saobraćajnoj signalizaciji je definisao znak „početak zone 30“ i znak „završetak zone 30“. Međutim, nije dovoljno samo postaviti znakove na granicama „zone 30“ i očekivati da se uradilo ko zna šta veliko. Takve stvari su nažalost karakteristične za Lokalne samouprave širom Srbije.
Zona 30 podrazumeva drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju i korisnike ovog prostora. Drugim rečima, uređenjem ove zone treba se fokusirati na čoveka i stvarim zahtevima i potrebama koje imaju krajnji korisnici. Da bi došli do zadovoljavajućeg rešenja potrebno je sagledavanje celokupne ulične mreže grada Bora i preduzimanje niza saobraćajno-regulativnih, građevinskih, urbanističkih i arhitektonskih mera čiji bi cilj bio formiranja jedinstvenog i bezbednog prostora dostupnog za sve korisnike.
Pre projektovanja i formiranja zone 30 neophodno je uraditi niz istraživanja i analiza kao i detaljnu saobraćajnu studiju. Ovakve stvari su jednostavno neophodne kako bi dobili zadovoljavajuće rešenje. Saobraćaj je dinamična stvar te stoga zahteva konstantno praćenje i analiziranje. Idealno bi bilo projektovati takav sistem koji će greške ispravljati.
Koji bi bili argumenti za projektovanje zone 30 u Boru i šta ona donosi sa sobom?
Pre svega bi dobili multifunkcionalnost. Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada, nije namenjena samo za kretanje motornih vozila već i za kretanja ostalih učesnika u saobraćaju (pešaka, biciklista...) i od nje zavisi život naselja i ljudi koji tu žive.
Bezbednost bi se podigla na viši nivo. Smanjenjem brzine, smanjuje se broj i posledice saobraćajnih nezgoda. Takođe, sa smanjenjem brzine dolazi i smanjenje buke, emisije štetnih gasova, gužve, stresa itd. Ovim konceptom smirivanja saobraćaja svakako dolazi do poboljšanje kvaliteta javnog prostora. Neki vozači će izbagaviti rute na kojima su zone 30 i odlučivati se za pešačenje i biciklistički saobraćaj. Dok se u Evropi i svetu sistemski radi na promociji novih vrsta mobilnosti gde se prostor oblikuje kako bi podsticao kretanje drugih vidova prevoza (bicikl, električni trotinet, električne bicikle…), kod nas u Boru dobar deo signalizacija nije postavljena kako treba.
Prednost zone 30 koja je jako važna je to što i deci omugućava da koriste bicikl kao prevozno sredstvo. Po trenutno važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja, deci ispod 12 godina je zabranjeno da učestvuju u javnom saobraćaju, osim u zoni škole, zoni usporenog saobraćaja, zoni 30 i biciklističkim stazama. Pored zone 30, grad Bor nema ni zone usporenog saobraćaja i biciklističke staze. A tako nešto nije ni u planu. Samim tim uvođenjem ovih zona stvorili bi se uslovi za bezbedno učestvovanje dece u saobraćaju.
Gde u Boru treba razmišljeti o projektovanju ovih zona?
Naselje Metalurg, Bor 2, Novi gradski centar i Bolničko naselje nam pružaju tu mogućnost za kvalitenije oblikovanje prostora i prilagođavanje stanovnicima ovih naselja.
Ulica Kralja Petra I koja predstavllja đački koridor za sve srednje škole i dve osnovne škola u kojoj se nalazi i niz trgovinskih i ugostiteljskih objekta nam takođe otvara tu mogućnost. I naravno deo ulice 3. oktobra kod obdaništa Dečija radost svakako treba uzeti u planu.
O problemima u ulici Kralja Petra I pisao sam u jednom od predhodnih tekstova koji možete pogledati na sledećem linku:
I na kraju deo Majdanpečke ulice (Topionička kapija) koja zbog svog inteziteta saobraćaja, kako putničkih vozila tako i teških teretnih vozila koja opslužuju ZIJIN Cooper Bor i niza saobraćajnih i bezbednosnih problema zahteva kvalitetnije i bezbednije rešenje. Pored motornih vozila karakteriše je i veliki intezitet pešačkog saobraćaja. Takođe, duž ulice ne postoje oznake na kolovozu (pešački prelaz, razdelne linije itd.) ni saobraćajni znaci koji bi upozorili na opasnost od pešaka, znak koji bi ograničio brzinu kretanja itd. Previše problema koji zahtevaju svoje rešenje.
U pomenutoj ulici su se u periodu od 2015. do 2019. god. dogodile osam saobraćajnih nezgoda. Od toga pet sa materijalnom štetom i tri nezgode u kojima su povređeni pešaci.
Na narednoj slici je prikazan prostorni raspored saobraćajnih nezgoda u Majdanpečkoj ulici.
Da bi se saobraćajni problemi u gradu počeli rešavati svakako nam je potreban Katastar saobraćajne signalizacije, Strategija o bezbednosti saobraćaja na teritoriji grada Bora, izmene i dopune Odluke o tehničkom regulisanju saobraćaja na teritoriji našeg grada, razne vrste studija i istraživanja i preduzimanje, građevinskih, saobraćajno-tehničkih, saobraćajno-regulativnih, arhitektonskih i urbanističkih mera.
Gradska uprava je javni servis svih građna, te je stoga dužna i u obavezi da rešava sve problem na svojoj teritoriji (komunalne, saobraćajne, urbanističke itd.). Na kraju se postavlja pitanje da li je naša Gradska uprava sposobna i spremna za ovako nešto? Da li ima kadar koji je obrazovan i stručan da se pozabavi problemima saobraćaja i uređenjem grada? Da li ljudi koji su zaduženi za rešavanje ove vrste problema prate inovativna i praktična rešenja koja se već odavno primenjuju u gradovima širom sveta? Pitanja je svakako bezbroj, dok odgovori izostaju.
Nama je u Srbiji potrebna revolucija ideja, projekata i inovativnih rešenja u oblasti saobraćaja. I davanje šanse mladim i stručnim ljudima koji nisu spremni na kompromis i korupciju i čije znanje i diploma nisu upitni!
Odgovor na pitanje iz naslova teksta. Da, Boru su potrebne zone 30!.
Svi zainteresovani građani mogu da prijave saobraćajni problem u gradu preko mobilne aplikacije bor.sigurnestaze.com ili nam pišite na info@sigurnestaze.com.
Literatura
- Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 4/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018 i 23/2019)
- Pravilnik o saobraćajnoj signalizaciji („Службени гласник РС”, број 85/17)
