Unapređenje saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja dece i odraslih predstavlja jedan od najznačajnijih strateških mera u okviru Nacionalnih strategija bezbednosti saobraćaja i važan segment Zakona o bezbednosti saobraćaja. Zato se saobraćajnom obrazovanju i vaspitanju posvećuje dužna pažnja u svim razvijenim zemljama.
Saobraćajno obrazovanje i vaspitanje je shvaćeno kao celoživotni proces čiji su najvažniji ciljevi: sticanje znanja, veština i navika neophodnih za bezbedno učestvovanje u saobraćaju, unapređenje i učvršćivanje pozitivnih stavova i ponašanja u saobraćaju.
Prema istraživanjima koja se sprovode u zemljama EU u promeni ponašanja leži najveći potencijal uticaja na bezbednost saobraćaja. Ovaj potencijal se procenjuje na 20% do 40%, ali u našim uslovima on je još veći. U skladu sa tim neophodno da svaka lokalna zajednica preduzme aktivnosti saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja u skladu sa svojim mogućnostima, imajući u vidu problem ugroženosti dece sa jedne strane, i mogućnosti rešavanja problema pravovremenom edukacijom.
Treba napomenuti da lokalne zajednice u Srbiji iako su Zakonom o bezbednosti saobraćaja dužne da rade na poboljšanju bezbednosti saobraćaja na svojoj teritoriji to slabo čine, i možemo slobodno reći da su nezaiteresovane za raševanje pomenutog problema.
Pod ovim pojmovima podrazumevaju se preventivne aktivnosti koje su namenjene ljudskom faktoru i čiji je zadatak da svakom učesniku u saobraćaju pruže znanje, tj. poznavanje onih saobraćajnih propisa i pravila koja će ga učiniti opreznim učesnikom u saobraćaju (Inić, 1971).
U procesu saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja značajnu ulogu poseduju obrazovne institucije. Osnovne i srednje škole podržavaju sticanje osnovnih znanja o saobraćaju kod svojih učenika. Na visokim školama i fakultetima saobraćajnog usmerenja uče se viši nivoi poznavanja bezbednosti saobraćaja na putevima i obrazuju se stručni profili za potrebe rada u saobraćajnom sistemu.
Takođe, za saobraćajno obrazovanje i vaspitanje veoma su zaslužni i mediji. To se prvenstveno odnosi na televiziju i radio ali i na druge medije (internet, štampani mediji i sl.). Oni su ključni prenosioci poruka o bezbednom učešću u saobraćaju. Sve kampanje o bezbednosti saobraćaja ne mogu biti uspešne ukoliko se poruka kampanje ne prenese do ciljne grupe. Na žalost mediji nisu dovoljnoj meri zainterosovani rešavanje pomenutog probleme, i ove kolumne su samo mali pokušaj da se skrene pažnja na problem stradanja mladih ljudi u saobraćaju.
Saobraćajno obrazovanje i vaspitanje dece predstavlja veoma kompleksan i složen zadatak. Zahteva kontinuiran rad sa kojim treba početi od najranijeg detinjstva i nastaviti kroz dalje odrastanje, sadržajno ga obogaćujući kako uloga dece u saobraćaju postaje sve kompleksnija. Neophodno je uključivanje i zajednički rad svih subjekata koji su zaduženi za saobraćajno obrazovanje i vaspitanje dece, pre svega roditelja i obrazovnih ustanova (predškolskih ustanova i škola). Period predškolskog uzrasta je posebno karakterističan jer je to uglavnom period kada se kreće sa prvim osamostaljivanjima dece u saobraćaju i to je doba kada treba krenuti sa ozbiljnijom edukacijom na ovu temu. Dečje igračke i igre sa sredstvima transporta imaju veoma veliku svrhu, ako se dete nauči nečemu za sebe, nečemu što će mu koristiti u svom životu. Saobraćajni znaci kao igračke i saobraćajne igre za decu skoro da i ne postoje, a igre u parkovima koji se mogu nazvati mali saobraćajni svet su veoma retke. Ovakvi prostori za igru na našem području i ne postoje.
Problem ugroženosti dece u saobraćaju možemo posmatrati kao tročlani sistem, čiji su elementi deca na jednoj strani, vozači na drugoj, i kao treći element javlja se podsistem saobraćajnica u kome dolazi do kontakta prva dva elementa. Ta tri elementa predstavljaju ujedno i pravce kojima se može i mora delovati. Delovanje treba sprovesti stalno i istovremeno u sva tri pravca.
Na decu možemo uticati na dva načina:
- Posredno i
- Neposredno
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima definisao je odgovornost za sprovođenje mera saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja, a u cilju sticanja veština i navika za bezbedno učešće u saobraćaju, unapređivanja i utvrđivanja pozitivnih stavova i ponašanja za značajno učestvovanje u saobraćaju.
• porodica, za saobraćajno obrazovanje i vaspitanje dece;
• organi i organizacije nadležni za brigu o deci, za donošenje programa saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja dece predškolskog uzrasta i za praćenje realizacije ovog programa;
• organi i organizacije nadležni za poslove obrazovanja, za donošenje programa saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u predškolskim ustanovama i za praćenje realizacije ovog programa;
• organi nadležni za unutrašnje poslove, za realizaciju dela programa saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama na zahtev ovih ustanova, a posebno za rad školskih saobraćajnih patrola i saobraćajnih patrola građana;
• organi nadležni za poslove saobraćaja, za unapređenje saobraćajnog okruženja u zonama škola i drugim zonama s povećanim prisustvom ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju i za unapređenje ponašanja svih korisnika puta u ovim zonama;
• organi nadležni za poslove zdravlja, za edukaciju građana o zdravstvenim aspektima bezbednog ponašanja u saobraćaju;
• Agencija za bezbednost saobraćaja, analizu, praćenje i unapređenje bezbednosti saobraćaja;
• organi lokalne samouprave, za podršku u planiranju i spro-vođenju svih mera i aktivnosti saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja na nivou lokalne samouprave, kao i za preduzimanje posebnih mera zaštite ranjivih učesnika u saobraćaju i zaštite u određenim zonama;
• predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, za realizaciju programa saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja dece u okviru svojih nadležnosti;
• stručne i naučne institucije koje se bave bezbednošću saobraćaja, za unapređenje naučnih osnova sistema saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja;
• sredstva javnog informisanja, za informisanje građana u pogledu bezbednog učestvovanja u saobraćaju i obaveštavanja o posledicama nebezbednog ponašanja u saobraćaju; i
• udruženja i grupe građana koje se bave bezbednošću saobraćaja, brigom o deci i omladini da u skladu sa svojim delokrugom rada učestvuju u saobraćajnom obrazovanju i vaspitanju.
Literatura
1. Velić I. Projekat:" Sigurne staze i putanje kretanja učenika osnovnih i srednjih škola u Boru", Analiza bezbednosti dece u saobraćaju na teritoriji grada Bora u periodu od 2007. do 2018. godine sa predlogom mera i hitnih intervencija, GIS udruženje Srbije, Bor, jun 2019. god.
2. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, Službeni glasnik RS", br. 41 od 2. juna 2009, 53 od 29. jula 2010, 101 od 30. decembra 2011, 32 od 8. aprila 2013 - US, 55 od 23. maja 2014, 96 od 26. novembra 2015 - dr. zakon, 9 od 5. februara 2016 - US, 24 od 26. marta 2018.
3. Priručnik za licenciranje kadrova u procesu osposobljavanja kandidata za vozače, Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, Beograd 2012. god.
