Saobraćajna (ne)kultura

U literaturi postoji više različitih definicija, kao i objašnjenja porekla reči kultura. Reč potiče iz latinskog jezika, međutim postoji više reči sličnog značenja, kao što su: colere – negovati, obrađivati, gajiti, cultus – gajenje, obrada polja, cultura – odnegovan, obrađen, razvijen, usavršen, oplemenjen, od kojih ovaj termin vodi poreklo.

Takođe, neki naši autori definišu kulturu kao ukupnost materijalnih i duhovnih vrednosti koje je stvorio čovek u svojoj društveno-istorijskoj praksi, radi savlađivanja prirodnih sila, razvoja proizvodnje i rešavanja zadataka uopšte (Veselinović,1982).

Naš dragi akademik prof. dr. Vladeta Jerotić je u jednom intervjuu rekao da se pod kulturom podrazumev umetnost, filosofija i religija, i da je odlika kulturnog čoveka da u sebi gaji i razvija ljubav prema pomenutim disciplinama.

Koliko je savremeni čovek kulturan i po definiciji te reči odnegovan, razvijen i oplemenjen ostaje da nam odgovor daju psiholozi, socijolozi i antropolozi.

Što se tiče pojma saobraćajne kulture i njenog značaja za bezbednost saobraćaja još uvek se vodi rasprava u naučnim krugovima i razni autori na različite načine definišu i tumače pomenuti pojam . Često ostaje nejasno šta je sadržaj saobraćajne kulture, koliki je njen uticaj na bezbednost saobraćaja, kojim merama i metodama se može povećati nivo saobraćajne kulture i uticaj na populaciju. U Srbiji nema dovoljno naučnih i stručih istraživanja posvećenih ovoj temi i ova kolumna ima za cilj da približi model promene i primene saobraćajne kulture koji može lokalnim vlastima poslužiti za planiranje i preduzimanje konkretnih mera za uspostavljanje poželjnog nivoa saobraćajne kulture na lokalnom nivou.

Uzimajući u obzir sve što sam naveo, saobraćajna kultura može se definisati kao deo celokupne društvene kulture primenjene u oblasti saobraćaja, a kultura u bezbednosti saobraćaja kao segment celokupne saobraćajne kulture.

Saobraćajna kultura često se ispoljava u prihvatanju određenih stavova i vrednosti, kao i stepena moralnosti pa je pojedini autori približavaju socijalnoj zrelosti. Nivo saobraćajne kulture, kod svakog učesnika u saobraćaju, nije teško utvrditi, ali je problematično menjati, jer se sporo menja sistem vrednosti, morala i ponašanja. U najopštijem smislu, može se reći da saobraćajna kultura predstavlja nivo prihvatanja i primene nivoa saobraćajnog znanja, veština i navika, formiranje karakternih osobina, razvijanje pozitivnih stavova, interesovanja, vrednosti, saobraćajne etike i svesti. Saobraćajna kultura često je podložna nepisanim pravilima društvene sredine, određenog sloja ili lokalne zajednice.

Da bi vozač u saobraćaju mogao da se ponaša na kulturan način, prethodno mora da savlada sadržaje i pravila saobraćajne kulture, izgradi kulturne vrednosti, stavove i navike bezbednog ponašanja u sabraćaju, te da ih po potrebi koristi i menja u skladu sa promenama opšte i bezbednosne kulture, saobraćajnih uslova, socijalnih odnosa u društvenoj zajednici. U funkciji povećanja nivoa bezbednosti u saobraćaju svaki učesnik u saobraćaju, bez obzira na godine, pol, iskustvo, obrazovni nivo, sticanju saobraćajne kulture mora pristupiti sistematično i sveobuhvatno. Promene saobraćajne kulture je kontinuiran proces, u nadležnosti i nacionalne i lokalne zajednice.

Za preko 90% saobraćajnih nezgoda odgovoran je čovek i sve ono što sa sobom čovek nosi.Čovek kao glavni faktor nije odgovoran samo kao vozač ili neki drugi učesnik u saobraćaju, već i kao strateg, kreator i graditelj puteva, akter njihovih održavanja, kao konstruktor vozila i njihovih održavanja (popravki), presudni faktor donošenja zakona o efikasnosti i bezbednosti saobraćaja, reguliše njihovu primenu i prilagođavanje potrebama efikasnijeg i bezbednijeg saobraćaja, planira, postavlja i održava saobraćajnu signalizaciju, obavlja lekarske preglede učesnika u saobraćaju - vozača, vrši obuku i vaspitanje učesnika u saobraćaju. Može se reći da većina ljudi vozi automobil onako kako živi. Dakle, sve svoje osobine projektuje i ispoljava u tim složenim uslovima.

Saobraćajna kultura se manifestuje u odnosima: vozač prema vozaču; vozač prema pešaku (posebno ranjivim učesnicima u saobraćaju - deci, starijim licima, invalidima); vozač prema biciklistima i motociklistima; vozač prema životinjama; vozač prema vozilu; vozač prema putevima; vozač prema propisima i pravilima; vozač prema samom sebi.

Značajan segment saobraćajne kulture je pravovremeno, ciljano i jasno pokazivanje namera drugim vozačima davanjem odgovarajućih svetlosnih znakova i signala i postupanje u skladu sa saobraćajnim pravilima. Uvažavanje i upotreba dodatnog sporazumevanja, nasuprot krutom korišćenju prava u okviru saobraćajnih propisa. Dodatno sporazumevanje je nadogradnja osnovnih propisa o bezbednosti u saobraćaju i učvršćivanje saobraćajne kulture. Dodatno sporazumevanje, među vozačima se vrši signalima (sirenom), verbalno (rečima) i neverbalno (pokretima ruke, pogledom, mimikom, pokretima glavom, osmehom...). Reč je, dakle, o defanzivnoj (neagresivnoj) komunikaciji i vožnji u kojoj pojedinac svoju vožnju prilagođava drugim vozačima (i učesnicima) u saobraćaju. Npr., propuštanje drugih vozača sa sporedne ulice i/ili iz „zagušene“ saobraćajne situacije na raskrsnici. Vozač koji ustupa drugim vozačima mogućnost prostora i/ili priključenja sa sporedne ulice, parkirališta ili kućnog dvorišta se ponaša racionalno što predstavlja neophodnu kulturu racionalnog razmišljanja i ponašanja.

Kultura u bezbednosti saobraćaja može imati dobre i loše karakteristike. Kulturan učesnik u saobraćaju odlikuje se smirenošću, poštovanjem saobraćajnih pravila i propisa i lično je odgovoran za sve svoje postupke tokom upravljanja motornim vozilom. Ovakvo ponašanje vozača jeste prava odlika defanzivne vožnje. Treba naglasiti da kulturan vozač pažljivo razmatra sve okolnosti koje se događaju u saobraćaju, izuzetno je oprezan i nije sklon preduzimanju nepromišljenih poteza i odluka. Osnovne odlike kulturnih vozača jesu tolerancija i strpljenje, i za njih važi princip – strpljiv vozač, spasen vozač.

Možemo slobodno reći da saobraćajnu kulturu karakteriše individualnost, razvojnost, pravičnost, odgovornost, humanost...

Slika 1. Prikaz karakteristika valjane saobraćajne kulture

Za razliku od kulturnog, osnovne osobine nekulturnog učesnika u saobraćaju jesu ubeđenost, neposlušnost i sebičnost. Navedene osobine često uzrokuju agresivno i površno ponašanje, kao i nedostatak pažnje vozača prema bezbednosti ostalih učesnika. Usled navedenih oblika ponašanja, nekulturan vozač radi više stvari u isto vreme (npr. konzumira hranu i piće dok upravlja vozilom, koristi mobilni telefon i dr.) i lično je neodgovoran za bilo kakav postupak koji izvodi u saobraćaju. Nekulturan učesnik je sklon ispoljavanju besa i agresije za vreme upravljanja motornim vozilom, nepoštovanju saobraćajnih pravila, svakodnevnim prekršajima i sukobu (verbalno i fizičkom) s drugim učesnicima u saobraćaju.

Slika 2. Prikaz karakteristika loše saobraćajne kulture

Danas su prisutna dva osnovna modela za unapređenje saobraćajne kulture u lokalnoj i široj društvenoj zajednici, a to su: preventivni i represivni model.

Preventivni model zasniva se na aktivnostima čiji je osnovni zadatak da utiču na promenu i razvoj svesti kod učesnika u saobraćaju. Ovaj model u sebi ne sadrži elemenat prinude (prisile). U preventivni model bi ubrojao saobraćajno obrazovanje i vaspitanje koje se zasnivaju na procesu učenja i sastavni su deo života svakog čoveka, u smislu njegove pripreme za samostalno i adekvatno funkcionisanje u uslovima modernog načina života, koji podrazumeva i učešće u saobraćaju. Pod ovim pojmovima podrazumevaju se preventivne aktivnosti koje su namenjene ljudskom faktoru i čiji je zadatak da svakom učesniku u saobraćaju pruže znanje, tj. poznavanje onih saobraćajnih propisa i pravila koja će ga učiniti opreznim učesnikom u saobraćaju (Inić, 1971).

Za saobraćajno obrazovanje i vaspitanje su na prvom mestu odgovorni roditelji na kojima je velika odgovornost u procesu vaspitanja dece, takođe svoju ulogu tu imaju i mediji. To se prvenstveno odnosi na televiziju i radio ali i na druge medije (internet, štampani mediji i sl.). Iako nam je trenutno obrazovni sistem u velikoj krizi značajnu ulogu u procesu saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja imaju i obrazovne institucije. Predškolske ustanove, osnovne i srednje škole treba da podržavaju sticanje osnovnih znanja o saobraćaju kod svojih učenika. Na žalost saobraćajno vaspitanje i obrazovanje koje se stiče u obrazovnim institucijama je na niskom nivou, mediji su nezaiteresovani za takve sadržaje tako da celokupni teret pada na roditelje. Nadamo se da će se u budućnosti stvari pokrenute sa mrtve tačke koje se tiči preventivnih aktivnosti u cilju podizanja svesti o bezbednom i kulturnom ponašanju u saobraćaju.

Represivni model se primenjuje u slučajevima kada se preventivnim modelom ne ostvaruje željeni ishod. Ovaj model se zasniva na prinudnim aktivnostima koje su usmerene ka svim subjektima i pojedincima koji ne poštuju saobraćajna pravila i propise.

Za unapređenje saobraćajne kulture u lokalnoj samoupravi preporučuje se korišćenje preventivnih modela koji imaju veći potencijal u odnosu na represivne modele.

Po mom osećanju stvari moderan čovek je daleko od kulture, jer je što nasilnim putem, što slobodnim izborom okružen i izložen krajnje nekulturnim i neukusnim sadržajima sa televizije, štampanih medija, interneta, bilborda itd. Ako želite da budete kulturni moraćate za početak da izbacite TV iz vaše kuće, jer nekulturi i neukusu čovek treba reći NE!

Naime, kako bezbednost saobraćaja očigledno ne zavisi samo od primenjenih mera već i u mnogome od poštovanja istih. Ukoliko je nivo saobraćajne kulture viši i bezbednost je veća. Stalne promene koje se dešavaju u saobraćaju nameću permanentna proučavanja i prilagođavanja novim uslovima, pravilima i normativima funkcionisanja saobraćaja.

Sagledavanjem položaja i statusa lokalne samouprave u sistemu bezbednosti saobraćaja, treba insistirati na donošenju strategije održivog i delotvornog sistema upravljanja bezbednošću saobraćaja na teritoriji grada Bora koja će omogućiti da u saobraćaju nema povređenih i poginulih lica.

Literatura

1. Sinanović T., Đurić T., Saobraćajna kultura i njen uticaj na bezbednost saobraćaja, „Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici“, 6. Međunarodna konferencija, Banja Luka, oktobar 2017. god.
2. Kovačević P., Milinić B., Simidžija V., Lončarević D., „Saobraćajna kultura i lokalna saomouprava“, 8. Međunarodna konferencija, Valjevo, april 2013. god.
3. Priručnik za licenciranje kadrova u procesu osposobljavanja kandidata za vozače, Agencija za bezbednost saobraćaja,Beograd 2012. godine.