Jedan od najznačajnijih faktora koji trenutno utiču na psihofizičku sposobnost vozača jeste alkohol. Kao i većina drugih narkotika alkohol dovodi do uzbuđenja, a zatim i do paralize nervnog sistema. Ovo ima kao posledicu smanjenje pažnje, jer je alkoholisan vozač opasan i nesposoban za normalno učešće u saobraćaju.
Dejstvo alkohola utiče na smanjenje akomodacije oka, dovodi do poremećaja dubinskog gledanja, pa vozač ima problema da proceni udaljenost i brzinu vozila. Konzumacija alkohola usporava i vreme koje je potrebno oku da se adaptira na mrak, a usporene su i reakcije na zvučne i svetlosne signale, refleksi su usporeni, radnje se izvode netačno, a osećaj ravnoteže je narušen. Sve ovo dovodi do katastrofalno lošeg ličnog zaključka da se opasnost potcenjuje, a vlastite sposobnosti precenjuju. Dalje, smanjuje se i sposobnost odlučivanja jer trezan vozač reaguje na opasnost u opsegu 0,75 i 1 sekunde, a vozaču pod dejstvom alkohola treba najmanje 2 sekunde da donese odluku.
Vozač koji nije konzumirao alkohol vidi saobraćajni znak na gotovo 140 m, a pijan vozač na 118 m, pa čak i manje. Alkohol utiče i na sluh, pa tako trezan vozač čuje drugo vozilo na udaljenosti od 340 m, a pijan na 203 m. Pri većoj koncentraciji alkohola smanjuje se vidno polje, vid se pogoršava, prelazi u dubinski vid, a često vozači vide i duplo. I brojke do kojih dolazimo nisu bezazlene, pa tako alkoholisani vozači od 1,5 mg/ml imaju 40 puta veću šansu da naprave neki nepromišljen potez u odnosu na vozače koji nemaju alkohola u krvi, ili za oko 30 puta veću šansu u odnosu na one vozače koji imaju dozvoljenu koncentraciju od 0,20 mg/ml alkohola u krvi.
U vožnji pri brzini od 50 km/h, u mraku, pošto vozača zaseni vozilo koje mu dolazi u susret, vozaču koji nije pod uticajem alkohola potrebno je 68 metara da se privikne na novonastalu situaciju, dok je alkoholisanom vozaču potrebno 126 metara da obavi istu radnju.
KOJE GREŠKE PRAVE VOZAČI KOJI VOZE POD UTICAJEM ALKOHOLA
Prilikom obuke vožnje verovatno ste se susretali sa savetima vaših instruktora i predavača koji su vas savetovali da nikako ne konzumirate alkohol pre vožnje.
Vozači pod dejstvom akohola obično prave sledeće greške: nepravilno obilaženje i preticanje, nepoštovanje prednosti prolaska, nepropisna brzina, nepravilno mimoilaženje, kasnije reaguju na svetlosne i zvučne signale, teže raspoznaju crvenu i zelenu boju, teže raspoznaju smetnje pri vožnji noću i u sumraku, često umesto kočnice pritisnu pedalu gasa ili obratno, nekritični su, samouvereni, lakomisleni, precenjuju svoje sposobnosti, potcenjuju opasnost itd.
Najčešće saobraćajne nezgode vozača koji voze pod uticajem alkohola su: sudar sa vozilima iz suprotnog smera i prevrtanje i sletanje sa puta zbog neprilagođene brzine.
VRSTE ALKOHOLISANOSTI
Utvrđivanje količine alkohola u krvi vrši se: analizom krvi i urina, sredstvima i uređajima, ali i vandrednim kontrolnim zdravstvenim pregledom.
Do 0,20 mg/ml predstavlja blagu alkoholisanost, od 0,20 mg/ml do 0,50 mg/ml predstavlja umerenu alkoholisanost, od 0,50 mg/ml do 0,80 mg/ml srednju alkoholisanost, od 0,8 mg/ml do 1,20 mg/ml visoku alkoholisanost, od 1,2 mg/ml do 1,60 mg/ml, tešku alkoholisansot, od 1,6 mg/ml do 2,00 mg/ml veoma tešku alkoholisanost, a više od 2 mg/ml potpunu alkoholisanost.
Vozač ne sme da u svom organizmu ima alkohol ili psihoaktivne supstance, ali i da pokazuje znakove poremećaja koji su posledica konzumiranja istih. Koncentracija alkohola u krvi zavisi od mnogo činilaca: količine hrane, vrste alkoholnog pića, brzine kojom se alkoholno piće ispija, telesne težine, genetike i tolerancije, stanja jetre, lekova itd.
Apsorpcija alkohola počinje odmah posle uzimanja, a u krv dospeva posle samo 1,5 minuta. Nakon pola sata i jednog sata po konzumiranju unesena količina se nalazi u krvi i struji po organizmu, tako da je nakon sat vremena po uzimanju alkoholnog pića i najveća koncentracija alkohola u organizmu.
Da bi se eliminisao alkohol iz organizma potrebno je duže vremena, nego što je to bio slučaj sa apsorpcijom. Za jedan sat kod žena se prosečno eliminiše od 0,10 do 0,12 promila, a kod muškaraca od 0,10 do 0,15 promila. Ove podatke ne treba uzeti zdravo za gotovo, jer stvarna eliminacija alkohola iz organizma zavisi od slučaja do slučaja.
Samo dve čaše dovoljne su da se dostigne 0,50 grama alkohola u litri krvi - a to je prag za koji se već naplaćuje kazna i uzima dozvola. Pri toj količini, osobe koje nisu navikle na alkohol osećaju laku opijenost. Mnogi i nemaju osećaj pripitosti, ali piće uprkos tome utiče na njihov organizam. Tako već nastaju opasne promene: opada sposobnost opažanja u vožnji i znatno se produžava vreme reakcije. Ovaj postotak alkohola izaziva osećaj opuštenosti, čovek postaje hrabriji, manje pažljiv, pospaniji ili veseliji, bezbrižniji, ali i površniji u proceni sposobnosti za vožnju i uslova na putu, a istovremeno se smanjuje i budnost i usporavaju se refleksi. Pri toj pripitosti vidno polje se sužava u tolikoj meri da vozač ne razlikuje ploče sa natpisom ili pešake koji žele da pređu ulicu, kao ni vozila koja nailaze iz smerova pod pravim uglom. Katkad vidi dvostruko, pokreti su mu neusklađeni, teže procenjuje udaljenosti na putu, slabije podnosi svetla vozila koja mu dolaze u susret, refleksi su mu sporiji. Teže se podnose i noćna zaslepljenja svetlima vozila koja dolaze iz suprotnog smera.
Sa 0,80 grama alkohola u krvi, što odgovara količini od tri-četiri ispijene čaše, vozač više uopšte ne može upravljati automobilom i sa velikim poteškoćama se snalazi u saobraćaju. Treba imati na umu da alkohol pruža osećaj lažne sigurnosti, jer vozača navodi da potcenjuje rizik i da se lakše upusti u kršenje zabrana. Otuda dolazi do preteranog povećanja brzine.
I ako ste popili samo jedno piće, najbolje je da sačekate barem dva sata - toliko je organizmu potrebno da otkloni čašu alkohola - ili da odspavate malo i onda sednete za upravljač vozila. Sve druge varijante trežnjenja krajnje su beskorisne. Zbog toga, budite strpljivi i sačekajte pre nego što mutne glave sednete za volan i napravite nepotrebnu komplikaciju.
O tome naročito moraju voditi računa mladi vozači, koji nemaju dovoljno iskustva, a alkohol im daje lažnu hrabrost, pa zbog toga prouzrokuju velik broj saobraćajnih nezgoda sa najtežim posledicama – smrtnim ishodom i teškim telesnim povredama koje neretko završavaju trajnim invaliditetom.
Psihoaktivni lekovi takođe nepovoljno utiču na vožnju. U kombinaciji sa alkoholom pojačavaju zajedničko dejstvo. Oni deluju na psihofizičku sposobnost vozača, pa zato pre upotrebe treba pročitati upustvo, i ako je to potrebo posavetovati se sa vašim lekarom ili farmaceutom. Kako biste ih lakše prepoznali na pakovanju ćete ugledati crveni trougao. Trougao može biti prazan i ispunjen. Crveni prazan trougao predstavlja upozorenje da lek deluje štetno u kombinaciji sa alkoholom, dok crveni ispunjen trougao predstavlja upozorenje da lek štetno deluje na vozačku sposobnost.
Droga takođe predstavlja opasnost po vozače, pa je zato korišćenje, odnosno uživanje droge zabranjeno. Pod dejstvom droge se osećamo zadovoljni, euforični, veseli, ne marimo na teškoće, agresivno se ponašamo, a dolazi i do halucinacije i gubljenja kontrole u ponašanju. Dalje, droga utiče i na: slabiju motoriku, smanjuje pažnju, sužava vidno polje, produžava vreme reagovanja, dovodi do slabog prepoznavanja.
Vozač koji je konzumirao psihoaktivne supstance ima 2-5 puta veći rizik da doživi saobraćajnu nezgodu od vozača koji nije pod uticajem narkotika. Tako je mogućnost da se doživi ozbiljna saobraćajna nezgoda 200 puta veća ukoliko je korišćenja marihuana, ukoliko pre toga osoba već ima nivo alkohola u krvi od 0,08%.
Literatura
1. V. Bjelaković, Alkohol i saobraćaj, III Međunarodna konferencija "Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici", Banja Luka 2014. god.
2. D. Petrović, D. Kukić, N. Džagić, M. Lončar, Analiza uticaja alkohola na motoričke sposobnosti i pažnju vozača - simulacija alkoholisanog stanja pri testiranju "Vienna test" sistemom, V Međunarodna konferencija "Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici", Banja Luka 2016. god.
3. Priručnik za licenciranje kadrova u procesu osposobljavanja kandidata za vozače, Agencija za bezbednost saobraćaja, Beograd 2012. god
4. Uticaj vožnje pod dejstvom alkohola na bezbednost saobraćaja (2012 - 2016), Pregledni izveštaj, Agencija za bezbednost saobraćaja, septembar 2017. god.
