Obavljane više stvari istovremeno (korišćenje mobilnog telefona, konzumacija hrane i pića, pušenje cigareta, vođenje razgovora, šminkanje itd.) i vožnja ne idu zajedno. Na primer, kada razgovarate mobilnim telefonom ili pišete poruku, vaše misli su usmerene ka razgovoru, pažnja je okrenuta ka zvucima iz telefona, iako su vaše oči na putu nećete moći videti šta se oko vas dešava niti ćete moći da blagovremeno reagujete. Vozači koji koriste telefon su manje sposobni da ostanu u odgovarajućoj traci, primete bilo kakvu promenu oko sebe i na nju odgovore na vreme. Ovi vozači skloniji su prekoračavanju brzine i češćem ubrzavanju i usporavanju vozila.
Razgovor mobilnim telefonom, po nekim istraživanjima, odvlači pažnju od upravljanja vozilom od 1 do 2 sekunde, a to u praksi, pri 60 km/h, predstavlja vožnju ”na slepo” 16,5 do 33 m! Toliko iznosi zaustavni put automobila za brzine od 30 do 55 km/h. U praksi, to znači da ukoliko bi bili u paralelnoj vožnji pri spomenutoj brzini, vozač koji ne telefonira već bi zaustavio automobil, dok bi na pešaka naleteo onaj koji razgovara!
Ako znamo da se opasne situacije najčešće stvaraju ispred raskrsnica ili pešačkih prelaza, možemo da zaključimo da jedna sekunda potpune nepažnje koja nastupa posle par sekundi nepotpune pažnje usled čeprkanja po džepovima u potrazi za mobilnim telefonom može da dovede do teških posledica naročito uz prekoračenje brzine.
Glavni razlozi najtežih stradanja u saobraćaju dosad su bili brzina, alkohol, i nekorišćenje pojasa, a unazag nekoliko godina uočena je nova pošast na putevima, naime istraživanja sugerišu da je 25% od svih saobraćajnih nezgoda povezano sa distrakcijom (poremećaj pažnje) zbog korišćenja mobilnog telefona. Dobijeni podaci ukazuju na činjenicu da su vozači koji koriste mobilne telefone u procesu vožnje četiri puta više izloženi riziku od nezgoda u odnosu na vozače koji ih ne koriste.
Moždana aktivnost pri vožnji automobila smanjuje se za čak 37% već pri jednostavnom slušanju glasa koji dopire iz mobilnog telefona. Kašnjenje u reagovanju može se povećati od 0,6 sekundi do 0,9 sekundi zavisno od vremenskih uslova, brzine vozila i starosti vozača.
Fizička nepažnja nastaje kada vozač mora da upotrebi jednu ili obe ruke da bi rukovao telefonom prilikom biranja broja, odgovaranja na poziv ili prekidanja poziva, umesto da se koncentriše na fizičke zahteve vožnje kao što su upravljanje vozilom, menjanje brzina, davanje signala i slično. Upotreba mobilnog telefona, osim rukovanja, može i dodatno da ometa vozača kada je, na primer, potrebno zapisati neku informaciju dobijenu u telefonskom razgovoru poput broja telefona, adrese ili slično.
Vizuelna nepažnja izazvana je skretanjem pogleda vozača sa puta na mobilni telefon, kao i pojavom takozvanog fenomena „gleda, a ne vidi“ kada vozači, iako im je pogled usmeren na put, ne registruju ono što vide ispred sebe. Dodatne radnje kao što su čitanje poruka, pretraživanje telefonskog adresara i slične vizuelne informacije, dodatno opterećuju vizuelnu pažnju vozača i odvraćaju je sa saobraćajne situacije.
Auditivna nepažnja dešava se pri zvonjenju telefona ili tokom telefonskog razgovora kada se vozač koncentriše na zvuke koji nemaju veze s vožnjom.
Kognitivna nepažnja podrazumeva propuste, a nekad i prekide pažnje i rasuđivanja. Ova vrsta nepažnje se dešava kada se dva ili više mentalnih zadataka obavljaju u isto vreme, paralelno. Razgovor koji vozač vodi preko telfona, „takmiči“ se sa zahtevima vožnje za ograničen kapacitet vozačeve pažnje. Samo slušanje sagovornika tokom razgovora može umanjiti aktivnost onog dela mozga koji je koncentrisan na vožnju za više od jedne trećine. Do koje mere će efekti mobilnog telefona biti negativni zavisi od kompleksnosti, kako telefonskog razgovora tako i trenutne saobraćajne situacije. Što je razgovor složeniji i zahtevniji, to su veći njegovi efekti na vožnju. Takođe, što je saobraćajna situacija složenija, to se može očekivati veći negativni efekat telefonskog razgovora.
Negativni efekti upotrebe mobilnog telefona na vožnju, utvrđeni su u brojnim istraživanjima u kojima je korišćen ceo dijapazon istraživačkih tehnika i metoda:
Sporije vreme reagovanja – vreme reagovanja vozača pri upotrebi mobilnog telefona je i do 50% sporije u poređenju s normalnom vožnjom, a do 30% sporije u odnosu na vožnju sa 0,8‰ alkohola u krvi.
Sporije reakcije na crveno svetlo i češće previđanje signala – vreme reakcije vozača na signale u saobraćaju ili druge važne događaje znatno je sporije, a verovatnoća previđanja, tj. neregistrovanja važnih signala je povećana.
Sporije reakcije kočenja s intenzivnim i naglim kočenjem uz zaustavljanje na malom odstojanju od prepreke – vreme reagovanja pri kočenju je sporije za 0,3–0,7 sekundi, vozači naglije i intenzivnije koče, pri čemu je odstojanje na kom se zaustavljaju od prepreke, kraće.
Smanjena opšta svest o saobraćajnom okruženju – smanjena je svest o okolnom saobraćaju što se ogleda u smanjenju opažanja, razumevanja i predviđanja okolnog saobraćaja usled koncentrisanja vozača na telefonski razgovor, te posledično umanjenog kapaciteta pažnje.
Donošenje rizičnih odluka – pri upotrebi mobilnog telefona vozačima su prihvatljiva kraća odstojanja i ređe prilagođavaju brzinu i vožnju potencijalno opasnim uslovima, kao što je, na primer, klizav kolovoz.
Ređa upotreba sigurnosnog pojasa – primećeno je da vozači koji često koriste mobilni telefon u vožnji, ređe koriste i sigurnosni pojas i skloniji su drugim vrstama rizičnih ponašanja kao što su upotreba alkohola i češća prekoračenja ograničenja brzine.
Literatura
1. Priručnik za linceciranje kadrova u procesu osposobljavanja kandidata za vozače, Agencija za bezbednost saobraćaja, Beograd 2012. godine.
2. H. Sinanović, T. Sinanović, Distrakcija u saobraćaju, Međunarodna konferencija “Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici”Republika Srpske, Banja Luka, oktobar 2017. godine
