Strukovno udruženje za saobraćajno i urbanističko planiranje „Sigurne staze” pokrenulo prvi GIS softver za urbanu mobilnost (mobilitybor.com) na teritoriji Jugoistočne Evrope i mobilnu i web GIS aplikaciju za osobe sa invaliditetom (pristupacnostbor.com).
Istraživanje koje je sprovelo ovo udruženje pokazuje da svega 3% Borana koristi bicikl kao svakodnevni vid prevoza. Da bi se broj ljudi koji koriste bicikl kao prevozno sredstvo povećao potrebno je da u Boru postoji infrastruktura za bicikliste i da se sistematski radi na poboljšanju položaja biciklista.
Jedan od ključnih problema jeste i bezbednost biciklista u Boru. U Izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja navodi se da je u poslednjih pet godina u Boru povređeno 12 biciklista, dok jedan naš sugrađanin smrtno stradao.
Više o bezbednosti biciklista u Boru pročitajte na narednom linku.
„Saobraćajna infrastruktura nije prilagođena ovoj kategoriji učesnika u saobraćaju, to znači da ne postoje biciklističke staze/trake, uređena parkirališta. Samim tim biciklisti su prinuđeni da se kreću kolovozom gde ih vozači motornih vozila tretiraju kao neku vrstu stranog tela ili ometača saobraćaja, a ne kao sastavni deo saobraćajnog sistema.”, kaže Igor Velić, master inženjer saobraćaja.
Pored unapređenja infrastrukture potrebno je raditi i na edukaciji i promociji biciklizma. Jedna od mera koja bi dala rezultat je i subvencionisanje kupovine bicikli od strane lokalne samouprave koju je uspešno sproveo grad Novi Sad.
„Mogućnosti svakako postoje, ali potrebna je želja i volja donosioca odluka i kreatora sistema kako bi se te mogućnosti sprovele u delo. Udruženje Sigurne staze je uputilo inicijativu Gradskoj upravi Bor da Bor dobije infrastrukturu za bicikliste i u inicijativi smo dali predlog za formiranje pešačko-biciklističke staze na Crnovrškoj pruzi. Takođe smo predložili da se u ulici Zeleni bulevar, Timočke divizije, Crnovrških brigada, Nikole Pašića, Vojvode Mišića, Dr Milovanovića, Cara Lazara, Nade Dimić formiraju biciklističke staze/trake, kao i da se obezbede parkinzi za bicikle kod svih javnih, komunalnih, obrazovnih i zdravstvenih ustanova i na svim postojećim javnim parkiralištima.”, objašnjava Velić.
Više o inicijativi pročitajte na narednom linku.
Kako bi se unapredio biciklistički saobraćaj u našem gradu potrebno je da grad donese i usvoji Plan održive urbane mobilnosti. U skladu sa tim, udruženje je izradilo smernice za razvoj tog plana i Gradskoj upravi uputilo inicijativu da grad Bor dobije pomenuti plan.
Više o inicijativi pročitajte na narednom linku.
„Naš predlog i smernice su dostupne na prvom interaktivnom GIS softveru (mobilitybor.com) za urbanu mobilnost na teritoriji Jugoistočne Evrope. Ovaj softver smo izradili u sklopu projekta „Staze urbane mobilnosti za grad Bor” koji je doživeo svoju promociju na dve međunarodne konferencije i u Domu Narodne skupštine Republike Srbije. Međutim, iako je projekat priznat na nacionalnom i međunarodnom nivou, Gradska uprava u Boru ga nije podržala.”, naglašava Velić.
Pored izgradnje biciklističke infrastrukture ova platforma sadrži predloge o formiranju zona 30 i zona usporenog saobraćaja.
„Formiranjem ovih zona dobili bi multifunkcionalnost. Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada, nije namenjena samo za kretanje motornih vozila, već i za kretanja ostalih učesnika u saobraćaju (pešaka, biciklista, osoba sa invaliditetom…) i od nje zavisi život naselja i ljudi koji tu žive. Bezbednost bi se podigla na viši nivo. Smanjenjem brzine, smanjuje se broj i posledice saobraćajnih nezgoda. Takođe, sa smanjenjem brzine dolazi i do smanjenja buke, emisije štetnih gasova, gužve, stresa... Prednost ovih zona je i to što i deci omugućava da koriste bicikl kao prevozno sredstvo jer po trenutno važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja deci ispod 12 godina je zabranjeno da učestvuju u javnom saobraćaju osim u zoni škole, zoni usporenog saobraćaja, zoni 30 i biciklističkim stazama.”, objašnjava Velić.
Više o predstavljanju projekta na međunarodnoj konferenciji "Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici", kao i na CIVINET forumu Jugoistočne Evrope za urbanu mobilnost.
Uvreženo je mišljenje da se mobilnost odnosi na kretanje motornih vozila, dok zapravo mobilnost podrazumeva kretanje ljudi. Prema istraživanjima udruženja „Sigurne staze” preko 90% građana Bora podržava mere kao što su formiranje zona 30, zona usporenog saobraćaja, pešačkih zona i sigurnih staza od škole do kuće.
Više o rezultatima istraživanja koje je sprovelo naše udruženje pročitajte na narednom linku.
„Posebnu pažnju bih skrenuo na elemente namenjene participaciji građana koje sadrži naša platforma (mobilitybor.com). Participacija je obezbeđena putem crowdsourcing (citizen science) komponente. Ova komponenta omogućuje pregled, unos i izmene podataka od strane građana, čime se pruža mogućnost svim građanima Bora da obeleže lokacije na karti, dodaju fotografije, postave opis i daju svoje predloge u cilju unapređenja urbanističke i saobraćajne infrastrukture na teritoriji grada Bora.”, ističe Velić.
Ono što je evidentno, a što rezultati istraživanja ovog udruženja i pokazuju, grad Bor nije pristupačan za osobe sa invaliditetom. Saobraćajna i urbanistička infrastruktura projektovana je na način da ovoj grupi ljudi onemogućuje slobodno kretanje. Takođe, javne, komunalne, obrazovne, zdravstvene i sportske ustanove su nepristupačne za naše sugrađane koji imaju neki vid vidljivog ili nevidljivog invaliditeta. Iz tog razloga ovo udruženje pokrenulo je i aplikaciju „Pristupačnost - Bor (pristupacnostbor.com)” za potrebe osoba sa invaliditetom na teritoriji grada Bora.
Više o rezultatima istraživanja o pristupačnosti infrastrukture za osobe sa invaliditetom pročitajte na narednom linku.
„I ova naša aplikacija ima crowdsourcing komponentu i mogućnost prijavljivanja problema od strane građana. Na ovaj način se omogućuje osobama sa invaliditetom da aktivno i direktno učestvuju u urbanističkom uređenju grada i da njihov glas i probleme čuju donosioci odluka u GU Bor, dok donosioce odluka obavezuje da odgovore na postojeće probleme i omoguće pristupačnost saobraćajne i urbanističke infrastrukture osobama sa invaliditetom. Ovo je svakako jako dug put koji počinje snagom argumenata kojom možemo da se trudimo da ukažemo na potrebe promene svesti građana, nadležnih i struke kako bi se odgovorilo na probleme koje imaju osobe sa invaliditetom na teritoriji grada Bora.”, smatra Velić.
Najvažnije činjenice i zaključci proizašli iz analiza i istraživanja koje je uradilo udruženje „Sigurne staze” bi trebalo da budu smernice za identifikaciju problema i za planiranje drugih detaljnijih istraživanja i budućih aktivnosti svih subjekata na teritoriji grada Bora u cilju unapređenja saobraćajne i urbanističke infrastrukture.
„Da bi saobraćajni i urbanistički problemi u Boru počeli da se rešavaju svakako su nam potrebne razne vrste studija i istraživanja, kao i preduzimanje građevinskih, saobraćajno-tehničkih, saobraćajno-regulativnih, arhitektonskih i urbanističkih mera. Takođe, ono što nam je potrebno je strateški pristup rešavanju problema kroz određivanje prioriteta i ciljeva. Tako da nam je prekopotrebno jačanja kapaciteta i integriteta institucija i davanje šanse mladim ljudima visokog integrititeta, koji nisu spremni na kompromis i korupciju i čija diploma i znanje nisu upitni”, naglašava Velić.
Nađa Mihajlović, student novinarstva
