Višemesečnim istraživanjem o bezbednosti kretanja učenika borskih škola, ustanovljena su kritična mesta koja mogu ugroziti bezbednost dece pri kretanju od škole do kuće.
Prostorna raspodela saobraćajnih nezgoda u Boru
Da bi kretanje mališana bilo bezbednije, potrebno je donošenje strategije održivog i delotvornog sistema upravljanja bezbednošću saobraćaja na teritoriji grada Bora, koja će omogućiti da u saobraćaju nema povređene i poginule dece, savetuju saobraćajni stručnjaci.
Istraživanje kroz projekat Sigurne staze, koje je sprovelo GIS strukovno udruženje Srbije koje radi na primeni i razvoju geografskog informacionog sistema, i uz veliku i stručnu pomoć master inženjera saobraćaja Igora Velića iz Bora, precizno su prikazana kritična mesta pri kretanju učenika na teritoriji grada, ali i mere koje treba preduzeti ne bi li deca bila bezbednija.
O kvalitetu projekta Sigurne staze govori podatak da su ga Ujedinjene Nacije uvrstile u pet najboljih u 2019. godini.
Posmatrajući i analizirajući samo zone osnovnih i srednjih škola na teritori grada Bora, uočeno je da u svakoj zoni škole ima po nekoliko propusta koji se moraju hitno rešavati.
Pre svega, obeležavanjem advekatne saobraćajne signalizacije i saobraćajno-tehničkim i građevinskim merama preurediti zone škola da vizuelno budu drugačije u odnosu na ostatak grada ne bi li vozači na taj način obratili pažnju kada ulaze u pomenutu zonu.
Igor Velić upozorava da hitnim merama i intervencijama treba rešiti problem zaustavljanja i parkiranja u samoj zoni škole, postaviti zaštitne ograde kako bi se deca usmeravala da ulicu prelaze na pešakom prelazu, osvetliti pešačke prelaze savremenom saobraćajnom opremom, obnoviti i postaviti nove usporivače brzine, uvesti školske saobraćajne patrole i saobraćajne patrole građana.
VOZAČKA NEKULTURA
Prvo uočeno kritično područje, prema rezultatima istraživanja predstavlja deo ulica Zeleni bulevar, i Nade Dimić, gde se nalazi kružni tok u blizini Zdravstvenog centra i Sportskog centra i gde je uočena saobraćajna nekultura.
Vozači retko propuštaju pešake, čak i kada nagaze na obeleženi prelaz
U tom području prisitni su svi učesnici u saobraćaju, i na osnovu snimaka sa terena, može se uočiti saobraćajna nekultura, nepoznavanja pravila saobraćaja i vožnje u kružnom toku, nepostupanje vozača prema pešacima, ali i prelazak pešaka van pešačkog prelaza, kaže Velić.
Zbog parkiranih vozila na trotoaru pešaci su često primorani da se kreću kolovozom
NE POŠTUJE SE ZABRANA ZAUSTAVLJANJA I PARKIRANJA
Drugo kritično područje je deo ulice Zeleni bulevar, i “bezimene” kod tržnog cetra Kocka i skretanja ka Sportskom centru.
Na ovom mestu postoji smanjena preglednost zbog muzejskih eksponata koji su postavljeni u Ulici Zeleni bulevar. Ova raskrsnica je kritična jer na nju izlaze dve srednje škole, a i sama blizina Sportskog centra i gradskog bazena povećava broj pešaka.
Mnogo dece prelazi četiri kolovozne trake a nema znaka upozorenja niti rasvete!
Zeleni bulevar ima fizički odvojen kolovoz sa po dve saobraćajne trake po smeru, tako da vozači često prekoračuju brzinu na tom delu puta. Iako je prisutno kretanje dece u većem broju u toj ulici, ne postoji znak opasnosti koji vozače na to upozorava, kažu u GIS-u.
Zato se upozoravaju da je potrebno postaviti i zaštitne ograde, i time pešake usmeravati da ulicu prelaze na pešačkom prelazu. Takođe, u toj ulici je zabranjeno zaustavljanje i parkiranje koje se ne poštuje pa treba pojačati policijske kontrole. Osim toga, pešački prelazi treba da se dodatnom opremom osvetle kako bi bili uočljiviji svim učesnicima u saobraćaju.
Treće kritično područje jedeo Ulice Kralja Petra Prvog u blizini osnovne škole 3. oktobar. Na ovom mestu primetan je visok nivo saobraćajne nekulture koji karakteriše sve učesnike u saobraćaju.
Kamion je zaustavljen na natpisu “ŠKOLA” i ispred pešačkog prelaza!
Zbog velikog broja prodavnica i ugostiteljskih objekata, ova ulica je privlačna deci i mladima. Ipak, uočeno je da 90 procenta pešaka ulicu prelazi van pešakog prelaza. I pored zabrane zaustavljanja i parkiranja, vozila su parkirana na trotoaru, pa pešaci moraju da se kreću kolovozom.
Osim toga, ta ulica je đački koridor za sve učenike srednjih škola u Boru, a na nju izlaze i dve osnovne škole. Zato je potrebno, smatraju stručnjaci, pojačati policijske kontrole u vezi sa zaustavljanjem i parkiranjem.
ZBOG MUZEJSKIH EKSPONATA SLABIJA PREGLEDNOST PEŠAKA
Četvrto kritično područje je deo Ulice Zeleni bulevar u blizini autobuskog stajališta. Deca koja javnim gradskim prevozom dolaze u osnovnu školu 3. oktobar izlaze upravo na ovoj stanici i tu prelaze saobraćajnicu.
Zato je potrebno jasnije obeležiti i osvetliti pešačke prelaze i pojačati kontrolu brzine. Ujedno, zbog eksponata koji su postavljeni u toj ulici, kao i niskog zelenog rastinja, znatno je umanjena preglednost vozačima kako bi blagovremeno uočili pešaka.
Muzejski eksponati zaklanjaju vidik i vozačima i pešacima, a nema ni rasvete.
Peto kritično područje gde je velika koncentracija saobraćajnih nezgoda je deo gde se ukrštaju ulice Moše Pijade i G.P. Ilića, kod kružnog toka.
I ovde do izražaja dolaze saobraćajna nekultura i nepoznavanje pravila saobraćaja u kružnom toku, a dodatni problem predstavlja to što je sam kružni tog projektovan na uzbrdici, i vozila, kad su loši vremenski uslovi – proklizavaju. Problem predstavlja i spomenik koji umanjuje preglednost vozačima.
Spomenik zaklanja vidik pešacima, a zbog lošeg nagiba vozila često proklizavaju zimi zbog čega je bilo više udesa
ZBOG LOŠEG OSVETLJENJA, ULICA MOŠE PIJADE JE NEBEZBEDNA
Šesto kritično područje pripada zoni osnovnih škola Branko Radičević, Sveti Sava, Vidovdan i Vuk Karadžić, a takođe na ulicu Moše Pijade izlaze i tri predškolske ustanove.
Kako bi se nivo bezbednosti dece u ovoj ulici podigao na viši nivo, potrebno je kanalisati pešačke tokove, odnosno utvrditi glavne trajektorije kretanja dece ka školi, i na tim mestima postaviti pešačke prelaze. Veliki pomak je ipak načinjen obeležavanjem pešačkih prelaza crvenom bojom. Ipak, potrebno je i ukazati vozačima na povećano prisustvo dece u saobraćaju.
Pešački prelaz je ofarban upozoravajućom crvenom bojom koja je izbledela posle kratkog perioda
Takođe je potrebno postaviti metalne zaštitne ograde na pojedinim mestima, kako bi se pešacima onemogućilo prelaženje ulice van pešačkih prelaza, i kako bi se oni usmeravali na postavljene pešačke prelaze.
Veliki problem sa ulicom Moše Pijade je i loše osvetljenje, zbog čega je ta glavna gradska saobraćajnica ocenjena kao nebezbedna za noćni saobraćaj.
VOZILA PARKIRANA NA TROTOARU DODATNO UGROŽAVAJU PEŠAKE
Sedmo kritično područje je stari deo grada gde se nalaze i gradska pijaca, Ziđin Copper Bor, javna i državna preduzeća i robna kuća. To je najprometniji deo grada u periodu od 7 do 16 sati.
Problem u ovom delu grada predstavlja parkiranje, jer nema dovoljno parking mesta pa su vozila uglavnom na trotoaru dok su pešaci primorani da idi kolovozom.
Najprometniji deo grada tokom prepodneva
Kao hitna mera, predlaže se izgradnja parking garaže, veće i intezivnije kontrole saobraćajne policije, kao i saobraćajno-tehničke mere kojim bi se kanalisala pešačka kretanja.
Osmo krtično područje je deo “Šistekove” ulice gde se nalazi gradska bolnica i gradska crkva.
Zbog geometrije raskrsnice, urbanističe infrastrukture i oštre krvine na desno, ovaj deo je nepregledan. Dodatno komplikuje to što pomenutom ulicom prolazi i teretni saobraćaj ka nekadašnjem RTB-u Bor.
U nepreglednoj krivini sa pešačkim prelazom prolazi veliki broj dece ali i teški kamioni kompanije Ziđin
Velić posebno ističe nebezbedne staze kretanja učenika u selima Krivelj i Brestovac.
U ovim selima saobraćajni znaci “Zone škole” ili ne postoje ili su pokrivljeni da više nisu u funkciji. Do škole “Stanoje Miljković” u Brestovcu ne postoji trotoar, već se učenici kreću neobeleženim asfaltom kojim prolaze teški kamioni. Još uvek nije postavljen ni najavljeni “ležeći policajac”, kaže Velić, i upozorava da ne postoji čak ni obeleženi pešački prelaz dok je znak Zona škole samo iz jednog pravca i plave je boje koja za taj znak više nije u upotrebi u Srbiji.
On napominje i da su identični problemi i u zoni osnovne škole “Đura Jakšić” u Krivelju.
Tekst i fotografije preuzeti sa sajta brate.rs
