Danas je u Mašinsko-elektrotehničkoj školi u Boru održano predavanje na temu "Upotreba novih tehnologija u strateškom upravljanju bezbednošću saobraćaja u Boru".
Predavanje je ispred udruženja "Sigurne staze" održao Igor Velić, master inž. saobraćaja.
Predavanje je imalo za cilj razmenu iskustava i predstavljanje primera dobro prakse na primeru projekata na kojima radi strukovno udruženje za bezbednost saobraćaja i saobraćajno i urbanističko planiranje “Sigurne staze” iz Bora.
Velić je predstavio interaktivnu mapu pristupačnosti kao i mobilnu i web aplikaciju za osobe sa invaliditetom na teritoriji grada Bora pristupacnostbor.com. Ovo je prva aplikacija ovakve vrste u R. Srbiji i primer dobro prakse kako treba pristupiti rešavanju pristupačnosti saobraćajne i urbanističke infrastrukture za osobe sa invaliditetom.
Velić je prisutnima skrenuo pažnju na sve probleme sa kojima se susreću naši sugrađani sa vidljivim ili nevidljivim invaliditetom i izložio predlog mera kako doći do pristupačne saobraćajne i urbanističke infrastrukture.
Više o tome zašto grad Bor nije pristupačan za osobe sa invaliditetom pročitajte na narednom linku.
Na predavanju je bilo reči o trenutno aktuelnom projektu “Staze urbane mobilnosti na teritoriji grada Bora u sklopu kojeg Sigurne staze razvijaju GIS softver za urbanu mobilnost.
Velić je pristutnima predstavio rezultate istraživanja koje je uradilo udruženje Sigurne staze i izložio prednosti koje sa sobom nose zone 30, zone usporenog saobraćaja i biciklističke staze/trake.
Više o potrebama građana Bora za urbanom mobilnošću pročitajte na narednom linku.
Na kraju svog izlaganja Velić je predstavio i savremenu GIS platformu koja je razvijena u sklopu projekta “Sigurne staze i putanje kretanja učenika osnovnih i srednjih škola u Boru”.
Više o projektu na linku.
Glavni akcenat predavanja je bio na upotrebi i razvoju novih tehnologija koje mogu značajno doprineti ekološkijem, bezbednijem, jeftinijem i efikasnijem transportu ljudi i sredstava u urbanim sredinama. Ono što je ključno, razvojem inovativnih i revolucionarnih rešenja u saobraćaju mogu se zadovoljiti sve veće potrebe građana za drugačijim vrstama usluga koje saobraćajni sistem treba da im pruži.
Ulogu GIS-a u predstavljenim projektima možemo sagledati i iz koncepta “Humanog inžinjeringa” koji se kod nas praktično ne primenjuje, a koji zahteva drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog i urbanističkog prostora, uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju. Drugim rečima, GIS nam omogućava upravljanje i uređenje prostora koji se fokusira na čoveka i okreće stvarnim zahtevima i potrebama koje imaju krajnji korisnici.
Ovakva vrsta predavanja i saradnje su primer kako ljudi iz struke treba da sarađuju, da dele svoje znanje i iskustvo i da rade na unapređenju nauke i razvoju naučne misli.
Više o upotrebi GIS-a u urbanoj mobilnosti pročitajte na narednom linku.
Gordana Miletić Svirčev
