Posebnu pažnju u tekstu koji je pred Vama posvetiću kategoriji učesnika u saobraćaju sa kojima se do sada malo radilo, a to su osobe od 65 godina i starije. Njihova bezbednost u saobraćaju spada u najakteulniju temu bezbednosti saobraćaja poslednjih godina u svetu.
Naše bake, deke i roditelji po ugroženosti u saobraćaju su jedna od najrizičnijih starosnih kategorija. Generalno, u Srbiji putna infrastruktura, ulice, trotoari, pešački prelazi i zone velike atrakcije nisu prilagođene za bezbedan pešački saobraćaj, što se posebno odražava na ovu starosnu populaciju.
U periodu 2016. do 2018. godine u saobraćajnim nezgodama poginulo je ukupno 469 i povređeno 6.600 starijih lica. U proseku, godišnje u Srbiji u saobraćajnim nezgodama pogine oko 156 i biva povređeno više od 2.000 starijih lica. Drugim rečima, u proseku, svaki drugi dan jedno starije lice pogine u saobraćajnim nezgodama i svakoga dana bude povređeno oko 5 starijih lica.
Pogledajte video prilog Agencije za bezbednost saobraćaja
Osobe starije od 65.godina imaju slabije psiho-fizičke i motorne funkcije što jednim delom i dovodi do njihovog velikog stradanja u saobraćaju. Sa godinama dolazi do smanjenja vizuelnih i slušnih sposobnosti. Čulo vida smanjuje se za 25 odsto, dok se onima preko 80 godina starosti vidno polje sužava i do 50 procenata. Takođe, sa godinama se smanjuju i fizičke sposobnosti, usporavaju se pokreti, javlja se pad u snazi mišića, pad u koordinaciji pokreta i gubi se preciznost. U toj dobi dešavaju se duševne promene u karakternom i intelektualnom pogledu i dolazi do nemogućnosti realnog sagledavnja svojih sposobnosti. Od 50. godine života kosti postaju krtije, smanjuje se elastičnost mekih tkiva i snaga mišića te stoga su u nezgodi često dolazi do preloma, nogu, ruku, kuka, rebara itd. To je period kada se javljaju hronične bolesti, problemi sa pamćenjem, mogućnost demencije itd.
U saobraćajnim nezgodama lica starija od 65 godina najviše smrtno stradaju kao pešaci (45%), skoro svaki drugi poginuli, a zatim u svojstvu vozača (40%) i na kraju kao putnici u vozilu (15%). Skoro svaki drugi poginuli biciklista, svako treće poginulo lice na traktoru i skoro svaki peti poginuli mopedista su stariji od 65 godina.
Zbog svega navedenog su starija lica u svojstvu pešaka i biciklista, proglašeni ranjivom kategorijom učesnika u saobraćaju, od strane Svetske zdravstvene organizacije.
Pogledajte video prilog Agencije za bezbednost saobraćaja
Najveći broj naših starijih sugrađana je stradao prilikom prelaska ulice. Odgovornost se tu nalazi i na jednoj i drugoj strani. Postoji veliki broj vozača koji ne poštuju saobraćajnu signalizaciju i saobraćajne propise te svesno time dovode i svoj i tuđi život u opasnost. Dok sa druge strane, dobar deo pešaka ulicu prelazi van pešačkog prelaza, provlači se pored parkiranih i zaustavljenih vozila, ne uverava se pre nego što stupi na kolovoz, prilikom prelaska kolovoza koriste mobilni telefon i slušalice itd.
Dva glavna uzroka saobraćajnih nezgoda sa starijim licima koja su evidentirana od strane policijskih službenika koji vrše uviđaj saobraćajne nezgode su neprilagođena ili nepropisna brzina kretanja vozila i propusti vozača koji se odnose na nepravilno sgaledavanje saobraćajne situacije.
Moja molba za vozače je da prema starijim licima budu humani i solidarni, da ih poštuju u saobraćaju, da shvate i razumeju njihove sposobnosti i mogućnosti, da im daju prednost ako su pešaci, a ako ih uoče kao vozače, da budu strpljivi za njihove eventualne usporene reakcije i da budu spremni na eventualne greške.
Pogledajte potresnu ispovest Gorane Stanković u produkciji Agencije za bezbednost saobraćaja iz serijala “Lična priča”
Takođe, da brzinu kretanja vozila prilagode: osobini i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja, i drugim saobraćajnim uslovima tako da mogu blagovremeno da se zaustave pred svakom preprekom. I da obrate pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz. I kada vozilom prilaze pešačkom prelazu da svoju brzinu prilagode tako da u svakoj situaciji koju vide ili predvide mogu da bezbedno zaustave svoje vozilo ispred pešačkog prelaza.
Savet za starije sugrađane je da budu svesni svojih sposobnosti i mogućnosti, da ulicu isključivo prelaze na pešačkom prelazu ili da koriste podzemni i nadzemni prolaz za pešaka, da se pre stupanja na kolovoz uvere da li je bezbedno, da prilikom prelaska ulice ne koriste mobilni telefon i slušalice i da se ne provlače pored parkiranih i zaustavljenih vozila.
Kada u saobraćaju učestvuju kao biciklisti da obavezno koriste svetla na biciklima u noćnim uslovima, postavljanje raznih reflektujućih elemenata na bočnim, prednjem i zadnjem delu bicikala i nošenje svetle odeće (naročito odeće sa retroreflektujućim elementima ili retroreflektujući prsluci) u noćnim uslovima i uslovima smanjene vidljivosti.
Pogledajte video prilog Agencije za bezbednost saobraćaja – simulacija nezgode pri brzini od 10km/h
Mere usmerene ka unapređenju bezbednosti starijih lica kao pešaka i biciklista potrebno je posebno preduzimati u centralnim gradskim zonama, gde je veća kocentracija starijih lica u saobraćaju, u blizini parkova, medicinskih centara, gerontoloških centara, tržnih centara, pijaca, škola, penzionerskih domova, pešačkih zona i drugih ustanova gde se okupljaju starija lica. Takođe je potrebno nove ili rekonstruisane ulice, trotoare, pešačke staze, biciklističke staze, stepenice, rampe itd. projektovati u sladu sa humanim inženjeringom.
Na pomenutim lokacijama je neophodan drugačiji pristup saobraćajnom oblikovanju prostora, uz primenu logičkih i jednostavnih rešenja za sve učesnike u saobraćaju, a posebno za naše najstarije sugrađane, imajući u vidu njihovog ponašanje i karakteristike. Nama u Srbiji je potrebna revolucija ideja, projekata i idejnih rešenja u u oblasti bezbednosti saobraćaja. Ideju koju ću izložiti u ovom tekstu je primena "Humanog inženjeringa", koncepta koji se u osnovi fokusira na čoveka i okreće stvarnim zahtevima i problemima koje imaju korisnici. Ovaj princip zapravo predstavlja skup saobraćajnih, urbanističkih, građevinskih, arhitektonskih i drugih mera sa ciljem formiranja jedinstvenog, bezbednog, ambijentalno prihvatljivog i podjednako dostupnog prostora za sve korisnike. Posebna pažnja mora se posvetiti osobama sa određenom vrstom invaliditeta kojima bi trebalo obezbediti adekvatnu infrastrukturu i podršku, kako bi svi korisnici imali podjednako pravo i mogućnost za učešće u saobraćaju.
U skladu sa tim treba dodatno osvetliti nesemaforizovane pešačke (biciklističke) prelaze, saobraćajnom signalizacijom i opremom smanjiti najveću dozvoljenu brzinu kretanja vozila u zonama atrakcije za starija lica, semafore dodatno opremiti tasterima za najavu pešaka i zvučnim signalima koji najavljuju kada je dozvoljen prelaz za pešake, prilikom projektovanja novih ili rekonstrukcije postojećih ulica planirati biciklističke staze ili trake, gde god je to moguće, i dr;
Drugim rečima, potrebno projektovati sistem koji će greške ispravljati. Dok će uspeh u bezbednosti saobraćaja zavisiti od toga koliko će društvo biti spremno da proširi krug odgovornih za saobraćajne nezgode.
OSTANITE KOD KUĆE!
Literatura
- Pregledni izveštaj, Bezbednost starijih (65+) lica u saobraćaju, Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, Beograd, jul 2019. god.
- Pregledni izveštaj, Bezbednost lica starijih od 65 god. u svojstvu bicikliste, Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, Beograd, jul 2019. god.
- Pregledni izveštaj, Bezbednost lica starijih od 65 god. u svojstvu pešaka, Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, Beograd, jul 2019. god.
- Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (Službeni glasnik RS", br. 41 od 2. juna 2009, 53 od 29. jula 2010, 101 od 30. decembra 2011, 32 od 8. aprila 2013 - US, 55 od 23. maja 2014, 96 od 26. novembra 2015 - dr. zakon, 9 od 5. februara 2016 - US, 24 od 26. marta 2018.)
- Bezbednost starijih lica (65+) u-saobraćaju na teritoriji grada Bora link
- Zona usporenog saobraćaja Bambi Bor link