Dunavski centar, u okviru Transnacionalnog programa Dunav koji finansira Evropska unija, sprovodi projekat “Danube Cycle Plans” koji ima za cilj da podrži razvoj održivog načina korišćenja bicikala u okviru sistema javnog saobraćaja, kao i u turističke svrhe, uz poštovanje bezbednosti biciklista, balansirane mogućnosti pristupa urbanim i ruralnim područjima kao i popularizaciju korišćenja bicikala u svrhu transporta. Projekat je deo THE PEP Partnership on Cycling (UNECE/WHO).
Nacionalna strategija za razvoj biciklizma Republike Srbije predstavljaće jedinstven rukovodeći dokument, koji se, u smislu saobraćajne politike, sveobuhvatno bavi principima biciklističkog saobraćaja i svim njegovim aspektima, koji postavlja osnovne pretpostavke, daje smernice za njegov razvoj ili postavlja konkretne ciljeve.
Kao generalni problem se može izdvojiti nejasan koncept razvoja biciklizma u Republici Srbiji koji se ogleda u nedovoljnoj posvećenosti pažnje izgradnji neophodne infrastrukture koja nije u skladu sa najnovijim trendovima.
Prema podacima iz 2017. godine, u gradu Nišu postoje izgrađene biciklističke staze u dužini manjoj od 10 km, u Novom Sadu preko 100 km, u Subotici oko 15 km, u Beogradu oko 100 km. Sada se postavlja pitanje da li je ovo dovoljno i šta je sa drugim gradovima u Srbiji u kojima ne postoji biciklistička infrastruktura?
Razvoj biciklizma predstavlja i jedan od ključnih prioriteta Evropske unije, te s tim u vezi Republika Srbija je na svom evropskom putu u obavezi da uskladi i ove zahteve. Naročito treba pomenuti nekoliko dokumenata usvojenih od strane Evropske komisije kao što su Bela knjiga – Putokaz za jedinstveno evropsko transportno područje i Zelena knjiga – Ka novoj kulturi urbane mobilnosti. U ovim dokumentima su postavljeni ciljevi koji podrazumevaju postepeno smanjenje korišćenja automobila sa konvencionalnim gorivom u gradovima do 2050. godine. Ovako nešto je moguće uraditi jedino kvalitetnom mrežom javnog prevoza, uz efikasno korišćenje bicikla kao značajnog oblika prevoza u gradovima.
Više o tome kako unaprediti biciklistički saobraćaj u Srbiji pročitajte na narednom linku
Istovremeno treba napomenuti da je Republika Srbija pristala na uslove nove metodologije priključivanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Unutar ove nove metodologije naročito je značajno istaći Zelenu agendu i održivu povezanost u kojoj su definisane obaveze na polju saobraćajne politike i životne sredine i klimatskih promena.
Cilj Strategije je prepoznavanje biciklističkog prevoza kao ekvivalentnog načina prevoza i njegova integracija sa drugim načinima prevoza. Biciklistički saobraćaj je zdrav, ekološki prihvatljiv i čini gradove pogodnijim mestom za život. Ovakav način prevoza je brz i efikasan i zahteva manje prostora od motornog saobraćaja uz istovremeni ogroman uticaj na smanjivanje zagađenosti životne sredine i mogućnosti nastanka bolesti usled nedovoljnog kretanja stanovništva. Povećanje učešća bicikla u ukupnom obimu korišćenih prevoznih sredstava u gradovima značajno smanjuje zagađenje vazduha i nivo buke. Istovremeno to znači i smanjivanje emisije štetnih izduvnih gasova koji nastaju korišćenjem automobila koji se smatraju glavnim uzrokom respiratornih bolesti.
Ilustracija: www.bicyclenetwork.com.au
U tom smislu treba značajno razvijati biciklizam u svim delovima Republike Srbije što podrazumeva sledeće:
- Reorganizaciju celokupnog transportnog sistema obezbeđivanjem odgovarajućeg prostora i infrastrukture koji će doprineti izboru biciklizma i pešačenja umesto drugih oblika transporta;
- Značajno povećati bezbednost biciklista i broj smrtnih slučajeva i ozbiljnih povreda;
- Uključiti biciklizam u zdravstvenu politiku Republike Srbije, a naročito u delu koji se bavi nezaraznim bolestima i gojaznošću;
- Uključiti biciklizam u ekološku politiku Republike Srbije, a naročito u delu koji se bavi zagađenjem vazduha i bukom;Učiniti biciklizam jednim od značajnih oblika turističke ponude Republike Srbije;
- Omogućiti građanima da lakše nabavljaju nove bicikle, poprave stare ili ih modifikuju u električne bicikle;
- Stvoriti pozitivnu klimu i kreirati obrazovne modele koji bi omogućili da deca, od najmlađih uzrasta, u svojim školskim ustanovama uče da voze bicikl.
Kako su koristi i benefiti razvoja biciklizma sveobuhvatni, kompleksni, izrazito slojeviti, difuzni i višestruki, oni nužno zahtevaju i set mera optimalnog razvoja biciklizma koji je iste prirode, tj. koji je dovoljno sveobuhvatan i širok da omogući ostvarivanje ciljeva u punom obimu.
Mere neophodne za ostvarivanje ciljeva Strategije podrazumevaju kooperaciju različitih institucija i sektora društva, odnosno sinergiju napora svih relevantnih društvenih činilaca – nadležnih ministarstava, instituta, eksperata, organizacija civilnog društva, jedinica lokalne samouprave i svih ostalih relevantnih aktera.
Sveobuhvatnu kooperaciju predviđaju i smernice Pan-evropskog master plana za promociju biciklizma od maja 2021. godine, koje identifikuju potrebu za saradnjom čitavog spektra ustanova, sa fokusom na ministarstva „zdravlja, životne sredine, saobraćaja i infrastrukture, obrazovanja, turizma, unutrašnjih poslova i finansija“.
Konstruktivnim zajedničkim pristupom svih navedenih aktera omogućavaju se neophodni postupci i procesi, odnosno realizacija sledećih mera predviđenih Strategijom:
- Izgradnja, razvoj i održavanje biciklističke infrastrukture;
- Generisanje i dalji razvoj usluga neophodnih za razvoj biciklizma;
- Edukacija o biciklizmu i promocija biciklizma na svim nivoima;
- Institucionalni razvoj biciklizma;
- Modifikacija i dopuna postojećih regulativa;
- Kontinuirano praćenje i analiza stanja biciklizma.
Vladimir Đumić, koordinator Radne grupe za izdradu strategije za biciklizam
Igor Velić, master inž. saobraćaja
Naslovna fotografija: www.intelligenttransport.com
