Današnja kolumna biće posvećena pešacima i razmerama njihovog stradanja u saobraćaju. Pošto su oni jedna od najranjivih kategorija učesnika u saobraćaju, pokušaću da rasvetlim uzroke koji dovode do njihovog stradanja i da čitaocima predstavim podatke od javnog značaja.
U izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja se navodi da je periodu od 2016. do 2020. god. u Boru smrtno stradalo dvoje pešaka, dok je njih 86 pretrpelo teže/lakše telesne povrede. Najviše nastradalih pešaka u našem gradu je među licima starosti preko 65 godina. Kao najčešća grupa uticajnih faktora nastanka nezgode sa pešacima je vozač-nepromišljenje radnje. Dok je najviše pešaka stradalo u oktobru i novembru.
Izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja R. Srbije
U proseku, godišnje u Srbiji pogine oko 150 pešaka i biva povređeno oko 2.900 pešaka. Drugim rečima, u proseku, skoro svaki drugi dan jedan pešak pogine i svakog dana bude povređeno oko 8 pešaka!
U istraživanju koje je sprovelo udruženje Sigurne staze najveći procenat ispitanika je bezbednost saobraćaja u Boru ocenio dobrom ocenom (37%), a potom sledi dovoljna ocena (34%). S druge strane, svega 3% ispitanika smatra da je bezbednost saobraćaja u Boru odlična. Razlog ovako loših ocena stanja bezbednosti saobraćaja u Boru, može biti povezan i sa lošim ocenama građana o tome kakvo je postupanje vozača prema ranjivim učesnicima u saobraćaju (pešaci, biciklisti, deca, osobe sa invaliditetom i slično). Najveći procenat ispitanika (37%) postupanje vozača ocenjuje dovoljnom ocenom, a potom slede dobra (28%) i nedovoljna (27%) .
Više o rezultatima istraživanju možete pročitati na narednom linku
Zbog gore navedenih problema smo pokrenuli projekat "Staze urbane mobilnosti za grad Bor(mobilitybor.com)" u kome smo izložili mere za unapređenje bezbednosti ranjivih učesnika u saobraćaju na teritoriji grada Bora.
Najčešći uticajni faktor od strane vozača koji je doprineo nastanku saobraćajne nezgode sa poginulim i povređenim pešacima je neprilagođena brzina uslovima saobraćaja i stanju puta.
Ne znam da li ste znali da je sudar vozila koje se kreće brzinom od 40 km/h sa pešakom ekvivalentan padu sa drugog sprata zgrade, sudar pri brzini od 60 km/h padu sa petog sprata zgrade, dok pri sudarnoj brzini od 80 km/h padu sa osmog sprata zgrade.
Pri brzini od 30 km/h smrtno strada 10% pešaka;
Pri brzini od 40 km/h smrtno strada 20% pešaka;
Pri brzini od 50 km/h smrtno strada 40% pešaka;
Pri brzini od 60 km/h smrtno strada 80% pešaka.
Najčešći uticajni faktori od strane pešaka koji su doprineli nastanku saobraćajne nezgode sa poginulim i povređenim pešacima su neoprezno stupanje pešaka na kolovoz, a da se prethodno nije uverio da to može bezbedno da učini.
Iako se smatra da za pešačenje nije potrebna bilo kakva obuka, ipak postoje pravila kojih se treba pridržavati da bi se izbegle rizične situacije. Poražavajuće je da je u našoj zemlji saobraćajno vaspitanje i obrazovanje koje se sprovodi u predškolskim ustanovama i osnovnoj školi na jako niskom nivou i zavisi od malog broja pojedinaca koji se istinski trude da obuče decu za bezbedno učestvovanje u saobraćaju, dok sistemsko delovanja kroz školske programe praktično ne postoji.
Više o našem projektu "Siguran smer-vodič kroz osnovna pravila saobraćaja pročitajte na narednom linku
Takođe, greške koji pešaci prave i koje dovode do saobraćajanih nezgoda su prelaženje ulice van pešačkog prelaza, neuveravanje prilikom prelaska ulice i loše procene saobraćajne situacije, provlačenje između zaustavljenih i parkiranih vozila, iznenadno istrčavanje i pretrčavanje ulice, korišćenje mobilnog telefona i slušalica prilikom prelaska ulice, prelaženje ulice na crvenom svetlu itd.
U izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja za grad Bor se navodi da 27,9% pešaka prelazi ulicu kada im je prelazak zabranjen crvenim svetlom. Nešto manji procenat pešaka prelazi ulicu van obeleženog pešačkog prelaza, njih 15,9%. Takođe, 5,5% pešaka imalo je ometenu pažnju prilikom prelaska ulice usled korišćenja telekomunikacionih uređaja.
Savet za vozače kada prolaze pored zona velike atrakcije, škola, dečijih igrališta, sportskih terena, parkova, bolnica, staračkih domova, šopin molova itd. da obrate pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz. I kada vozilom prilaze pešačkom prelazu da svoju brzinu prilagode tako da u svakoj situaciji koju vide ili predvide mogu bezbedno da zaustave svoje vozilo ispred pešačkog prelaza. Takođe, na delu puta na kome se kreću deca i na kome postoje saobraćajni znaci o učešću dece u saobraćaju, da voze sa naročitom opreznošću, tako da mogu blagovremeno da zaustave svoje vozilo. Nije redak slučaj da deca zavedena igrom, „izlete“ na put za loptom, ne obraćajući dovoljno pažnje na situaciju u saobraćaju.
Nepregledan pešački prelaz, zaklonjen parkingom ili zelenilom, predstavlja poseban izazov za vozače, jer nemaju uvid u kretanje pešaka. Kada se krećete vozilom na putu koje ima najmanje dve trake u istom smeru, morate zaustaviti vozilo ukoliko se vozač vozila iz desne trake zaustavio na pešačkom prelazu. Vozači ne smeju da obilaze vozilo koje se zaustavilo da bi propustilo pešake!
Ne znam da li ste znali da pešaci najviše smrtno stradaju u vreme sumraka i ''prvog mraka''.
Pešake u tamnoj odeći, u noćnim uslovima, uočavamo tek na 26m. Ako se krećemo 50km/h, za jednu sekundu auto prelazi 14m. U najboljem slučaju vozaču je potrebna jedna sekunda da reaguje i pri ovoj brzini, u normalnim uslovima, zaustavni put vozila je 27m, tako da već imamo incidentnu situaciju. Situacija je znatno gora ako je kolovoz klizav (kiša, sneg, poledica) pošto je tad zaustavni put vozila duži.
Takođe, uočavanje pešaka u dobroj meri zavisi i od položaja izvora svetlosti kod pešačkih prelaza. U slučaju krivina i prevoja izvore svetlosti treba postavljati ispred pešačkog prelaza, gledano iz smera saobraćajnog toka, pošto je pešak tad vidljiv efektom negativne siluete. Dok, što se tiče pravog puta, izvore svetlosti treba postavljati iznad pešakog prelaza, pošto je pešak tad vidljiv efektom pozitivne siluete.
Više o potrebi da se osvetle pešački prelazi u Boru pročitajte na narednom linku
U svetu postoji veliki broj idejnih i praktičnih rešenja za osvetljavanje pešačkih prelaza saobraćajnom opremom i potrebna je samo želja, volja, stručnost i znanje kreatora sistema u Gradskoj upravi Bor da se taj problem reši. Naravno potrebno je apelovati i na pešake da u noćnim uslovima nose svetliju odeću i obuću i da ne prelaze ulicu van pešačkog prelaza.
Osvetljavanjem pešačkih prelaza pored aspekta bezbednosti svih učesnika u saobraćaju dobili bi i znatno vizuelno ulepšavanje grada Bora. I grad Bor bi bio prvi u Srbiji koji bi imao ovako nešto inovativno, praktično i kreativno. Takođe, verujem da bi i drugi gradovi i opštine širom Srbije pratili naš primer.
Ne vidim u čemu je problem da GU Bor svake godine đacima podeli svetloodbojne prsluke, narukvice, priveske, nalepnice itd. kako bi deca kao pešaci bila vidljivija u saobraćaju ostalim učesnicima. Ne iziskuje veliki trošak, a dovodi do veće bezbednosti dece kao pešaka. U saobraćaju važi pravilo “vidi i budi viđen”.
Ako želimo da smanjimo broj nezgoda i sačuvamo ljudske živote u Boru potrebna nam je revolucija ideja, projekata, praktičnih rešenja i upotreba novih tehnologija koji će tome doprineti. Kao i sistemsko delovanje kroz institucije.
I na kraju, svaki učesnik u saobraćaju (pešak, vozač, bicilista, motociklista…) je dužan da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaja, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost.
Svi smo mi kao vozači imali negativna i traumatična iskustva sa pešacima koji ne poštuju saobraćajne propise. Sa druge strane, svi smo mi kao pešaci imali negativna iskustva sa bahatim vozačima koji ne poštuju pravila saobraćaja. I svi mi u saobraćaju pravimo svesne ili nesvesne, namerne ili nenamerne, iz znanja Ili neznanja propuste i greške u saobraćaju u kojima ugrožavamo sebe i druge. Što bi rekao veliki Ruski pisac F.M. Dostojevski u svetskom remek delu Braća Karamazovi, “Svi su krivi za sve”.
Svako od nas bi trebao da da sve od sebe da do nezgode ne dođe!
Literatura
- Pregledni izveštaj, Bezbednost pešaka u saobraćaju, Agencija za bezbednost saobraćaja R. Srbije, oktobar 2018. god.
- Izveštaj o osnovnim pokazateljima stanja bezbednosti saobraćaja u periodu od 2016. do 2020. godine za grad Bor, Agencija za bezbednost saobraćaja R. Srbije,
- Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (Službeni glasnik RS", br. 41 od 2. juna 2009, 53 od 29. jula 2010, 101 od 30. decembra 2011, 32 od 8. aprila 2013 - US, 55 od 23. maja 2014, 96 od 26. novembra 2015 - dr. zakon, 9 od 5. februara 2016 - US, 24 od 26. marta 2018.)
- Osvetliti pešačke prelaze u Boru: link
