Započinjemo seriju tekstova preuzetih sa pravniportal.com i časopisa Advokatska kancelarija u cilju povećanja bezbednosti u saobraćaju. Ovom prilikom upućujemo izrazitu zahvalnost gospodinu Nenadu Jevtiću, dipl. pravniku, na dozvoli korišćenja tekstova, objašnjenja, stručnih tumačenja i analiza, koja će nam svima pomoći u poimanju jedne tako složene tematike, kao što je bezbednost u saobraćaju.
U nastavku prenosimo kompletan tekst pod nazivom" Da li je komunalna milicija nadležna za saobraćajne prekršaje?" objavljenog na pravniportal.com, koji u celosti možete pročitati na sledećem linku.
Na pitanje postavljeno u naslovu, Nenad Jevtić kaže:
Odmah da kažem, i dalje nije, a to ću u nastavku i obrazložiti.
Radom komunalne policije, odnosno po novom milicije, već sam se bavio u raznim tekstovima (Ko je nadležan za buku u stambenim zonama?, Ovlašćenja komunalne policije kod primene sredstava prinude) objavljivanim na Pravnom portalu. Poslednji u nizu bio je osvrt na novi zakon, tekst „Da li će milicija efikasnije održavati komunalni red od policije?“, gde sam razmatrao pitanja opravdanosti donošenja novog zakona, te pitanja nadležnosti i ovlašćenja ove službe. Između ostalog, u tom komentaru bavio sam se i pitanjem iz naslova ovog teksta, kojim sam se bavio i u posebnim tekstovima objavljivanim u časopisu Advokatska kancelarija i na Pravnom portalu (Nadležnost komunalne policije u vezi parkiranja i zaustavljanja vozila, Nadležnost komunalne policije u vezi saobraćajnih prekršaja, Nadležnost lokalne samouprave da propisuje saobraćajne prekršaje).
Na početku, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Da ne bude zabune i pogrešnog tumačenja namere, ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu niti optužiti za nešto. U pitanju su samo konstatacije i citiranje onoga što je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje uopštenih pitanja koja načelno zahtevaju odgovore. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema.
Važno da napomenom, svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički.
Konkretan povod za pisanje ovog komentara je Odluka o komunalnoj miliciji („Sl. list grada Beograda“, br. 101/2019) u daljem tekstu: Odluka, koja se primenjuje od 20. novembra 2019. god.
Zašto je ova odluka tako bitna? Zato, što po pravilu, odluke koje donosi lokalna vlast u Beogradu predstavljaju uzor (praktično matricu za prepisivanje) za odluke drugih lokalnih samouprava, što je i logično, jer je Beograd najveći i glavni grad u državi. A postupanje ove službe u Beogradu (pa čak i greške koje se čine) predstavlja matricu za rad tih službi po ostatku Srbije. Dakle, jasno je zašto je navedena odluka apostrofirana.
1. Poslovi komunalne milicije
Da razjasnim odmah na početku, komunalna milicija nije nikakva policija niti je to ikada bila, pa ni u vreme dok se zvala komunalna policija. Izmenjen je deo naziva, ali njena svrha i nadležnosti su ostali isti.
Zakon o policiji („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018) u članu 3. kaže, policija predstavlja organizovan način obavljanja zakonom uređenih poslova, koju čine policijski službenici koji, u obavljanju policijskih i drugih unutrašnjih poslova, štite i unapređuju bezbednost građana i imovine, poštujući Ustavom zajemčena ljudska i manjinska prava i slobode i druge zaštićene vrednosti u demokratskom društvu, uz mogućnost upotrebe sredstava prinude u skladu sa Ustavom i zakonom. A prema članu 2. istog zakona unutrašnji poslovi su zakonom utvrđeni poslovi državne uprave, koje obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), a čijim obavljanjem se ostvaruje i unapređuje bezbednost građana i imovine, pruža podrška vladavini prava i obezbeđuje ostvarivanje Ustavom i zakonom utvrđenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, kao i drugi, sa njima povezani poslovi iz utvrđenog delokruga i nadležnosti tog ministarstva.
Znači, policija je organ državne uprave.
Komunalna milicija je organ lokalne samouprave nadležan u oblastima i pitanjima komunalne delatnosti. Jer, član 2. Zakona o komunalnoj miliciji („Sl. glasnik RS“, br. 49/2019) – u daljem tekstu: Zakon, kaže da jedinica lokalne samouprave obrazuje komunalnu miliciju kao unutrašnju organizacionu jedinicu u sastavu jedinstvenog organa opštinske, odnosno gradske uprave ili uprave obrazovane za pojedinu oblast. Komunalna milicija se obrazuje na teritoriji opštine, grada i grada Beograda (jedinice lokalne samouprave), za zakonom određene poslove čijim obavljanjem se obezbeđuje izvršavanje nadležnosti jedinice lokalne samouprave u oblastima, odnosno pitanjima komunalne delatnosti, zaštite životne sredine, ljudi i dobara i obezbeđuje zaštita i održava red u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata, kao i obezbeđuje nesmetano obavljanje zakonom određenih poslova iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave. A jedinice lokalne samouprave mogu zaključiti sporazum o saradnji na osnovu kojeg obrazuju zajedničku organizacionu jedinicu komunalne milicije.
Prema članu 5. Odluke poslovi komunalne milicije u gradu Beogradu su (citiram onako kako piše u Odluci, u tekstu štampanog izdanja „Sl. lista grada Beograda“, koje je zvanično glasilo i jedino relevantno):
1) održavanje komunalnog i drugog zakonom uređenog reda od značaja za komunalnu delatnost, sprečavanjem narušavanja, odnosno uspostavljanjem narušenog komunalnog reda, a naročito:
– sprečavanje ometanja u vršenju komunalnih delatnosti i zaštita komunalnih objekata od prljanja, oštećivanja i uništavanja;
– zaštita površina javnih namena od bespravnog zauzeća i oštećivanja (ostavljanjem vozila, stvari i drugih predmeta, zapreka za vozila, postavljanjem privremenih montažnih objekata i slično);
– suzbijanje nedozvoljenog obavljanja delatnosti na površinama javne namene i drugim javnim mestima;
– sprečavanje radnji kojima se narušava opšta uređenost naselja (prljanje i oštećivanje fasada i drugih spoljnih delova zgrada i drugih objekata, ispisivanje grafita; lepljenje plakata, kao i kontrola uklanjanja snega i leda sa površina javne namene, površina u javnom korišćenju i ostalih površina);
– sprečavanje radnji kojima se narušava uređenost postavljanja objekata i uređaja na površinama javne namene i površinama u javnom korišćenju, izvođenje kulturnog i artističkog programa na tim površinama (postavljanje, prljanje i oštećivanje urbane opreme i urbanog mobilijara, kao što su namenski montažni objekti, oprema za igru i rekreaciju, javne česme i fontane, klupe, žardinjere i drugo, izvođenja kulturnog i artističkog programa bez odobrenja), kao i kontrola izvršavanja propisanih obaveza u pogledu postavljanja objekata i uređaja i odobrenja za izvođenje kulturnog i artističkog programa;
– kontrola postavljanja sredstava za oglašavanje na javnim i drugim površinama;
– održavanje i zaštita čistoće na javnim površinama (ostavljanje građevinskog šuta i drugog otpada na površinama javne namene; izlivanje otpadnih voda i druge nečistoće na površine javne namene, kao i vršenje drugih radnji kojima se narušava urednost i čistoća Grada);
– kontrola održavanja komunalne zoohigijene i načina držanja i izvođenja kućnih ljubimaca;
– obezbeđivanje poštovanja kućnog reda u stambenim zgradama;
– parkiranje (sprečavanje parkiranja na mestima na kojima se ometa korišćenje puta i odvijanje saobraćaja, pristup objektu, protivpožarnom putu i stepenicama, kontrola korišćenja parkirališta u skladu sa propisom i signalizacijom, parkiranja na rezervisanim parking mestima i sl.);
2) vršenje kontrole nad primenom zakona i drugih propisa i opštih akata iz oblasti komunalne i drugih delatnosti iz nadležnosti Grada:
– kontrola upotrebe simbola i imena grada;
– sprečavanje radnji kojima se narušava prljanje i oštećivanje spomenika, spomen-ploča i skulpturalnih dela;
– održavanje reda na vodenom prostoru (zaštita voda, korišćenje mesta za postavljanje plovnih objekata i dr.) i obalama reka;
– kontrola postavljanja balon-hala sportske namene, privremenih objekata, tezgi, objekata za obavljanje menjačkih poslova, bašti ugostiteljskih objekata i drugih pokretnih objekata na javnim površinama;
3) ostvarivanje nadzora u javnom gradskom, prigradskom i drugom lokalnom saobraćaju, u skladu sa zakonom i propisima grada, koji se odnosi naročito na:
– javni linijski, vanlinijski i poseban linijski prevoz putnika (nesmetano odvijanje linijskog prevoza putnika, prijem i iskrcavanje putnika u javnom linijskom i vanlinijskom prevozu putnika na stajalištima koja su za to određena i dr.);
– taksi prevoz (otkrivanje nelegalnog taksi prevoza, korišćenje taksi stajališta u skladu sa propisom i horizontalnom i vertikalnom signalizacijom, sprečavanje parkiranja taksi vozila van taksi stajališta, urednost i čistoća taksi vozila i dr.);
4) zaštita životne sredine, a naročito u oblasti: zaštite od buke, zaštite vazduha od zagađivanja, zaštite prirode i zaštićenih područja koja proglašava nadležni organ grada, kontrole nad skupljanjem, transportom, skladištenjem, tretmanom i odlaganjem komunalnog, inertnog i neopasnog otpada i dr;
5) zaštita opštinskih i nekategorisanih puteva, ulica i državnih puteva iz nadležnosti grada i pripadajućih putnih objekata od nepropisnog zauzeća i oštećivanja, odnosno svakog činjenja kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti put ili ometati odvijanje saobraćaja na putu, kao i zaštita biciklističkih i pešačkih staza, saobraćajnica u naselju, saobraćajnih oznaka i signalizacije;
6) zaštita kulturnih dobara i drugih javnih objekata od značaja za grad i gradsku opštinu;
7) podrška sprovođenju propisa kojima se obezbeđuje nesmetano odvijanje života u Gradu, očuvanje dobara i izvršavanje drugih zadataka iz nadležnosti Grada;
8) vršenje kontrole nad primenom zakona kojim se uređuju državni simboli, osim u odnosu na državne organe, grad i imaoce javnih ovlašćenja (kontrola upotrebe zastave, himne ili grba Republike Srbije, zloupotreba zastave ili grba Republike Srbije za obeležavanje robe ili usluge, kontrola isticanja grba ili zastave strane države i dr.);
9) drugi poslovi, u skladu sa zakonom.
Zakon u članu 10. kaže da su poslovi komunalne milicije:
1) održavanje komunalnog i drugog zakonom uređenog reda od značaja za komunalnu delatnost;
2) vršenje kontrole nad primenom zakona i drugih propisa i opštih akata iz oblasti komunalne i drugih delatnosti iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave;
3) ostvarivanje nadzora u javnom gradskom, prigradskom i drugom lokalnom saobraćaju, u skladu sa zakonom i propisima jedinice lokalne samouprave;
4) zaštita životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata od značaja za jedinicu lokalne samouprave;
5) podrška sprovođenju propisa kojima se obezbeđuje nesmetano odvijanje života u jedinici lokalne samouprave, očuvanje dobara i izvršavanje drugih zadataka iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave;
6) vršenje kontrole nad primenom zakona kojim se uređuju državni simboli, osim u odnosu na državne organe, organe teritorijalne autonomije, jedinica lokalne samouprave i imaoce javnih ovlašćenja;
7) drugi poslovi, u skladu sa zakonom.
Stav 2. navedenog člana kaže da se održavanjem reda iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra održavanje reda, naročito, u oblastima, odnosno pitanjima: snabdevanja vodom; odvođenja otpadnih i atmosferskih voda; javne čistoće; prevoza i deponovanja zemlje i ostalog rastresitog materijala; prevoza i deponovanja komunalnog i drugog otpada; ulica, opštinskih i nekategorisanih puteva; saobraćajnih oznaka i signalizacije; parkiranja; prevoza putnika u gradskom i prigradskom, odnosno lokalnom saobraćaju; taksi prevoza; postavljanja privremenih poslovnih objekata; zaštite od buke u životnoj sredini; kontrole radnog vremena subjekata nadzora; održavanja komunalnih objekata, pijaca, grobalja, parkova, zelenih i drugih javnih površina, javne rasvete, stambenih i drugih objekata, u skladu sa zakonom. Dalje kaže da se poslovi iz stava 1. tačka 2) i stava 2. ovog člana ne odnose na nadležnosti inspekcije utvrđene zakonom kojim se uređuju komunalne delatnosti i zakonom kojim se uređuju putevi, te da komunalna milicija u obavljanju poslova sarađuje sa komunalnom milicijom drugih jedinica lokalne samouprave, razmenjuje podatke i obaveštenja i ostvaruje druge oblike zajedničkog rada u okviru uzajamnog pružanja stručne pomoći.
Na prvo čitanje vidimo da su Odlukom poslovi komunalne milicije u Beogradu precizirani i dodatno prošireni, u odnosu na ono što piše u Zakonu, pa se postavlja pitanje da li je to učinjeno u skladu sa zakonom?
Recimo, komunalna milicija grada Kikinde nema tako široka ovlašćenja prema Odluci o obrazovanju i unutrašnjem uređenju komunalne milicije grada Kikinde („Sl. listu grada Kikinde“, br. 20/2019), gde su poslovi komunalne milicije prepisani iz Zakona.
I sad pre nego što pređem na ono što me stvarno zanima, moram da ukažem da postoji i jedna neverovatna dužnost komunalne milicije grada Beograda, kojom sam se bavio u posebnom tekstu „Čudne dužnosti komunalne milicije u Beogradu“, koji će takođe biti objavljen na Pravnom portalu.
2. Da li je lokalna samouprava nadležna da propisuje saobraćajne prekršaje?
Inače, Odluku je usvojila Skupština Grada Beograda na sednici održanoj 12. novembra 2019. god., i to na osnovu (citat iz preambule): „ čl. 4. i 7. Zakona o komunalnoj miliciji („Službeni glasnik RS”, broj 49/19), člana 25. stav 1. tačka 10. i člana 31. stav 1. tačka 7. Statuta grada Beograda („Službeni list Grada Beograda”, br. 39/08, 6/10 i 23/13, 17/16 – odluka US i 60/19)“. I to je prva stvar koja zbunjuje. Zašto se pozivaju samo na član 4. Zakona, koji govori o pomoći u izvršenjima (asistencija) i saradnji sa ovlašćenim organizacijama i vršiocem komunalne delatnosti, i na član 7. koji govori o saradnji sa inspekcijskim službama? A zašto ne i na ostale članove koji govore o svemu ostalom (svrsi postojanja, načinu rada i organizovanja, poslovima i ovlašćenjima…). Navedeni članovi čak nisu ni odredbe koje propisuju tehnički nadležnost lokalne samouprave da organizuje ovu službu.
Dobro, bar su pogodili odredbe iz Statuta grada Beograda („Sl. list grada Beograda“, br. 39/2008, 6/2010, 23/2013, 17/2016-OUS i 60/2019), na koje se pozivaju, jer tačka 10. stav 1. člana 25. predviđa da grad Beograd, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom obrazuje komunalnu miliciju, obezbeđuje i organizuje vršenje poslova komunalne milicije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje komunalna milicija, a tačka 7. stava 1. člana 31. predviđa da skupština grada donosi propise i druge opšte i pojedinačne akte, a što valjda nije bilo teško, s obzirom da ih treba samo prepisati iz neke prethodne odluke.
Samo ono što pisci propisa po pravilu zaborave, je da isti taj Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) na koji se pozivaju, u članu 4. (i ponavlja u članu 194.) kaže da je pravni poredak jedinstven. Dakle, pravni sistem ne čini jedan propis i nikako se ne sme usko gledati. Pri tumačenju odredbi nekog propisa mora se uzeti u obzir šira slika, prvo, da li se radi o sistemskom (lex generalis) i posebnom (lex specialis) propisu, kakva je hijerarhija propisa i pravila postavljenih u njima (da li je posredi zakon ili podzakonski akt), potrebno je razumeti šta koji propis reguliše, da li se radi o prinudnom propisu, šta o tome kažu odredbe Ustava, da li postoji kolizija sa drugim propisima, itd. I da se odredbe tipa „u skladu sa Ustavom i zakonom“ ne navode radi kozmetike, već da svaki akt koji donose mora biti u saglasnosti, ne samo sa Ustavom već i zakonima, i to, ne samo sa Zakonom, već i svim drugim zakonima. Aktima lokalne samouprave (kao vrstom podzakonskog akta) ne može propisivati ništa što nije u skadu sa zakonom (bilo kojim).
A i pisci teksta zakona po pravilu zaborave da, ako nešto regulišu jednim zakonom a isto je drugačije već regulisano drugim, moraju to i da usklade nekako. Recimo, konkretno, ako Zakonom daju neka ovlašćenja komunalnoj miliciji u pogledu saobraćaja, moraju uskladiti te odredbe sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018 i 23/2019) – u daljem tekstu: ZOBS. Jer, podsećanja radi, pominjani član 97. Ustava u tački 13. predviđa da Republika Srbija, znači država (a ne grad, ni opština niti bilo koji oblik lokalne samouprave), uređuje i obezbeđuje režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja.
Prema odredbama tačke 5) stava 1. člana 18. i stava 1. člana 23. Zakona, komunalni milicionar ovlašćen je da izvrši zaustavljanje vozila zatečenog u kršenju propisa iz delokruga komunalne milicije, kao i pregled vozila, lica i predmeta koji se u njemu nalaze. A šta je ono što su komunalni policajci (sada milicionari) do sada zaboravljali (ili namerno zanemarivali)? Da imaju ovlašćenja samo u vezi kršenja propisa iz svog delokruga.
I šta je problem? Pa to što je neko u poslove održavanja komunalnog reda ubacio i kontrolu parkiranja, ali je zaboravio da doda na kojim površinama. Da se njihovo pravo na kontrolu parkiranja svodi samo na uređena parkirališta (ne i na obeležena parking mesta u sklopu saobraćajnica), i ostavljanje vozila na javnim zelenim površinama, a gde u smislu komunalnog reda nije bitno da li je reč o kontejneru, smeću ili vozilu, već samo da je nešto na javnoj zelenoj površini gde mu nije mesto.
Dakle, ovde je reč o pitanju, da li lokalne samouprave imaju ovlašćenja da propisuju prekršaje iz oblasti saobraćaja na putevima?
Inače, svaki prekršaj mora biti predviđen nekim propisom. Da bi postojala prekršajna odgovornost, prekršajna radnja, odnosno postupanje suprotno nekoj obavezi mora biti propisano i kao takvo utvrđeno sa jasnim obeležjima dela.
Zakon o prekršajima („Sl. glasnik RS”, br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016-OUS) – u daljem tekstu: ZoP, u članu 2. daje pojam prekršaja kao protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija. Dalje (čl. 3. i 4.) kaže da niko ne može biti kažnjen za prekršaj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekršajne sankcije, ako to delo pre nego što je bilo izvršeno nije bilo zakonom, ili na zakonu zasnovanom propisu predviđeno kao prekršaj i za koje zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom propisu, nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije učinilac prekršaja može biti kažnjen. Prekršaji se mogu propisivati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada i skupštine grada Beograda. Organi ovlašćeni za donošenje propisa mogu propisivati prekršajne sankcije samo za povrede propisa koje oni donose u okviru svoje nadležnosti utvrđene Ustavom i zakonom, pod uslovima određenim ZoP. I organ koji je ovlašćen da propisuje prekršajne sankcije ne može ovo pravo preneti na druge organe. ZoP još kaže u članu 6. da se na učinioca prekršaja primenjuje se zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja (a ne neki raniji, i ne propis koji će možda biti donet i sl.).
Dakle, da bi uopšte govorili o nekom prekršaju, tačno mora biti utvrđeno koje je tačno lice i kako postupilo suprotno nekoj odredbi propisa ili mimo postojećeg odobrenja (koji propis je povređen).
Komunalna milicija grada Beograda pri kažnjavanju za saobraćajne prekršaje poziva se na član 23. Odluke o komunalnom redu („Sl. list grada Beograda“, br. 10/2011, 60/2012, 51/2014, 92/2014, 2/2015, 11/2015, 61/2015, 75/2016, 19/2017, 50/2018, 92/2018, 118/2018, 26/2019, 52/2019 i 60/2019), čiji stav 1. trenutno glasi:
„U cilju zaštite površina javne namene i površina u javnom korišćenju zabranjeno je:
1. kretanje, zaustavljanje ili parkiranje vozila na javnoj zelenoj površini, zelenoj površini oko objekta javne namene i zelenoj površini u javnom korišćenju;
2. ometanje korišćenja ulice ili drugog opštinskog puta zaustavljanjem, parkiranjem ili ostavljanjem vozila naročito na:
– delu trotoara koji nije obeležen za parkiranje, odnosno na parkiralištu izvan granice obeleženih parking mesta; zoni usporenog saobraćaja, osim na obeleženim mestima za parkiranje; mestu na kome bi se onemogućio ili otežao pristup drugom vozilu radi parkiranja ili izlazak vozila sa parkirališta; kolskom ulazu, odnosno izlazu iz zgrade ili dvorišta i sl.;
– u pešačkoj zoni; trgu i pjaceti; pešačkom prelazu; biciklističkoj stazi; saobraćajnoj traci ili tramvajskoj baštici namenjenoj isključivo za kretanje vozila javnog prevoza putnika;
– stajalištu javnog prevoza ili na drugom delu puta na način kojim se ometa korišćenje stajališta; taksi stajalištu; delu javne saobraćajne površine rezervisane za postavljanje sudova za odlaganje smeća i sl.;
– i u drugim slučajevima kada se zaustavljenim, parkiranim i ostavljenim vozilom ometa korišćenje ulice i drugog opštinskog puta, ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju, odnosno onemogućava odvijanje saobraćaja;
3. zaustavljanje, parkiranje ili ostavljanje vozila kojim se ometa korišćenje pešačke komunikacije, prilaz objektima, korišćenje protivpožarnog puta, kolskog prolaza između stambenih zgrada, interne saobraćajnice i slično;
4. ostavljanje neregistrovanih vozila, odnosno vozila čijoj registracionoj nalepnici je istekao rok važenja ili vozila na kojima registarske tablice, odnosno registracione nalepnice nisu postavljene na propisan način, havarisanih ili odbačenih vozila, priključnih vozila, priključne opreme, agregata, kao i jahti, čamaca i poljoprivrednih mašina, kamp opreme, kamp kućice i kamp vozila na površini javne namene i na površini u javnom korišćenju.“.
Međutim, član 63. iste odluke predviđa da u vršenju komunalno-policijskih poslova, komunalni policajac prisustvom na mestu održavanja reda sprečava narušavanje komunalnog reda propisanog ovom odlukom, između ostalog, ometanje korišćenja površina javne namene ostavljanjem i zaustavljanjem vozila na tim površinama. Dalje kaže da, kada komunalni policajac ustanovi povredu komunalnog reda propisanog ovom odlukom, pored ovlašćenja utvrđenih zakonom, ovlašćen je da:
– izriče i naplaćuje novčanu kaznu na licu mesta u skladu sa odredbama ove odluke,
– podnosi prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo i
– obavesti drugi nadležni organ da preduzme mere iz svoje nadležnosti.
Kako Srbiji postoji „prepisivačka“ tradicija još od „Resavske škole“, akti drugih lokalnih samouprava su veoma slični.
Inače, navedenu odluku donela je Skupština grada Beograda, na osnovu člana 25. stav 1. tačka 8. i člana 31. Statuta grada Beograda, koji govore o ovlašćenjima grada, odnosno o nadležnostima utvrđenim Ustavom i zakonom da donese određene akte. Navedenom odlukom propisan je komunalni red na teritoriji grada Beograda i mere za njegovo sprovođenje (član 1.). Prema članu 2. iste odluke komunalni red obuhvata opštu uređenost naselja i uređenost postavljanja objekata i uređaja na površinama javne namene i površinama u javnom korišćenju kao i uređenost izvođenja kulturnog ili artističkog programa na tim površinama. Opšta uređenost naselja, prema članu 3. navedene odluke, podrazumeva uređenost spoljnih delova zgrade, ograda i površina oko zgrada, uređenost površina javne namene, površina u javnom korišćenju i ostalih površina, kao i uklanjanje snega i leda sa tih površina. I ništa drugo.
I sad, prvo pitanje koje se postavlja je, ako je kao komunalni red navedeno to što je navedeno, kako i zašto su uvedeni elementi saobraćaja u komunalni red?
Zašto je ovo još bitno ?
Zakon o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, broj 129/2007, 83/2014-dr.zakon, 101/2016 i 47/2018 )propisuje ovlašćenja i nadležnosti lokalnih saouprava. Prema članu 20. tog zakona, opština (što se odnosi i na grad), u skladu s Ustavom i zakonom ima sledeće nadležnosti:
1. donosi svoj statut, budžet i završni račun, prostorni i urbanistički plan i program razvoja opštine, kao i strateške planove i programe lokalnog ekonomskog razvoja;
2. uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, lokalni prevoz, korišćenje građevinskog zemljišta i poslovnog prostora;
3. stara se o izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i korišćenju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata od opštinskog značaja;
4. stara se o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete (predškolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje), naučnoistraživačke i inovacione delatnosti, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture;
5. obezbeđuje ostvarivanje posebnih potreba osoba sa invaliditetom i zaštitu prava osetljivih grupa;
6. stara se o razvoju i unapređenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine;
7. donosi i realizuje programe za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja, preduzima aktivnosti za održavanje postojećih i privlačenje novih investicija i unapređuje opšte uslove poslovanja;
8. stara se o zaštiti životne sredine, zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda, zaštiti kulturnih dobara od značaja za opštinu;
9. stara se o zaštiti, unapređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta i sprovodi politiku ruralnog razvoja;
10. stara se o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava, rodnoj ravnopravnosti, kao i o javnom informisanju u opštini;
11. obrazuje i uređuje organizaciju i rad organa, organizacija i službi za potrebe opštine, organizuje službu pravne pomoći građanima i uređuje organizaciju i rad mirovnih veća;
12. utvrđuje simbole opštine i njihovu upotrebu;
13. upravlja opštinskom imovinom i utvrđuje stope izvornih prihoda, kao i visinu lokalnih taksi;
14. propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa;
15. obavlja i druge poslove od lokalnog značaja određene zakonom (npr. u oblastima odbrane, zaštite i spasavanja, zaštite od požara, omladinske politike, zo
