Na konferenciji Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici, koje je ove godine održana na Kopaoniku, domaćoj stručnoj javnosti je predstavljena Strategija bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije (2023-2030) i Akcioni plan bezbednosti saobraćaja 2023-2025.
Više o Konferenciji na narednom linku
Na samom početku bitno je napomenuti da saobraćajne nezgode nisu slučajnost, već su one posledica našeg nerada i sistemskih grešaka. O našem neradu i sistemskim greškama govore i poražavajući rezultati predhodne Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja (2015-2020). Naime, R. Srbija nije ispunila ni jedan cilj iz predhodne Strategije!
Više o poražavajućim rezultatima na narednom linku:
U odnosu na ciljeve iz Strategije, imamo 730 više poginulih lica i 5.122 lica više u odnosu na zadati cilj je zadobilo teške telesne povrede! Da su realizovani ciljevi, u saobraćajnim nezgodama na teritoriji R. Srbije, poginulo bi 47 dece manje, tokom analiziranog perioda!
Umesto proklamovanog smanjenja stradanja dece i eliminisanja smrtnog stradanja dece, došlo je do povećanja broja poginule i povređene dece u saobraćaju!
Više o tome zašto ljudi iz struke i politike ćute na stradanje dece u saobraćaju
Ukupni društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda u 2019. godini iznose 4,1 milijarde evra!
Trenutno možemo samo konstatovati, da je bezbednost saobraćaja, kao tema, izgubila svoje mesto na listi prioriteta u našoj zemlji.
Kao master inž. saobraćaja, zastupam i kroz svoj rad aktivno promovišem savremen koncept odgovornosti za stanje bezbednosti saobraćaja. Tako da umesto samo pravne odgovornosti, neophodno je pričati o stručnoj, moralnoj i političkoj odgovornosti. Umesto samo priče o odgovornosti učesnika nezgode, trebalo bi više pričati o odgovornosti kreatora sistema!
Poslušajte predstavljanje Strategija bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije (2023-2030) i Akcioni plan bezbednosti saobraćaja 2023-2025.
Opšti cilj nove Strategije je da se prepolovi smrtnost u odnosu na 2019. godinu i da nijedno dete ne izgubi život u saobraćajnim nezgodama.
(U saobraćajnim nezgodama 2019. izgubljeno je 534 života, a cilj je da do 2030. imamo dvostruko manje.)
Strategijom je definisana ambicija, misija i vizija koju treba ostvariti do 2030. godine.
- Ambicija: da R. Srbija bude među deset najbezbednijih zemalja Evrope.
- Misija: Sistem bezbednosti drumskog saobraćaja koji omugućava bezbedan pristup i održivu mobilnost svih učesnika u saobraćaju.
- Vizija: Drumski saobraćaj bez poginulih i teško povređenih.
Strategija obuhvata različite vrste ciljeva, za različite oblasti, koji su podeljeni po stubovima. Stubovi na kojima će se zasnivati Strategija su: Upravljanje sistemom bezbednosti saobraćaja, Bezbedni putevi, Bezbedna vozila, Bezbedni učesnici u saobraćaju i Delovanje nakon saobraćajne nezgode.
U Strategiji su defininasani i posebni ciljevi kako bi se unapredilo postojeće stanje:
- Funkcionalan sistem bezbednosti saobraćaja u kome su institucije i pojedinci posvećeni ostvarivanju ciljeva i uspešno sarađuju i usaglašeno deluju.
- Najmanje 75% putovanja realizuje se na putevima visokih standarda bezbednosti saobraćaja.
- Prosečna starost putničkih i komercijalnih motornih vozila ispod 14 godina.
- Kultura učešća u saobraćaju na nivou najrazvijenijih zemalja Evrope, prema stavovima i ponašanju učesnika u saobraćaju.
- Sistem spasavanja i zbrinjavanja koji maksimizira mogućnost preživljavanja i uspešnost medicinskog oporavka povređenih u saobraćajnim nezgodama.
Kako bi unapredili postojeće stanje u Strategiji su definisani i zadaci na kojima moramo raditi:
- Zadaci u pogledu upravljanja mobilnošću u korist održive bezbednosti saobraćaja.
- Zadaci u pogledu unapređenja sistema bezbednosti saobraćaja.
- Zadaci u pogledu unapređenja najvažnijih stavova o rizicima u saobraćaju.
- Zadaci u pogledu unapređenja indikatora performansi sistema bezbednosti saobraćaja.
- Zadaci u pogledu smanjivanja stradanja u saobraćaju.
- Zadaci u pogledu smanjivanja ukupnih društveno-ekonomskih posledica saobraćajnih nezgoda.
Trebamo biti iskreni prema sebi i reći da mi još nismo postavili i projektovali održivi sistem bezbednosti saobraćaja.
Ovo ne može uraditi pojedinac, niti pojedinačne institucije. Neophodno je stalno unapređivati saradnju svih subjekata, a posebno Vlade R. Srbije, resornih ministarstava, lokalnih vlasti, lokalnih samouprava, državnih institucija, akademskih institucija, privatnog sektora, civilnog društva, medija, žrtava u saobraćaju i njihovih porodica itd.
Ako bezbednost saobraćaja, kao temu, postavimo na našoj listi prioriteta, i ako se sistemski posvetimo ostavarivanju ciljeva i zadataka definisanih Strategijom, do 2030. godine, spasićemo 1,314 života, 8,132 teže povređenih lica i 68 dečjih života.
Za realizaciju predloženih mera iz Akcionog plana bezbednosti saobraćaja (2023-2025) potrebno je oko 83 miliona evra.
Ono što nam se nameće kao problem, i što uliva sumnju u ostvarivanje ciljeva Strategije je, što naši donosioci odluka i kreatori sistema, prilikom saobraćajnog planiranja izbegavaju da uvaže da je ulica je osnovni arhitektonski prostor grada, i da nije namenjena samo za kretanje motornih vozila
Te nam je stoga u našim lokalnim samoupravama potrebna primena Humanog inženjeringa, koncepta koji zahteva drugačiji pristup u rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog prostora, uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju. Drugim rečima, uređenjem grada treba se fokusirati na čoveka i stvarnim zahtevima i potrebama koje imaju ranjivi učesnici u saobraćaju.
Nama su danas potrebni ljudi koji bi bili posvećeni bezbednosti saobraćaja. Tako da je nama u Srbiji potrebna revolucija ideja, projekata i inovativnih rešenja u oblasti saobraćaja, davanje šanse mladim i stručnim ljudima koji nisu spremni na kompromis i korupciju i čije znanje i diploma nisu upitni.
Igor Velić, master inž. saobraćaja
