Na samom početku, bitno je naglasiti, da je bezbednost saobraćaja socijalni, ekonomski i javno-zdravstveni problem u istoj meri koliko je i problem transporta.
Ukupni društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda u R. Srbiji, u 2019. godini iznose 4,1 milijarde evra!
Čekajući Skupštinsku raspravu o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pažnju mi je privukao nov način finansiranja bezbednosti saobraćaja u R. Srbiji.
Istraživanja koja se sprovode u razvijenim zemljama, pokazuju da je investiranje i ulaganje u unapređenje bezbednosti saobraćaja na lokalnom nivou, isplativo i održivo, a uložena sredstva se vraćaju u višestruko većem iznosu.
Nema potrebe naglašavati, da sredstva predviđena za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja moraju biti namenska, planski trošena i rezervisana isključivo za unapređenje nivoa bezbednosti saobraćaja.
Koja se to novina predložena u izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima?
“Član 17. menja se i glasi:
- Sredstva od novčanih kazni za prekršaje i privredne prestupe predviđene propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima pripadaju budžetu Republike Srbije.
- Za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima opredeljuju se sredstva u budžetu Republike Srbije, na razdelu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove”.
Možda će neko reći, šta ju tu loše i sporno? Međutim, ovim predlogom, gde sad taj novac ide u budžet R. Srbije, smatram da ostajemo bez održivog načina finansiranja bezbednosti saobraćaja. Sistem se centralizuje i lokalne samouprave ostaju bez sredstava za unapređenje bezbednosti saobraćaja.
Jednom rečju, znatno se otežava lokalnim samoupravama da dođu do sredstava, kojim bi finasirale bezbednost saobraćaja na svojoj teritoriji.
Naime, do ovih predloženih izmena zakonа je bilo propisano: Sredstva od novčanih kazni se raspodeljuju budžetu Republike Srbije i budžetu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen, tako da:
- 70% sredstava od novčanih kazni pripada budžetu Republike Srbije;
- 30% sredstava od novčanih kazni pripada budžetu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen.
Sredstava koja pripadaju budžetu Republike Srbije se raspodeljuju tako da:
- 75% sredstava koja pripadaju budžetu Republike Srbije se koriste za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova;
- 25% sredstava koja pripadaju budžetu Republike Srbije se koriste za finansiranje bezbednosti saobraćaja.
Sredstva od novčanih kazni koja pripadaju jedinici lokalne samouprave se raspodeljuju tako da:
- Se 50% sredstava koristi za popravljanje saobraćajne infrastrukture jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen;
- se 50% sredstava koristi za unapređenje bezbednosti saobraćaja na teritoriji jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen.
50% od sredstava koja pripadaju jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen su namenjena za unapređenje bezbednosti saobraćaja i mogu biti utrošena za:
- rad tela za koordinaciju;
- unapređenje saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja;
- preventivno-promotivne aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobraćaja;
- naučno-istraživački rad u oblasti bezbednosti saobraćaja.
Jednom rečju, imali smo održivi sistem finansiranja bezbednosti saobraćaja. Čiji je cilj bio da učesnici u saobraćaju koji se ponašaju i postupaju mimo propisa, i prave saobraćajne prekršaje, da oni finansiraju bezbednost saobraćaja.
Iskustva kod nas su nam pokazala, da su se ova sredstva trošila nenamski (popunjavanje budžetskih deficita, nabavku vozila, plate, opremanje kabineta i sl.). I to je jedan od ključnih razloga zašto nismo uspostavili stabilan sistem finansiranja bezbednosti saobraćaja.
Takođe, predložene izmene otvaraju prostor za manipulaciju i dodatno nenamsko trošenje sredstava namenjenih bezbednosti saobraćaja. I ono što tu unazađuje dosadašnji sistem finansiranja je centralizacija sistema umesto decentralizovanog sistema.
Decentralizovan sistem finasiranja bezbednosti saobraćaja je bolji u zemljama u kojima državna admistracija nije na nivou, gde je nedovoljna budžetska kontrola, nedostatak transparetnosti, trgovina političkim uticajima itd.
Smatram da je nov način finansiranja bezbednosti saobraćaja pogrešan, pogotovo u zemlji koja nije ispunila nijedan zacrtani cilj iz Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja (2015.-2020.), i dok nova Strategija još nije usvojena.
Takođe, i u zemlji koja po stanju bezbednosti saobraćaja kasni 15 godina za prosekom EU i 25 godina za Švedskom.
S poštovanjem,
Igor Velić, master inž. saobraćaja
