Pred Vama je Izveštaj o osnovnim pokazateljima stanja bezbednosti saobraćaja za grad Bor za period od 2015. do 2019. god. koji je objavljen na sajtu Agencije za bezbednost saobraćaja (www.abs.gov.rs).
Izveštaj možete preuzeti na narednom linku: (izveštaj).
Najvažnije činjenice i zaključci proizašli iz analiza u pomenutom izveštaju bi trebalo da budu smernice za identifikaciju problema stradanja stanovništva u saobraćajnim nezgodama, za planiranje drugih detaljnijih istraživanja i budućih aktivnosti svih subjekata na teritoriji grada Bora, u cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja.
Bitno je napomenuti da grad Bor nema strategiju za bezbednost saobraćaja, akcione planove, katastar saobraćajne signalizacije itd. i da se ne ulaže u strateško upravljanje bezbednošću saobraćaja.
Više o poražavajućim rezultatima nacionalne strategije za bezbednost saobraćaja pročitajte na sledećem linku
Prijavite saobraćajni problem u gradu preko mobilne i web aplikacije bor.sigurnestaze.com
U pomenutom periodu na teritoriji grada Bora registrovano je 636 saobraćajnih nezgoda. U tim nezgodama život je izgubilo 13 naših sugrađana, dok je 449 pretrpelo teže/lakše telesne povrede.
Grafik 1.: Osnovni pokazatelji stanja bezbednosti saobraćaja za grad Bor u periodu od 2015. do 2019. god. (Izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja)
U posmatranom periodu u saobraćajnim nezgodama povređeno je 31 dete, dok smrtno stradalih nije bilo. Deca su najviše stradala u svojstvu pešaka (18; 58%), zatim u svojstvu putnika u vozilu (10; 32%), dok je 10% dece stradalo u svojstvu vozača.
Više o tome ko je odgovoran zbog stradanja dece u saobraćaju možete pročitati na narednom linku
Detaljnu analizu bezbednosti dece u saobraćaju na teritoriji grada Bora možete pogledati na bor.sigurnestaze.com i preuzeti na opciji download.
Više o problemima u zonama škola na teritoriji grada Bora pročitajte na narednom linku
Grafik 2.: Osnovni pokazatelji stanja bezbednosti dece u saobraćaju na teritoriji grada Bora u periodu od 2015. do 2019. god. (Izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja)
Što se tiče lica starosti između 15 i 30 god. život je izgubio troje naših sugrađanina, dok je 139 pretrpelo teže/lakše telesne povrede. Mladi u saobraćajnim nezgodama najčešće su stradali u svojstvu putnika u vozilu (66; 46%), zatim u svojstvu vozača (57; 40%), i kao pešaci (19; 13%).
Više o riziku koji imaju mladi vozači i o ograničenjima sa probnom vozačkom dozvolom pročitajte na narednom linku
Grafik 3.: Osnovni pokazatelji stanja bezbednosti mladih u saobraćaju na teritoriji grada Bora u periodu od 2015. do 2019. god. (Izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja)
U ovim nezgodama život je izgubilo 6 naših sugrađana starijih od 65 god., dok je 66 bilo povređeno. Starija lica najčešće su stradala u svojstvu putnika ili vozača u putničkom vozilu (37; 51%), i kao pešaci (28; 39%).
Više o bezbednosti starijih lica u saobraćaju pročitajte na narednom linku
Grafik 4.: Osnovni pokazatelji stanja bezbednosti starijih lica u saobraćaju na teritoriji grada Bora u periodu od 2015. do 2019. god. (Izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja)
U ovim nezgodama život je izgubilo troje pešaka, dok je 95 pretrpelo teže/lakše telesne pavrede. Najviše nastradalih pešaka je među licima starosti 65+ godina.
Više o riziku stradanja pešaka u saobraćaju pročitajte na narednom linku
Više o problemu ostvetljenja pešačkih prelaza u Boru pročitajte na narednom linku
Kako se navodi u Izveštaju Agencije, istraživanja ponašanja pešaka na području grada Bora pokazalo je da 8,3% pešaka prelazi ulicu kada im je prelazak zabranjen crvenim svetlom. Veći procenat pešaka prelazi ulicu van obeleženog pešačkog prelaza, njih 84%. Procenat pešaka koji je imao ometenu pažnju prilikom prelaska ulice usled korišćenja telekomunikacionih uređaja iznosi 5,8%.
Grafik 5.: Osnovni pokazatelji stanja bezbednosti pešaka u saobraćaju na teritoriji grada Bora u periodu od 2015. do 2019. god. (Izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja)
U pomenutom periodu jedan biciklista je izgubilo život, dok je 9 pretrpelo teže/lakše telesne povrede. Najviše nastradalih biciklista je među licima starosti 31-45 godina.
Više o ugroženosti biciklista u saobraćaju pročitajte na narednom linku
Više o tome kako unaprediti položaj biciklista u saobraćaju pročitajte na narednom linku
Grafik 6.: Osnovni pokazatelji stanja bezbednosti biciklista u saobraćaju na teritoriji grada Bora u periodu od 2015. do 2019. god. (Izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja)
Broj poginulih vozača i putnika na motociklima i mopedima je: 1, dok je 34 motociklista pretrpelo teže/lakše telesne povrede. Najviše nastradalih lica je među licima starosti 15-30 godina.
Više o problemu stradanja motociklista u saobraćaju pročitajte na narednom linku
Grafik 7.: Osnovni pokazatelji stanja bezbednosti motociklista u saobraćaju na teritoriji grada Bora u periodu od 2015. do 2019. god. (Izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja)
Broj poginulih vozača i putnika u putničkom vozilu je: 7, dok je 286 bilo povređeno. Najviše nastradalih vozača i putnika je među licima starosti 15-30 godina.
Grafik 8.: Osnovni pokazatelji stanja bezbednosti vozača i putnika u putničkom vozilu u saobraćaju na teritoriji grada Bora u periodu od 2015. do 2019. god. (Izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja)
U ovim nezgodama jedan traktorista smrtno stradao, dok je njih 12 bilo povređeno. Najviše nastradalih vozača i putnika na traktorima je među licima starosti 46-64 godina.
Više o greškama i okolnostima koje dovode do saobraćajnih nezgoda sa traktorima pročitajte na narednom linku
Grafik 9.: Osnovni pokazatelji stanja bezbednosti traktorista u saobraćaju na teritoriji grada Bora u periodu od 2015. do 2019. god. (Izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja)
Broj poginulih lica u saobraćajnim nezgodama sa učešćem teretnih vozila je: 3, dok je 62 pretrpelo teže/lakše telesne povrede. Najviše nastradalih vozača i putnika u teretnim vozilima je među licima starosti 15-30 godina.
Više o bezbednosti profesionalnih vozača u saobraćaju pročitajte na narednom linku
Grafik 10.: Osnovni pokazatelji stanja bezbednosti vozača teretnih vozila u saobraćaju na teritoriji grada Bora u periodu od 2015. do 2019. god. (Izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja)
Kako se navodi u Izveštaju Agencije, istraživanjem indikatora bezbednosti saobraćaja uočeno je korišćenje mobilnih telefona kod svih kategorija učesnika u saobraćaju. Prosečno, najveća stopa korišćenja mobilnih telefona uočava se kod vozača autobusa (5,8%). Vozači autobusa češće koriste mobilne telefone tokom vožnje u naselju i to njih 8,3%. Sa druge strane, vozači putničkih automobila češće koriste mobilni telefon van naselja (4,5%), dok vozači teretnih vozila češće koriste mobilni telefon u naselju (4,8%).
Više o uticaju mobilnog telefona na nastanak saobraćajne nezgode pročitajte na narednom linku
Kako se navodi u Izveštaju Agencije, korišćenje sigurnosnog pojasa nešto je veće kod vozača u odnosu na suvozače. Kod vozača, ove vrednosti iznose 81,8% u naselju i 89,2% van naselja. Sa druge strane, kod suvozača, manja upotreba sigurnosnog pojasa beleži se van naselja (75,0%), a veća u naselju (76,8%). Generalno, zabeležena je manja upotreba sigurnosnog pojasa na zadnjem sedištu i iznosi 17,1%. Nešto veći nivo upotrebe sigurnosnog pojasa na zadnjem sedištu uočen je u naselju (20,8%) u odnosu na van naselja (13,5%).
Upotreba zaštitnih sistema za decu iznosi 35,4%. Kod dece do 3 godine, upotreba zaštitnih sistema za decu iznosi 40,0%, a kod starije dece od 4 do 12 godina 31,0%. Upotreba zaštitnih sistema za decu do 3 godine je manja van naselja (25,0%) u odnosu na upotrebu u naselju (55,0%). Slično, upotreba zaštitnih sistema za decu od 4 do 12 godina je 33,3% u naselju, a 28,6% van naselja.
Više o značaju sigurnosnih pojasa i dečijih auto-sedišta pročitajte na narednom linku
Литература
- Извештај о основним показатељима стања безбедности саобраћаја у периоду од 2015. до 2019. године за град Бор, Агенција за безбедност саобраћаја Р. Србије, 2020. год