Uvođenje zona usporenog saobraćaja predviđeno je članom 161 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Pomenutim članom Zakona propisano je sledeće[1] :
Zona usporenog saobraćaja vozila je deo puta, ulice ili deo naselja u kome kolovoz koriste pešaci i vozila.
Vozač je obavezan da se u zoni usporenog saobraćaja kreće tako da ne ometa kretanje pešaka i biciklista, brzinom kretanja pešaka, a najviše 10 km/h.
Zona usporenog saobraćaja mora biti obeležena propisanom saobraćajnom signalizacijom.
Ovom prilikom se zahvaljujem građanima Bora koji su preko mobilne aplikacije bor.sigurnestaze.com izložili ove saobraćajne probleme.
Analiza saobraćajnog sistema u zoni predškolske ustanove Bambi[2]
Analiza saobraćajnog sistema je obuhvatila obilazak zone i uočavanje problema bezbednosti dece u saobraćaju. Tom prilikom je uočen i evidentiran određen broj problema po pitanju bezbednosti dece u saobraćaju.
Detaljniju analizu pogledati na sledećem linku. (75Mb)
Problem 1. Pristupna ulica kojom se dolazi do predškolske ustanove, nije propisno obeležena saobraćajnom signalizacijom. Tačnije ne postoji ni jedna oznaka na kolovozu niti saobraćajni znak koji bi vozače obavestio o prisustvu dece na kolovozu.
Problem 2. Ne postoje usporivači brzine.
Problem 3. Rešiti problem zaustavljanja i parkiranja vozila kako u pomenutoj pristupnoj ulici tako i u ulicama koje okružuju predškolsku ustanovu.
Problem 4. Obnoviti oznake na kolovozu i postaviti saobraćajne znake o bezbednom učešću dece u saobraćaju u ulicama "Moše Pijade", "3. oktobar" i "Boška Buhe".
Problem 5. Treba razmišljati o preuređenju pomenute ulice koja zbog svojih karakteristike ne omugućava bezbedno mimoilaženje vozila.
Na pomenutoj lokaciji je neophodan drugačiji pristup saobraćajnom obilkovanju prostora, uz primenu intuitivno logičnih i jednostavnih rešenja za sve učesnike u saobraćaju, a posebno za decu, imajući u vidu njihovog ponašanje i karakteristike. Ideju koju ću izložiti u ovom tekstu je primena "Humanog inženjeringa" [3], koncepta koji se u osnovi fokusira na čoveka i okreće stvarnim zahtevima i problemima koje imaju korisnici. Ovaj princip zapravo predstavlja skup saobraćajnih, urbanističkih, građevinskih, arhitektonskih i drugih mera sa ciljem formiranja jedinstvenog, bezbednog, ambijentalno prihvatljivog i podjednako dostupnog prostora za sve korisnike.
Koncept Humanog inženjeringa u posebnu grupu svrstava mere za uređenje ulične scene. U njih spadaju ozelenjavanje niskim rastinjem ili drvoredom duž ulice, kojim se 'oživljava' prostor i stvara ambijentalna ispunjenost. U standardni ulični mobilijar svrstavaju se elementi za sedenje koji imaju veliki uticaj na ukupno vreme provedeno u ovakvim zonama. Ulična rasveta takođe spada u obavezne elemente, s obzirom da je pokazano da osvetljene ulice imaju niži stepen kriminala, dok se korisnici osećaju sigurnije, posebno u noćnim uslovima.
Posebna pažnja mora se posvetiti osobama sa određenom vrstom invaliditeta kojima bi trebalo obezbediti adekvatnu infrastrukturu i podršku, kako bi svi korisnici imali podjednako pravo i mogućnost za učešće u saobraćaju.
Upravo u toj pristupnoj ulici je potrebno formirati "Zonu usporenog saobraćaja " kako bi se brzina ograničila na 10 km/h, zatim je potrebno postaviti znak opasnost o učešću dece u saobraćaju. Oznakama na kolovozu adekvatno i u skladu sa pravilnikom o saobraćajnoj siglazicaciji obeležitii pomenutu deonicu. Saobraćaj je potrebno usporiti preraspodelom saobraćajnih površina, primenom urbanog mobilijara (klupe, žardinjere), ili usporivačima brzine.
Primer u Nemačkom gradu Frajburg[4]
Nemački grad Frajburg suočavao se sa gubljenjem stanovništva, sve dok nije počeo da se pretvara u grad prilagođen deci.
Početkom devedesetih, Frajburg je imao problem: čim bi zasnovali porodicu, stanovnici su napuštali grad i prelazili u okolna sela, kako bi im deca rasla u prirodi a ne u asfaltnoj džungli.
Urbanisti ovog nemačkog grada prihvatili su izazov – da brzo i bez velikih troškova poprave život dece u gradu.
Prvi korak je predstavljalo uvođenje zona usporenog saobraćaja na glavnim rutama, a nova stambena naselja su sve više projektovana kao zone“umerenog” saobraćaja. To znači da su sada pešaci prioritet a vozila su drugostepenog značaja.
Sada postoji 180 takvih zona u Frajburgu i dobrobiti za stanovnike su tolike da dolazi sve više zahteva da se saobraćaj ograniči i u starijim stambenim zonama. Uvođenje ovakvih zona sprovodi se na inicijativu i uz sagasnost većine stanara određene ulice, tako što popunjavaju peticije na vebsajtu uprave grada a zatim stručnjaci za saobraćaj i policija razmatraju način na koji će to biti sprovedeno. Kada ulica ili kvart postanu zona umerenog saobraćaja, ulaz u ovu zonu se jasno obeležava sužavanjem saobraćajne trake, signalizacijom i oznakama na putu koje vozačima daju do znanja da odatle počinje zona slobodne dečije igre. Parking mesta se postavljaju tako da usporavaju kretanje vozila.
Literatura
1. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS", br. 41 od 2. juna 2009, 53 od 29. jula 2010, 101 od 30. decembra 2011, 32 od 8. aprila 2013 - US, 55 od 23. maja 2014, 96 od 26. novembra 2015 - dr. zakon, 9 od 5. februara 2016 - US, 24 od 26. marta 2018.)
2. Velić I. Projekat:" Sigurne staze i putanje kretanja učenika osnovnih i srednjih škola u Boru", Analiza bezbednosti dece u saobraćaju na teritoriji grada Bora u periodu od 2007. do 2018. godine sa predlogom mera i hitnih intervencija, GIS udruženje Srbije, Bor, jun 2019. god.
3. Trpković A., Jevremović S., Milosavljević M., Primena koncepta humanog inženjeringa u zonama škola, XIV Međunarodna konferencija "Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici", Kopaonik, 10.-13. april 2019. god.
4. https://www.detinjarije.com/kako-je-frajburg-postao-grad-u-kome-su-deca-vaznija-od-automobila/
