Bezbednost u lokalnoj zajednici jedno je od suštinskih pitanja kome se danas posvećuje dosta pažnje u naučnim krugovima. Pošto je bezbednost saobraćaja samo jedan od segmenata celokupnog sistema bezbednosti, njoj se kao izuzetno značajnoj naučnoj disciplini, koja je sastavni deo svakodnevnog života, takođe mora pridodati veliki značaj.
Da bi stanje bezbednosti saobraćaja u jednoj lokalnoj zajednici bilo na odgovarajućem nivou od presudnog značaja jeste usklađenost svih uticajnih činilaca koji joj doprinose. Pod uticajnim činiocima podrazumavam prvenstveno građane, zatim škole, policiju, organe vlasti, medije, auto škole i mnoge druge.
Jedna posebna kategorija koja je prisutna u zajednici, jesu svakako deca i potreba za njihovom bezbednošću u saobraćaju zaista je velika. Ponašanje dece je vrlo često nepredvidljivo i zavisi od raznih faktora koji su posledica ponašanja kod kuće ili u školi. Deca su veoma osetljiva na događaje u porodici i školi što može znatno umanjiti njihovu pažnju na vozila i način prelaska preko kolovoza ili kretanje po kolovozu. Po izlasku iz škole deca često neoprezno trče, igraju se ili guraju, tako da neoprezno stupaju na kolovoz. Neretko je prisutno i međusobno dokazivanje i takmičenje između dece ko će brže pretrčati ulicu ispred vozila i dr.
Greške koje prave deca u saobraćaju uslovljene su ograničenim sposobnostima primanja više informacija odjednom, nemogućnošću pravilne procene brzine i udaljenosti vozila, nerazumevanjem saobraćajnih znakova i semafora, precenjivanjem svojih sposobnosti u pogledu pretrčavanja ulice, ograničenošću mogućnosti selekcije bitnih okolnosti, neposedovanjem navika za primenu pravila „vidi i budi viđen”. Deca često greše i u proceni vremena potrebnog za prelazak ulice, pri čemu na njihovo ponašanje utiču i karakteristike njihove ličnosti, problemi koji ih trenutno okupiraju, dešavanja i pojave u okolini i dr.
Fizičke karakteristike školske dece u vidu njihove krhke telesne građe i male visine uz karakteristike ponašanja, predstavljaju stalnu opasnost za vozače u smislu iznenadne, nepredvidive i neuočljive pojave dece na kolovozu.
Na narednom grafikonu prikazani su osnovni pokazatelji bezbednosti dece u saobraćaju na teritoriji grada Bora u periodu od 2014. do 2018. godine. U posmatranom periodu lakše i teže je povređeno 38 lica, dok smrtno stradalih nije bilo. Najkritičnije godine su bile 2014. i 2017. kad je povređeno 13 odnosno 8 lica mlađih od 14 godina starosti. Deca su najviše stradala u svojstvu pešaka (19,50%), zatim kao putnici u vozilu (16,42%) i (3, 8%) kao vozači bicikla.
Grafikon 1: Osnovni pokazatelji bezbednosti dece u saobraćaju na teritoriji grada Bora u periodu od 2014. do 2018. godine.
Deca kao putnici u vozilu najčešće stradaju zbog nekorišćenja sigurnosnih pojaseva i zaštitnih sedišta za decu gde odgovornost snose rotitelji. Na narednom video klipu je prikazano kako deca stradaju kao putnici u vozilu.
Brzina je glavni uzročnik saobraćajne nezgode. Istraživanja vezana za brzinu nam pokazuju da što je veća brzina duži je zaustavni put vozila, i posledice saobraćajne nezgode su veće. Takođe, je bitno napomenuti da pri sudarnoj brzini od 50 km/h šanse da dete preživi su 20%, dok pri sudarnoj brzini od 30 km/h šanse preživljavanja su 80%.
Po Zakonu o bezbednosti saobraćaja vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi: osobini i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja, i drugim saobraćajnim uslovima tako da može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi, ili ima razloga da predvidi.
Kako je već obrazloženo na početku ove kolumne, deca kao ranjivi učesnici u saobraćaju zbog svojih psihofizičkih karakteristika nisu odgovorni za svoje stradanje u saobraćaju, već odgovornost pada na nas ostale učesnike u saobraćaju, roditelje, ustanove obrazovanja i vaspitanja dece, auto škole, medije i dr.
Shodno tome svaki učesnik u saobraćaju (vozač, pešak, biciklista…) dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost.
Kao roditelji treba da se obavežemo da deci damo neophodan nivo saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja kako bi stekli veštine i navike i formirali pozitivne stavove za bezbedno učestvovanje u saobraćaju.
Kao vozači smo dužni da obratimo pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz. I kada vozilom prilazimo pešačkom prelazu da svoju brzinu prilagodimo tako da u svakoj situaciji koju vidimo ili predvidimo možemo da bezbedno zaustavimo svoje vozilo ispred pešačkog prelaza. Takođe, na delu puta na kome se kreću deca, i na kome postoje saobraćajni znaci o učešću dece u saobraćaju da vozimo za naročitom opreznošću, tako da možemo blagovremeno da zaustavimo svoje vozilo.
U budućnosti suočavaćemo se sa činjenicom da će čovek uvek praviti greške u saobraćaju. Zato je potrebno projektovati sistem koji će greške ispravljati. Uspeh u bezbednosti saobraćaja će zavisiti od toga koliko će društvo biti spremno da proširi krug odgovornih za saobraćajne nezgode.
Literatura
1. Velić I. Projekat:" Sigurne staze i putanje kretanja učenika osnovnih i srednjih škola u Boru", Analiza bezbednosti dece u saobraćaju na teritoriji grada Bora u periodu od 2007. do 2018. godine sa predlogom mera i hitnih intervencija, GIS udruženje Srbije, Bor, jun 2019. god.
2. IZVEŠTAJ O OSNOVNIM POKAZATELJIMA STANJA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA u periodu od 2014. do 2018. godine za grad Bor, Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije
3. Priručnik za licenciranje kadrova u procesu osposobljavanja kandidata za vozače, Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, Beograd 2012. god.
